Kako čitati efikasnije i postići visok nivo razumevanja teksta
Kada se bavimo masom ideja koju treba usvojiti, nije poželjno krenuti redom i usvajati ideju jednu po jednu. Kako bismo postigli što viši stepen razumevanja teksta, potrebno je prvo razumeti prirodu problematike i strukturu poglavlja ili paragrafa koji izučavamo. To se postiže brzim isčitavanjem teksta. Tako stvaramo tzv. kostur koji kasnije nadograđujemo detaljnijim znanjima. Poznavanje celine nam pomaže da razumemo njene delove.
Naše čitanje je pod uticajem svrhe čitanja i prirode samog teksta, stoga, način na koji čitamo treba da bude određen onim što čitamo. Različit pristup čitanju trebalo bi imati za udžbenik iz istorije, filozofije, novinski članak, književni tekst, itd. Moramo uočiti nameru autora dok je dati tekst pisao. Pitanja koja možemo postaviti su:
Šta mi naslov govori o ovom tekstu, lekciji ili knjizi ?
Koji su delovi celine?
Koja pitanja treba tražiti kroz pažljivo čitanje?
Sva znanja postoje u tzv. „sistemima značenja“ koji sadrže primarne, sekundarne i periferne ideje. Dok čitamo, za početak, treba da usvojimo primarne ideje, jer su one ključ za razumevanje ostalih ideja . Kada steknemo to inicijalno razumevanje, možemo početi da razmišljamo o sistemu kao celini. Što pre počnemo da razmišljamo o sistemu, time će on pre postati važan za nas. Kad razumemo osnovne istorijske ideje, možemo početi da razmišljamo istorijski.
Pitanja koja nam mogu olakšati usvajanje ovih primarnih ideja su:
Koja je najvažnija ideja ovog paragrafa?
Kako je ideja ovog paragrafa povezana sa idejom prethodnog?
Kako su najvažnije ideje u ovom tekstu povezane?
Kada smo sigurni da smo razumeli suštinu samog teksta, njegovo razumevanje dalje produbljujemo sekundarnim idejama. To bi bili razlozi, opisi, primeri, činjenice i sl.
Uzmimo za primer sledeći tekst:
“ Kada smo u bioskopu, često se možemo suočiti sa veoma glasnim ljudima ili decom koja plaču. Kod kuće možeš pauzirati film kada odeš u kuhinju po grickalice. Prijatnije je i opuštenije gledati filmove kod kuće. Može biti veoma opuštajuće gledati film u pidžami, dok sedimo na udobrnoj fotelji.”
Istaknuta rečenica predstavlja glavnu ideju, dok sve ostale otkrivaju razloge koji potkrepljuju činjenicu ili pretpostavku, iznesenu u glavnoj rečenici. Glavna ideja se, prema tome, ne mora nalaziti na samom početku, već može, kao i u primeru, u sredini, ili u vidu zaključka na kraju teksta.
Za kraj ćemo uočiti razlike između impresionističkog i reflektivnog uma, a vezane su za umeće kritičkog razmišljanja prilikom čitanja teksta.
· Impresionistički um “luta” od paragrafa do paragrafa, ne praveći razliku između autorovog i sopstvenog mišljenja. Prosuđuje stav autora ispravno samo ako se taj pogled poklapa sa njegovim uverenjima.
· Reflektivni um traži smisao, nadgleda pažljivo ono što se govori od paragrafa do paragrafa i jasno razlikuje svoje od autorovog mišljenja. On, takođe, prilagođava čitanje specifičnim ciljevima. Biti kritičan u prevodu znači oceniti ono što čitaš po jasnoći, tačnosti, preciznosti, relevantnosti, dubini, širini, logici, značaju i korektnosti. Otvoren je za nove ideje i razmišljanja i spreman je da uči iz njih.
Efektivno i kritičko čitanje mogu biti od velikog značaja prilikom studiranja, rada, kao i samostalnog čitanja neke nove materije koju želimo razumeti na mnogo većem nivou. Treba im posvetiti vreme, dugoročno ih primenjivati, a kao rezultat toga dobićemo razvijeniju kritičku i analitičku misao, jasniju sposobnost izražavanja i veću svest i znanje o materiji koja nas zanima, ali i svetu koji nas okružuje, a koji krije beskonačno mnogo više od onoga što mi svakodnevno zapažamo, ali i površno čitamo.
