Iva Branković, autor sa info4youth.rs

31 jul 2020

Leto 2020 – Kako ga najbolje iskoristiti?

Iva Branković COVID-19, Mladi za mlade 0

Nije novost da će nam ovo leto ostati u sećanju po nečemu sasvim neočekivanom. Sa globalnom pandemijom, ogromnim brojem ljudi preminulih od virusa COVID-19, zatvorenim granicama, odsustvom žurki, putovanja, ovo leto nije ni nalik onome o čemu smo tokom prethodnih meseci maštali. Ali, to ne znači da je ono otkazano i da moramo provoditi dane uz laptop ili telefon, ne pomerajući se sa kauča. To znači da se dešava promena plana. Ovo je realnost većine ljudi na Zemljinoj kugli, ne samo moja ili tvoja. Vreme je da izvučemo najbolje iz nje.

PRIHVATITE SITUACIJU

Mnogima se čini da leto i dalje nije ni počelo, zar ne? Ali ono sasvim izvesno prolazi, dok mi sedimo kod kuće i provodimo vreme u bezazlenim aktivnostima. Leto je na izmaku i nema još puno vremena, dakle, najvažnije je pomiriti se sa činjenicama – što pre, to bolje. Ovo leto će biti drugačije. Ovog leta verovatno nećete moći da uživate na moru, žurkama ili drugim aktivnostima koje ste imali u glavi pre samo par meseci. Drugačije ne znači loše! Ovaj tekst je baš taj znak koji ste čekali da biste se trgli i učinili nešto dobro za sebe! Ali, šta to možete da uradite ovog leta? Osim, naravno, ležanja i besciljnog skrolovanja po društvenim mrežama… Zapamtite da ono nikuda ne vodi.

PRIRODA I PUTOVANJA

Ništa ne može da iscrpi pozitivnu energiju iz nas kao previše zatvorenog prostora i vreme pred ekranom. Suprotno tome, najbolji izvori energije su svež vazduh, priroda i sunce. U našoj zemlji postoji toliko šuma, livada, planina i prirodnih lepota koje se mogu posetiti, daleko od urbanih područja i gužvi. Pokušajte da organizujete za sebe i svoju porodicu ili prijatelje makar piknik u najbližoj prirodnoj sredini. Samo dajte šansu prirodi oko sebe i videćete, posle prvog izleta nećete moći da se zaustavite. Ipak, u nedostatku stranih destinacija koje biste posetili, možete uživati u onlajn muzejima koji su i dalje dostupni (12 muzeja i galerija širom sveta koji imaju virtuelne ture). Usput, iskoristite priliku da planirate buduća putovanja. Smislite neku dalju destinaciju za posetu prvom prilikom. Do tada, evo nekih stranica na kojima ćete dobiti ideje za putovanja po Srbiji:

https://www.instagram.com/topsmestaj/

Kompas kaže Srbija – Vaš vodič za putovanja kroz Srbiju

Smeštaj za odmor u Srbiji Public Group

BRINITE O SVOM TELU

Ako se ovih dana osećate loše, možda vam vaše telo daje znak da je vreme da brinete o njemu. Zašto sada, uz više slobodnog vremena, ne biste započeli tu rutinu treniranja kod kuće zbog koje biste se osećali i izgledali dobro? Svi mi smo to makar jednom pokušali, ali sada to može i uspeti. Evo dobrog sajta koji vam preporučujem za početak:

https://www.chloeting.com/program/.

Ne pamtite kada ste poslednji put vozili bicikl ili rolere? Ili možda nikada niste? Pravo je vreme da ostvarite neostvarene želje koje su tako jednostavne i ne oduzimaju puno vremena. Postoji jako dobro pravilo zvano „2 minuta“ koje može pomoći da počnete. Suština je u tome da ono za šta vam treba samo 2 minuta (a mnogo je takvih aktivnosti) uradite odmah. Dakle, ustanete i obujete svoje stare rolere. Ostatak znate!

Briga o telu je i ishrana. Istina je da se ne hranimo uvek zdravo. Iskoristite slobodno vreme da pronađete nove, zdrave recepte i otpočnete rutinu drugačije i bolje ishrane. Usput, naučite da kuvate ili usavršite svoje kuvanje, može biti jako zanimljivo! Evo kanala koji možete pogledati:

https://www.youtube.com/c/fittbynada.

BRINITE O SVOM UMU

Filmovi i serije s vremena na vreme su pravo opuštanje za mozak. Postoji puno mladih ljudi koji će radije odgledati film, ali pokušajte da ovog leta steknete novu naviku – odlučite se za knjigu ovog puta. To je dobra relaksacija, a u isto vreme možete da naučite mnogo novih stvari.

Kad smo kod učenja novih stvari, setite se onoga što ste uvek hteli da naučite, ali nikako nije bilo prilike, vremena. Učinite makar onaj prvi korak od 2 minuta koji će vas odvesti bliže cilju. Uvek ste želeli da naučite o programiranju, da svirate gitaru ili da konačno kupite platno i tempere i slikate? Ako je u pitanju neki jezik, uvek možete početi da učite putem Duolingo – The world’s best way to learn a language, lako je i pristupačno. Postoji mnogo dostupnih onlajn kurseva, povoljnih ili čak besplatnih. Posetite: Kampster: Učenje je za pobednike, Online kursevi na srpskom jeziku / Krojačeva škola, edX | Free Online Courses by Harvard, MIT, & more | edX. Šta god da je u pitanju, biće bolje i ispuniće vas više nego Instagram, verujte na reč.

Zanimljiva aktivnost može biti i pisanje dnevnika, a znam da su mnogi od vas to više puta pokušali i nikako nisu istrajali u tome. Pogotovo ovih dana, ugrabite priliku da zapišete dešavanja i svoje misli. Kroz nekoliko godina, biće zanimljivo saznati kako ste se izborili sa dosadom i neprilikama ovog leta. Slično tome, možete nekom prijatelju iz drugog grada ili države predložiti da vam bude “pen friend”. Za one koji ne znaju, to podrazumeva dopisivanje na staromodan način – pisma. To je mogućnost da svoja osećanja povodom aktuelnih događaja stavite na papir, a u isto vreme sa nekim dragim održite kontakt i pronađete nov izvor zabave.

Usput, pravo je vreme da se otarasite tog smeća iz sobe, stvari koje ne koristite, pravo je vreme da sredite ormar ili dekorišete enterijer. Iskoristite ovaj višak vremena za stvari koje ste uvek odlagali i kada sve završite, sigurno nećete zbog toga zažaliti.

BUDITE KORISNI SVOJOJ ZAJEDNICI

Nema produktivnije stvari od osećaja da ste od pomoći. Zato je sjajno volontirati. Ne samo sada, uvek. Volontirajte u lokalnom Crvenom krstu, pomažite komšijama ili budite onlajn volonter u raznim oblastima. Dakle, onlajn ili oflajn – važno je da pomažete. Na primer, trenutno se možete prijaviti za volontiranje za Unicef i Mlade Istraživače Srbije na sledećem linku: Volonteri na mreži | UNICEF Srbija, a korisno je i registrovati se na sajtu Novosadskog volonterskog servisa: Novosadski Volonterski Servis, pa tamo pronaći zanimljive predloge.

Ne zaboravite, postoji puno prilika i za plaćeni rad od kuće, a u skorašnjem postu na Info4Youth blogu možete pronaći više o tome: TRI SAJTA SA DOBRIM PART-TIME I FULL-TIME POSLOVIMA. Na kraju, sjajne prilike za privremeni rad su oko vas, pa ih iskoristite. To ne mora biti ništa teško, već prosto nešto što će vam vreme učiniti dobro iskorišćenim. Zaradićete malo, a usput vam sigurno neće biti dosadno!

KONAČNO, VREME JE DA SE POKRENETE

Postoji jedna priča o zanimljivoj banci. Ta banka vam svakog dana uplaćuje na račun 86 400 evra. Postoje samo dva pravila: prvo, sav novac koji dobijete u jednom danu sutra nestaje (i nema varanja) i drugo, da banka može prestati sa uplatama bilo kada, neočekivano. Sigurna sam da biste se svakog dana potrudili da iskoristite sav dobijen novac, jer on nakon tog dana nestaje, a ne znate hoćete li sutra dobiti novac ponovo. Ta banka se zove vreme. Svakog dana dobijete 86 400 sekundi i zašto da ne iskoristite to vreme pametno? Ono je najdragocenija stvar koju možemo dobiti. To je to, predloge imate i ostaje samo da otpočnete. Srećno!

“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”

Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!

21 jul 2020

Da li nam je dozvoljeno da budemo tužni?

Iva Branković COVID-19 0

(šta je zapravo depresija, zašto je sve zastupljenija kod mladih i koja je granica izmedju tuge i depresije)

ŠTA JE, ZAPRAVO, DEPRESIJA?

Koliko puta nedeljno čujete nešto o depresiji? Ili, bolje pitanje, koliko puta dnevno? Moglo bi se reći da je poslednjih godina ovo vrlo zastupljena tema. Ali, da li je sve što mi zovemo depresijom zapravo depresija? Vrlo verovatno ne. Šta je onda depresija? Zašto je sve češća i zašto je tako često mešamo sa običnim tugovanjem? Za početak, depresija je vrlo ozbiljno i vrlo zastupljeno mentalno oboljenje koje negativno utiče na naše svakodnevne aktivnosti – razmišljanje, ponašanje, osećanja. Uglavnom je praćena osećajem tuge i gubitka interesovanja za stvari koje su nas nekada činile srećnima. Izaziva velike promene u životu i nemogućnost da osoba na uobičajen način funkcioniše u školi, na poslu, kod kuće. Osim ovih, psihičkih problema, može da izazove i mnoge fizičke probleme, usputno. Dobra stvar je što može da se leči i izlečiva je. Prema nekim istraživanjima, čak 80% pacijenata lečenih od depresije pokazuje ozbiljan napredak nakon nekog vida lečenja. No, problem se javlja kod činjenice da čak dvoje od troje ljudi koji pate od depresije nikada ne potraže ili ne dobiju adekvatnu pomoć.

KAKO ZNATI DA JE VREME DA SE STRUČNA POMOĆ POTRAŽI?

Simptomi depresije mogu biti jači, blaži i ne isti kod svake individue. VAŽNO JE ZNATI DA DEPRESIJU NE MOŽETE DIJAGNOSTIKOVATI SAMI – ZA TO VAM JE POTREBAN STRUČNJAK. Ali, evo nekih stvari koje, ukoliko traju minimalno dve nedelje, mogu da ukažu da treba potražiti stručnu pomoć:

Osećanje tuge; gubitak interesovanja; osećaj krivice i bezvrednosti;
Promene u apetitu (gubitak ili dodavanje kilaže); promene u spavanju (previše ili premalo sna)
Poteškoće pri koncentrisanju, razmišljanju, donošenju odluka;
Pojava nekih tikova/besmislenih aktivnosti (stiskanje ruku, nervozno hodanje bez potrebe)
Usporen govor i motorika
Suicidne misli i misli o smrti

Mnogo je važno depresiju nikada ne mešati sa nekim drugim stanjima. Zanemarivši za sada najobičniju tugu, vrlo normalnu i očekivanu, okrenućemo se nekim medicinskim stanjima poput problema sa štitnom žlezdom, tumora na mozgu ili nedostatka nekih vitamina, koji su često praćeni simptomima depresije. ZATO JE VAŽNO NE DIJAGNOSTIKOVATI DEPRESIJU SAMOSTALNO, VEĆ TO SAMO I ISKLJUČIVO MOŽE UČINITI NEKO STRUČAN – psiholog ili psihijatar.

PRIČAJMO O STATISTICI…

U toku jedne date godine, procenjeno je da depresiju ima 1 od 15 odraslih osoba (6,7%), a 1 od 6 osoba (čak 16,6%) ima depresiju makar jednom u toku svog života. Postoje zablude da se depresija može javiti u ovom ili onom dobu života i ovakvim ili onakvim osobama. Istina je da se depresija može javiti bilo kada i bilo kome. Doduše, neka istraživanja su pokazala da se u proseku depresija javi na prelazu između kasnih tinejdžerskih i ranih dvadesetih godina života, kao i da su neki tipovi ljudi pod većim rizikom da obole od depresije od ostalih. Pojava depresije zavisi od mnogih faktora, kao što su biohemija mozga (neke supstance se luče u manjoj ili većoj količini), genetika (zanimljiva je činjenica da ukoliko jedan identični blizanac pati od depresije, drugi ima čak 70% šanse da bude u istoj situaciji), psihički sklop osobe i njen karakter (u većem riziku su osobe generalno pesimističnog pogleda na svet, osobe niskog samopouzdanja, osobe koje lako pokleknu pred stresom), ali i okruženje i sociološki faktori (osobe koje trpe nasilje ili žive u siromaštvu su mnogo podložnije).

CDC (Centers for Disease Control and Prevention, SAD) je sproveo istraživanje (2013-2016) koje je doneo zaključak da je 8,1% Amerikanaca od 20 i više godina patilo od depresije u toku datog perioda od dve nedelje, dok su žene bile skoro duplo više u riziku od depresije u odnosu na muškarce (žene 10,4%, muškarci 5,5%). Dakle, depresija se više javlja kod žena nego kod muškaraca, jedna trećina svih osoba ženskog pola u nekom trenutku u životu boluje od depresije. Nama ostaje da se pitamo da li je razlog tome nasilje kome su žene više izložene i patrijarhalni sistem vrednosti u mnogim zemljama trećeg sveta gde su žene tretirane nepovoljno. Da li su razlozi tome mentalni, to jest, radije individualni, ili pre imaju sociološki karakter? Prema nekim istraživanjima, depresija je prisutna kod čak tri četvrtine žena u provincijama Avganistana gde žene nemaju apsolutno nikakva prava, dok u provincijama gde žene imaju makar neka osnovna prava, sa depresijom se bori „samo“ jedna četvrtina žena (iako velika cifra, u poređenju sa prethodnom prikazuje značajnu razliku). Eto jednog poražavajućeg mogućeg objašnjenja ove statistike…

TUGA I DEPRESIJA: KAKO NAPRAVITI RAZLIKU?

Možda jedan od najvećih problema koji se tiče depresije i njenog prepoznavanja je to što se ide iz krajnosti u krajnost kada pokušavamo da je definišemo i shvatimo – mnogi mladi obično i normalno tugovanje umeju da nazovu depresijom, a mnogi, baš nasuprot ovome, umeju da očigledne znake depresije zanemaruju i „guraju pod tepih“. Kako da znate sa čime se suočavate i šta je normalno, a šta bi moglo da bude „crvena zastava“ za pomoć?

Iako je i kod depresije u pitanju stanje praćeno izuzetnom tugom i povlačenjem sa svakodnevnih aktivnosti, tuga može sasvim sigurno postojati zasebno, nezavisno od depresije. U slučaju kada osoba prolazi kroz tugu i depresiju istovremeno, osećaj tuge je mnogo jači, oštriji, traje duže. Važno je napraviti razliku.

Kada tugujemo, ta tuga dolazi u talasima, zato što naše tugovanje često mogu da prekinu neke pozitivne misli i sećanja koja nam ispunjavaju svakodnevicu. U slučaju depresije, negativne misli obuzimaju osobu sve vreme i to traje neprekidno, makar dve nedelje, uz potpuno odsustvo interesovanja za neke uobičajene aktivnosti.

U slučaju tugovanja, obično vaše samopouzdanje nije poljuljano. Tugujete za izgubljenom bliskom osobom, ali to ne smanjuje vašu vrednost. Tokom depresije vrlo je moguć osećaj bezvrednosti i potpunog gubitka samopouzdanja.

Dakle, tuga je samo osećanje, kao takvo, prolazno je pred nekim novim događajima koji će probuditi druga osećanja. To je u redu. To je više nego u redu. Ali, to nije depresija. Ipak, prepoznate li simptome, najbolje je otići stručnom licu i objasniti svoje sumnje, te zahtevati detaljniju analizu i procenu. Jedino tako znate da je vaše stanje depresija i jedino tada ga možete depresijom nazvati. Uz adekvatnu pomoć, kao što statistika pokazuje, može se prevazići i rešiti. Ali, pomoć se mora potražiti da bi do nas dospela. Potražiti pomoć nije sramota!

ZAŠTO SU MLADI DANAS TOLIKO DEPRESIVNI?

Istraživanja kažu da, pre nego što uopšte odrastu, 20% tinejdžera ima iskustvo sa depresijom, a da se samo 30% depresivnih tinejdžera od depresije i leči. Što se više razvijamo kao društvo, to veći uticaj taj razvoj ima na mentalni sklop ljudi, a pogotovo mladih ljudi. Brojni psiholozi navode raznolike razloge, a izdvojićemo neke od tih.

– Povećanje u korišćenju elektronske komunikacije, te samim tim smanjenje interakcije “licem u lice” sa drugim ljudima može mnogo da šteti mentalnom razvoju individue. Opet, kako su društvene mreže sastavni deo našeg prosečnog dana, mladi su izloženi pogrdnim komentarima koji se tiču njihovog izgleda, ponašanja, izloženi nerealnim standardima lepote sa fotošopiranih slika, izloženi sadržaju koji je povezan sa negativnim mislima, samoubistvom. Društvene mreže postavljaju standard tako visoko da se čini da je poslednjih godina skroz kul biti anksiozan, depresivan ili imati drugih mentalnih problema. Normalno jeste, ali nemojmo dozvoliti da i to bude jedan od opasnih trendova današnjice.

– Smanjeno trajanje spavanja je takođe zastupljeno već neko vreme, a to ne utiče loše samo na fizičko zdravlje, već definitivno i na psihičko.

– Danas se mladi suočavaju sa mnogo većim pritiskom, u školi i kod kuće – to mogu biti previsoka očekivanja, omalovažavanje, briga o finansijskoj obezbeđenosti, prosto trenutno stanje u porodici ili neka neprevaziđena trauma iz detinjstva.

– Neminovno je da se danas koristi mnogo više droga i alkohola nego ranije. Potvrđeno je da neke vrste narkotika mogu biti potencijalni izazivači depresije. Zapravo, depresija je jako česta kod mladih koji se bore sa bolestima zavisnosti, a kako su danas one sve zastupljenije, depresija ih prati u stopu.

A KAKO JE NA PSIHIČKI SKLOP MLADIH UTICALA PANDEMIJA?

Ovih dana, veliki uzrok mentalnih promena među mladima jeste i pandemija COVID-19 virusa. Zabrinutost za zdravlje, kako svoje tako i članova svoje porodice, zabrinutost za ekonomiju i finansijska sredstva posle pandemije, za dalji nastavak školovanja i obrazovanja, samo su neke od stvari koje trenutno muče mlade u Srbiji. Uostalom, tokom marta i aprila, sama ta obaveznost ostajanja u zatvorenom prostoru mogla je negativno uticati na psihičko zdravlje, a mladi lako mogu pokleknuti pred tim okolnostima.

Prema istraživanju Unicefove platforme UReport Srbija, 74% mladih se izjasnilo kao zabrinuto zbog povećanja broja zaraženih, a sa sobom to je povuklo da čak 69% mladih kaže da mnogo više koristi internet kao sredstvo komunikacije, nego što komunicira uživo (gore naveden, prema psiholozima moguć uzrok povećanja pojave depresije kod mladih). Takođe, 36% mladih je reklo da se osećalo pod stresom tokom cele situacije, nivo nervoze se malo povećao kod 38% mladih, a povodom svoje budućnosti nakon pandemije se 65% mladih oseća sasvim zbunjeno, uplašeno, ljuto ili pesimistično, dok je ostatak ravnodušan, optimističan ili miran. Na pitanje “Da li je COVID-19 uticao na tvoj pogled na budućnost?” čak 47% mladih je reklo da je uticaj bio loš, da je sada pogled na budućnost gori. Iz ovoga se zaključuje da je ova situacija takođe mogla biti uzrok pogoršanog mentalnog zdravlja kod mnogih mladih i da je vrlo negativno uticala na njihova razmišljanja.

PA, DA LI NAM JE DOZVOLJENO DA BUDEMO TUŽNI?

Naravno da jeste. Svoje emocije treba prihvatiti i ispoljiti, treba biti svestan da one neće uvek biti pozitivne i da cveće ne cveta tokom cele godine. U redu je biti tužan i u redu je dati sebi vremena. Nije u redu za depresiju reći da je običan talas tuge. Nije u redu reći sebi da umišljate da ste loše, ukoliko se nedeljama osećate bezvoljno, potišteno, bez tračka nade. Nije u redu reći nekome ko se bori sa depresijom da je „sve u glavi“, nije u redu reći nekome da glumi depresiju, nije u redu ne razumeti. Ali, takođe nije u redu jedan talas tuge nazvati depresijom, pre nego što zaista potražite pomoć. Normalno je s vremena na vreme osetiti se loše, ali ako se svakodnevno već duže vreme osećate loše, normalno je i potražiti pomoć od nekoga ko će vam reći da li je to sa čime se suočavate depresija ili nešto drugo. Razumimo, granica između tuge i depresije je tanka, kod svakoga drugačija i zato se ne oslanjajte u potpunosti na ono što pročitate. Svako se sa problemom nosi drugačije, pa zato samo pustite druge, ali i sebe, da budete tužni.