Istraživanje MOS-a je ukazalo na visok stepen društvene saglasnosti kod ljudi po pitanju vršnjačkog nasilja – gde je čak 80‒85% ispitanika prepoznalo je da je vršnjačko nasilje zastupljeno, u porastu, ali da nedostaje efikasno sistemsko rešenje koje će se izboriti sa ovim problemom.

Ovo je specijalan oblik nasilja, tipičan najčešće za učenike osnovnih i srednjih škola, u kome se nasilje dešava između dece i tinejdžera sličnog uzrasta, odnosno nema značajnije razlike u godinama, ali postoji neravnoteža „moći suprotstavljenih strana. 

Ovo je tema  o kojoj se uveliko priča, ne samo u Srbiji već na celom zapadom Balkanu, ali se konkretne mere i dalje ne preduzimaju. Ovo je tema koja se ocenjuje kao komplikovana – jer ni roditelji ni nastavnici nisu sigurni u kojoj meri i na šta treba da reaguju. Međutim, uzimajući u obzir porast stepena nasilja između vršnjaka poslednjih godina, jasno je da mere koje se preduzimaju ne mogu biti samo korektivne, već da je neophodno uspostaviti sistem koji će minimalizovati stvaranje uslova za nastanak ovakve atmosfere. 

Blagovremeno informisanje i edukacija o posledicama agresivnog i nasilničkog ponašanja. Edukacija o kao i o razlozima nastanka agresije. Radionice interkulturalne osetljivosti koje i na ovom uskom području mogu da okupe dosta diversifikovanu grupu mladih. Pogled na svet i društvo osoba iz osetljivih grupacija. Stres menadžment. Rešavanje konflikata. Značaj empatije. Samoanaliza i razvoj samosvesti. 

Navedene teze su samo neke od predloga za radionice i predavanja, čak i u okviru samog školskog kurikuluma koje će dovesti do značajne promene u društvenoj kulturi , prvo onog mlađeg dela populacije a zatim i starijeg. Pomeranje globalne društvene svesti na onu koje će biti tolerantnija generalno, i to ne u smislu prostog podnošenja različitosti, već i njegovog prihvatanja.  Poenta je da se dođe do toga da ne samo da nikakvo fizičko ili verbalno nasilje nije dozvoljeno, već i da stajanje sa strane i skretanje pogleda takođe nije prihvatljivo.