Pozorišna umetnost danas
„Pustolovina pozorišta jeste pustolovina umetnosti čija se funkcija, pa čak i priroda neprestano menjaju” – Žan Divinjo
Da bismo započeli diskusiju o pozorišnoj umetnosti danas, moramo se osvrnuti na njenu prošlost i značaj za razvoj naše civilizacije. Pozorište je počelo na ulici – grupa umetnika, glumaca, bi se okupila i spontano sakupila publiku improvizovanim malim predstavama zabavnog karaktera. Joakim Vujić osnovao je prvi ,,Knjažesko-srbski teatar u Kragujevcu’’ (1835-1836), u kojem je bio direktor, dramaturg, reditelj, glavni glumac, prevodilac i adapter dramskih dela, zbog čega imao titulu ,,oca srpskog pozorišta’’. Prva profesionalna pozorišna grupa nastala je u Novom Sadu 1838. godine.
Neki od naših najznačajnijih pisaca koji su pisali dramska dela za pozorišne predstave bili su Jovan Sterija Popović (1806-1856), Laza Kostić (1841-1910), Đura Jakšić (1832-1878), Borisav Stanković (1876-1927) i Branislav Nušić (1864-1938).
U Srbiji danas radi 35 profesionalnih pozorišta. Tri visoke škole za pozorišno obrazovanje (Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, Akademija umetnosti u Novom Sadu i Fakultet umetnosti u Prištini). Dva pozorišna muzeja (Muzej pozorišne umetnosti Srbije u Beogradu i Pozorišni muzej Vojvodine u Novom Sadu). U okviru pozorišta postoje različite umetničke i tehničke profesije koje se izučavaju u školama i drugim fakultetima u našoj državi. Među njima su: pisci, kompozitori, režiseri, koreografi, scenografi, dizajneri svetla i zvuka, inspicijenti, lektori, rekviziteri, krojači, scenski tehničari, i tako dalje.
„Pozorište i život su jedno te isto i nisu jedno te isto. Sastavljeni su od istih sastojaka, pa ipak pozorište ne bi postojalo kao oblik da se nije dogodilo nešto drugo.” – Piter Bruk
Za razliku od bioskopske sale ili zgrade muzeja, u pozorištu umetnost se oseća svim čulima. Zbog toga se razvila scenska umetnost, kao skup svih vizuelnih, audio, taktilnih i drugih efekata da bi se upotpunio i ostvario osećaj katarze. Neretko publika postaje neizostavni deo performansa, svojim delima utiče na ishod same predstave. Zbog toga pozorište često imitira život, pozornica i glumci ga čine prostorom gde ljudi istraže svoje najveće radosti i najbolnije tuge. Naša sposobnost da osetimo empatiju ovde je na najvećem testu, baš zbog toga što svaku predstavu gledamo kako nastaje pred našim očima. Osećamo energiju stvaraoca i duh glumaca koji bivaju ventil poruka i emocija pisca i umetnika.
,,Pozorište pokazuje stvarnost’’ – Dušan Kovačević
Kao i u filmu, svaka scena je umetničko delo za sebe, a svaka ta scena sastoji se od nekoliko delova koji takođe mogu biti posmatrani kao dela za sebe. Ono što odvaja film od predstave jeste to što je svaka izvedba iste predstave drugačija i može ostaviti potpuno drugačiji utisak na nas. Predstave nam nisu dostupne u svako doba dana i noći na našim pametnim uređajima. Nisu oblikovane kamerom, fotografijom i provučene kroz filtere produkcije. Predstave su jedinstvene, neponovljive, neuhvatljive celine koje mi moramo doživeti sami. One nam ostaju u sećanju, kako bi ih mogli kroz emocije i misli kasnije doživeti ponovo.
,,Na pozornici se prvo digne zavesa pa se tada odigrava drama. U životu to drugačije biva: najpre se odigra drama pa se onda podigne zavesa.’’ – Branislav Nušić
Dakle, zbog čega bi trebalo odlaziti u pozorište, maker i povremeno? Kao i filmovi, pozorišne predstave mogu biti kultne, imati status ,,lektire’’. Kao recimo ,,Radovan III’’. Neki od vaših omiljenih glumaca možda glume u pozorištima, gde ćete moći bolje da ih upoznate. Bez obzira na sve to, bili ljubitelj umetnosti ili ne, pozorišne predstave su predivan način da se upoznate sa našom kulturom, ali i samim sobom. Pozorište pomera granice od kada je nastalo. Izlazi iz svih mogućih okvira i konstantno napreduje. Predivan je način da se na kratko odvojite od ekrana, uživite se u priču na sat ili dva, naučite neke nove reči, pokrete, informacije… Karte za dečiju pozorišnu predstavu takođe su predivan poklon za bilo kog malenog člana vaše porodice, s obzirom da oni mogu birati između plesnih, komičnih, lutkarskih, dramskih i interaktivnih predstava.
Male pozorišne trupe sada su u usponu, festivali kao što su ,,Sterijino pozorje’’ i ,,BITEF’’ nude sve više različitog sadržaja. U Novom Sadu čak imamo i jedno malo pozorište ,,Promena’’ koje je proizvod studenata ,,Akademije Umetnosti’’. Možete da odete i slušate čitanje tekstova za buduće predstave amaterskih dramaturga. U ,,Srpskom Narodnom Pozorištu’’ ponekad možete naleteti na plesnu predstavu ,,Foruma za novi ples’’ koji se bavi modernim plesom.
Pozorište je deo naše tradicije i kulture, ne dozvolimo mu da odumre zbog naše lenjosti. Filmovi će uvek biti tu za nas, sačuvani na million strana. Nekada umesto bioskopa ili kafića izaberite pozorište, obećavam da se nećete pokajati.
Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!
