Da li nas posao i novac čine srećnijima?

0

Istraživanja uticaja (ne)zaposlenosti i novca na zadovoljstvo životom ljudi jedna je od značajnijih tema u oblasti pozitivne psihologije. Ova istraživanja uzimaju u obzir razne faktore koji posreduju u uticaju (ne)zaposlenosti i novca na naše zadovoljstvo životom. 

(Ne)zaposlenost i zadovoljstvo životom

    Istraživanja u ovoj oblasti pokazuju da je, od svih socio-demografskih faktora, (ne)zaposlenost jedan od najznačajnijih koji utiču na zadovoljstvo životom. Kod većine ljudi širom sveta, posao zauzima jedno od centralnih tema i mesta u svakodnevnom životu. Ujedno, posao je mesto na kome provodimo veliki deo dana, a čak i kad nismo na poslu, on okupira našu pažnju i o njemu često razmišljamo i komuniciramo.

    Istrаživanja koja su poredila zaposlene i nezaposlene osobe jednoznačno pokazuju da su zaposleni mnogo zadovoljniji životom od nezaposlenih. Stanje nezaposlenosti je povezano sa osećajem depresivnosti, niskog samopoštovanja i doživljaja da nismo kompetentni. Za neke ljude, gubitak posla može predstavljati traumatično iskustvo. Gubitkom posla prekida se veliki lanac socijalnih kontakata koji ima veliku ulogu u očuvanju našeg mentalnog zdravlja. Pored ovoga, posledice nezaposlenosti ogledaju se i u smanjenju ekonomske i finansijske moći i, posledično, anskioznosti u vezi sa budućnošću i slično. 

    Uzimanjem u obzir još nekih faktora, istraživanja pokazuju da nezaposlenost ima negativnije posledice kod muškaraca nego kod žena. Ovo ne znači da kod žena negativan uticaj ne postoji, već samo da se, generalno, žene lakše nose sa stanjem nezaposlenosti i razvijaju adaptivnije strategije da se sa takvim stanjima suoče. Takođe, kod odraslih u periodu između 35 i 50 godina, pad zadovoljstva životom je primetniji nego kod mladih u ranim dvadesetim godinama. Pad zadovoljstva životom u grupi odraslih je dodatno drastičan zato što kod većine ljudi u ovom dobu deca još uvek nisu finansijski stabilna. Nezaposlenost i gubitak posla nema negativne efekte samo na nezaposlenog, nego i na ljude u njegovom okruženju bez obzira na to da li su oni zaposleni ili ne. 

        Takođe, nezaposlenost nema jednoznačan uticaj na zadovoljstvo životom kod svih ljudi. Istraživanja pokazuju da je efekat nezaposlenosti veći kod ljudi koji imaju generalno nizak nivo zadovoljstva životom, a da je slabiji kod ljudi sa visokim nivoom. Što će reći, visok nivo zadovoljstva životom je protektivni faktor u situaciji gubitka posla i pomaže ljudima da se sa tom situacijom lakše nose.

Novac i zadovoljstvo životom

    Da li veći saldo na bankovnom računu znači veće zadovoljstvo životom? Ovo je jedna od vodećih tema u oblasti istraživanja subjektivnog blagostanja i za nju je zainteresovano sve više autora.

    Posmatranjem povezanosti prihoda i zadovoljstva životom u okviru jedne države, autori ističu jednoznačne rezultate da je novac važan za zadovoljstvo životom. Međutim, ova povezanost je snažnija u slabije razvijenim zemljama. Što znači, razlika u zadovoljstvu životom između siromašne i bogate osobe primetnija je, na primer, u Srbiji nego u Finskoj. Autori ovaj nalaz objašnjavaju time da novac igra veliku ulogu u zadovoljstvu životom kada treba da zadovolji osnovne biološke potrebe poput hrane, životnog prostora i slično (a ove potrebe su manje zadovoljene u zemljama u razvoju), dok on ne igra veliku ulogu za zadovoljavanje nematerijalnih potreba za čijim zadovoljavanjem žudimo tek kada zadovoljimo osnovne potrebe.

    Istraživanja takođe pokazuju da postoji značajna razlika u zadovoljstvu životom između siromašnih i bogatih država. U takvim istraživanjima, stanovnici Kanade, Švedske, Finske, Holandije doživljavaju značajno veći nivo zadovoljstva životom u odnosu na stanovnike Ruande, Uzbekistana, Iraka. Takođe je bitno naglasiti da to što novac utiče na zadovoljstvo životom ne govori o tome koje će emocije osoba osećati i kako će ih ispoljavati. Stav o tome da li smo zadovoljni svojim životom ne govori o emocijama koje ispoljavamo svakodnevno. 

Da li smo srećniji kad kupujemo sebi ili drugima?

    Mnogi ljudi misle da će ih trajno usrećiti kupovina novog stana, novi auto, novi iPhone i slično. Međutim, istraživanja pokazuju da se ljudi vrlo brzo adaptiraju na materijalne stvari koje kupe i da sreća izazvana njima ne traje dugo. U jednom istraživanju je praćeno kako trošenje novca koje su zaposleni određene kompanije dobili kao bonus utiče na njihovo subjektivno blagostanje. Rezultati pokazuju da ispitanici koji su potrošili dobijeni novac tako što su nekoj osobi kupili poklon ili donirali novac u dobrotvorne svrhe, ispoljavaju viši nivo sreće od ispitanika koji su novac potrošili na sebe. 

Izvori:

Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!