Imate ideju da otpočnete svoj mali biznis, ali ne znate od čega da počnete? Naime, za pokretanje posla vrlo je važno da imate pored sebe dobar biznis plan, jer što je on kvalitetniji, vaše šanse za posao su sve veće-
Ukoliko trenutno radite na pisanju svog biznis plana i koristite ga kao podsticaj za samozapošljavanje, izdvojili smo za vas par saveta kako ne biste napravili greške prilikom sastavljanja rezimea koji ima za cilj da na tri stranice proda vašu biznis ideju.
Za sam početak, najvažnije je da opišete vašu samu biznis ideju, odnosno da opišete proizvod ili uslugu, kao i razloge za njihov odabir. Pored toga, veoma je važno da razradite koncept vaše zamisli, ali i da napišete nešto više o trenutnom nivou vašeg preduzeća. Dok razrađujete vašu ideju da istaknete ciljeve vašeg poslovnog poduhvata. Kako bi vaš biznis plan bio što jasniji i precizniji, neophnodno je navesti i značaj vašeg poslovnog koncepta, odnosno šta ga čini specifičnim na tržišu. Prilikom pokretanja bilo kog biznisa, na samom startu je od posebne važnosti odrediti ciljnu grupu kojoj želite da plasirate vaš proizvod ili pružite uslugu. Osim toga, neophodno je spomenuti i konkurenciju, te prezicnije objasniti koje su vaše prednosti i pogodnosti u odnosu na njih. Kada se piše biznis plan, dosta pažnje posvetite delu o sredstvima, a pod tim se podrazumevaju brojne stavke kao što su: potrebna količina sredstava za pokretanje biznisa, plan kako da stignete do željenih sredstava i detaljno opisivanje za šta će se one upotrebiti i iskoristiti. Deo kod sredstava obuhvata i planiranje razvoja budžeta za naredne tri godine.
Neke od najčešćih grešaka koje se dešavaju prilikom sastavljanja poslovnog plana su nedovoljno poznavanje tržišta, loša procena troškova i prihoda, pogrešna struktura, nerealne pretpostavke, kao i predaja nedovršenog i nejasnog plana.
Autorka: Vanja Urošev
Ovaj autorski tekst nastao je kao rezultat projekta Informisanje i edukacija na temu povećanja zapošljivosti mladih II koji realizuje Omladinska mreža Novi Sad, uz pokroviteljstvo Omladinskog saveza udruženja “OPENS” i Kancelarije za mlade Novi Sad u saradnji sa INFO4Youth platformom.
Za početak je neophodno objasniti šta je freelance? Freelance su honorarni poslovi koje povremeneno obavljaju slobodnjaci, odnosno frilenseri. Mnogi koji su se obrobali u frilensu smatraju da je prednost ovakvog načina rada upravo samostalnost prilikom donošenja odluka. Pod tim se podrazumeva izbor posla, mesto i vreme koje odgovara za rad. Jedna od specifičnosti frilensinga jeste mogućnost angažovanja od strane više organizacija, odnosno frilenser nije usko vezan samo za jednu kompaniju.
Kako biste se oprobali u frilensingu neophodno vam je znanje iz aktuelnih oblasti kao što na primer IT ili marketing, dobro poznavanje engleskog jezika, ali i odlična organizovanost kako biste ispoštovali dogovorene rokove za zadati posao. Mlade ljude najviše privlači fleksibilnost ovakvog načina rada, jer mogu u vreme koje njima odgovara, ali i s bilo kog kraja sveta da obavljaju svoj posao.
Činjenica je da se današnje frilens tržište sve veće. Mnogobrojni su oni koji u frilensu prepoznaju razne benefite ovog načina poslovanja. Frilenseri pronalaze poslove u oblasti informacionih tehnologija, programiranja, grafičkog dizajna, copywritera, virtuelnog asistenta, nastavnika stranih jezika, kao i marketing stručnjaka. Početak vaše frilenserske karijere možete započeti bilo kada, tako što ćete otvoriti nalog na jednoj od mnogobrojnih freelance platformi. Kada to uradite, potrebno je da unesete svoje iskustvo, sposobnosti, veštine i ostale informacije koje bi poslodavcu bile od značaja. Ne zaboravite da je iskrenost na prvom mestu!
Autorka: Vanja Urošev
Ovaj autorski tekst nastao je kao rezultat projekta Informisanje i edukacija na temu povećanja zapošljivosti mladih II koji realizuje Omladinska mreža Novi Sad, uz pokroviteljstvo Omladinskog saveza udruženja “OPENS” i Kancelarije za mlade Novi Sad u saradnji sa INFO4Youth platformom.
Volontiranje podrazumeva dobrovoljni rad na određen period bez novčane naknade, te svrha ove vrste rada podrazumeva opšte dobro odnosno društvenu korist, a nikako profit. Ovo je vrlo važno istaći, jer su mladi danas veoma zbunjeni kada je u pitanju ovakva vrsta aktivnosti povezujući je sa stručnom praksom ili probnim radom u nekoj organizaciji.
Odmah na samom početku, postavlja se pitanje „Zašto je važno volontirati?“. Treba početi od činjenice da su volonterska iskustva vrlo često jedan od uslova pri konurisanju za mnoge stipendije, prakse ili poslove. Pod tim se podrazumeva društveno angažovanje u organizacijama, učestvovanje ili volontiranje na raznim aktivnostima, događajima i manifestacijama. Time dobijate značajnu prednost koja vas može odvojiti od drugih ljudi prilikom konkurisanja za željenu radnu poziciju. Ponekad neće to biti samo prednost, već i uslov, jer je danas sve veći broj poslodavaca koji izuzetno cene iskustvo koje su kandidati stekli volontiranjem.
Volontiranjem se stiču nove veštine, ali i rešavaju velike životne nedoumice kao što je pitanje buduće karijere. Upravo kroz dobrovoljni angažman često je moguće besplatno steći stručna znanja i sposobnosti, a upravo to je vrednije od bilo kakvog honorara. Sticanje radnih navika, odgovornosti, dobra organizacija i komunikacija sa ljudima su samo neki od benefita koje vam može doneti volontiranje.
Svesni smo činjenice da je u današnje vreme teško pronaći posao, posebno mladim ljudima. Glavni problem prilikom pronalaska posla jeste radno iskustvo. Upravo kod nekih pozicija volonterski angažman vam daje prednost pri zapošljavanju u odnosu na neke druge koji su u sličnoj situaciji kao vi. Na kraju, volontiranje vam u životu može doneti nova poznantstva i kontakte, prijatelje, a možda potencijalne saradnike.
Autorka: Vanja Urošev
Ovaj autorski tekst nastao je kao rezultat projekta Informisanje i edukacija na temu povećanja zapošljivosti mladih II koji realizuje Omladinska mreža Novi Sad, uz pokroviteljstvo Omladinskog saveza udruženja “OPENS” i Kancelarije za mlade Novi Sad u saradnji sa INFO4Youth platformom.
Podsećamo da je danas poslednji trenutak da se prijavite na Youth Rights Talks, jedinstven događaj koji u fokus stavlja glas mladih i njihova ljudska prava, a koji se ove godine održava u sredu 2. novembra u Prostoru Miljenko Dereta od 11 časova pod sloganom #MiromMiriše. Youth Rights Talks je događaj koji već petu godinu zaredom mladima pruža prostor da slobodno iznesu i izraze svoje stavove o aktuelnim društvenim problemima, da se sagleda i čuje perspektiva mladih, njihovi pogledi, mišljenja i lične priče.
Ovogodišnja centralna tema događaja je MIR: mir u svetu, mir u kući, u porodici, na poslu, mir u nama samima – sve su to teme kojima ćemo se baviti, sa posebnim fokusom na ulozi mladih u očuvanju mira i sigurnosti. Među stotinu učesnika i učesnica očekujemo mlade ljude iz čitave Srbije, predstavnike međunarodnih organizacija, donosioce odluka i institucije koje se na nivou politika bave pitanjima, problemima i budućnošću mladih u Srbiji.
Mladi na događaju mogu učestvovati na dva načina – kao govornici/ce, i kao aktivna publika. Govornici/ce će imati priliku da ispričaju svoju priču na jednu od tema ovogodišnjeg YRT2022 na događaju uživo, dok će publika biti deo događaja aktivno učestvujući u panelima i diskusijama, izložbi, kao i sporednim edukativnim sesijama.
Bilo da žele da govore ili da prisustvuju na događaju, prijave su otvorene najkasnije do 29.10. u ponoć na linku: https://forms.gle/v9UM1BvCghKxSTFP7
Zvanični jezik događaja je srpski. Događaj je pristupačan osobama sa invaliditetom, sa obezbeđenim tumačenjem na srpski znakovni jezik.
Dođite da zajedno stvaramo svet koji mirom miriše!
Youth Rights Talks 2022 organizuje Beogradski centar za ljudska prava u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji.
Kada bismo želeli da napravimo spoj lingvistike, feminizma, psihologije i baleta, jedina osoba koja bi nas asocirala na date pojmove bila bi Svenka Savić.
Novosađanka rođena 1940. godine u Gospođincima, decenijama je aktivna kada je reč o rodnoj ravnopravnosti i ženskim pravima. Osnovne akademske studije završila je 1964. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, u oblasti srpskog jezika i književnosti, a magistrirala je pet godina kasnije u oblasti lingvistike. Kao studentkinja, bila je članica Baletskog Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Godinu dana je provela Lenjingradu (današnjem Sankt Peterburgu) na usavršavanju u Lenjingradskoj baletskoj školi, u oblasti metodike baleta, i dobila zvanje nastavnice klasičnog baleta. Po povratku u Novi Sad, godinu dana predaje u Baletskoj školi, a doktorsku disertaciju iz psihologije odbranila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ova sinergija lingvistike i psihologije usmerila ju je da se dalje usavršava. Tako je 1979. godine otišla u Sjedinjene Američke Države da bi se na odseku za psihologiju Univerziteta u Berkliju, kao dobitnica Fulbrajtove stipendije, bavila razvojnom psiholingvistikom.
Čini se da je čitav radni vek posvetila upravo psiholingvistici, pa je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu bila redovna profesorka od 1978. godine na predmetima Uvod u lingvistiku, Analiza diskursa, Psiholingvistika i Jezik i rod. Jedno vreme bila je gostujuća profesorka na predmetu Jezik i rod na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kao i na predmetu Komunikacija i funkcionalni stilovi na Filozofskom fakultetu u Nišu. Ipak, mnogo duže se nalazi na poziciji koordinatorke Asocijacije centara za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije i istraživanja pri Univerzitetu u Novom Sadu. U okviru asocijacije učetvovala je u istraživačkim projektima – Psiholingvistička istraživanja, Životne priče žena u Vojvodini i Škola romologije.
Jedan period provela je i kao koordinatorka udruženja pod nazivom Ženske studije i istraživanja ,,Mileva Marić Ajnštajn’’, a poslednjih nekoliko decenija članica je Udruženja za primenjenu lingvistiku.
Do sada je napisala oko 20 knjiga, a za knjigu Balet 1994. godine dobila je nagradu Laza Kostić. Kako sama kaže, teorijski i praktični aspekt igre, plesa i baleta za nju predstavljaju, ne samo hobi, već i profesiju.
Kada je reč o rodno osetljivom jeziku, održala je preko 500 događaja na prostoru bivšeg srpskohrvatskog govornog područja. Za aktivnost na ovom polju 2003. godine dobila je nagradu Izvršnog veća Vojvodine za razvoj rodne ravnopravnosti.
Godine 2010., postala je prva profesorka emerita Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a 2017. godine uručena joj je nagrada za životno delo koju Udruženje baletskih umetnika Srbije dodeljuje zaslužnim umetnicima u oblasti umetničke igre.
Autorka: Aleksandra Jovanović
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
Pozivamo vas da u sredu, 02. novembra 2022. godine, prisustvujete teorijskim i praktičnim obukama koje se realizuju u okviru programa Mladi – Bezbednost i prevencija 2022, koji se bavi temom bezbednosti mladih u Novom Sadu.
Obuke će se održati u terminu od 16:30 do 18:00, u Omladinskom centru OPENS (Bulevar Despota Stefana 5, Kineska Četvrt).
Ciljevi obuke su:
• Predstavljanje trenutne situacije i statistike u društvu u pogledu nasilničkog ponašanja;
• Osmišljavanje potencijalnih načina uključivanja različitih aktera u smanjenje nasilničkog ponašanja u društvu.
Kako biste prisustvovali ovoj obuci neophodno je da popunite prijavu koja se nalazi na sledećem linku:
U moru informacija i širokoj ponudi mogućnosti koje nam svet rada i obrazovanja pružaju, postaje sve teže doneti karijernu odluku. Kako bi pomogli mladima da se snađu u svetu prepunom informacija i mogućnosti, BOŠ Karijera pruža korisne informacije o svetu rada kroz bazu zanimanja, pomaže mladima da prepoznaju svoja interesovanja i sposobnosti radeći testove osobina, veština i interesovanja, upoznaje mlade sa studijskim programima različitih obrazovnih ustanova kroz adresar državnih i privatnih fakulteta i visokih škola, i na kraju, pruža podršku u donošenju karijernih odluka nudeći usluge onlajn karijernog vođenja i savetovanja.
Ono čemu se posebno radujemo, jesu nove usluge karijernog savetovanja. Beogradska otvorena škola sada nudi individualno karijerno savetovanje za sve mlade, onlajn (putem ZOOM-a ili neke druge onlajn platforme) ili uživo – u prostorijama Beogradske otvorene škole. Ove usluge su potpuno besplatne i ne postoji ograničenje u broju konsultacija koje neko može zakazati.
Sa našom savetnicom možete da razgovarate o različitim karijernim nedoumicama – od pitanja izbora srednje škole ili fakulteta, odabira budućeg zanimanja ili promenama dosadašnjih izbora.
Odnos korisnika i savetnice u ovom procesu je prožet pružanjem podrške i razumevanja ali i pružanjem informacija o prilikama koje korisnici mogu da iskoriste. Na kraju, savetnica ohrabruje korisnike da samostalno donose odluke i usmerava ih ka različitim mogućnostima, koje mu omogućavaju da razviju svoje pune potencijale. Individualne konsultacije su prilagođene potrebama svakog korisnika/ce, i on/a sam/a bira prioritete o kojima želi da razgovara.
Ukoliko imaš izazova u donošenju karijernih odluka, BOŠ tim ti stoji na raspolaganju! Za usluge individualnog savetovanja se možeš prijaviti preko mejla savetnica@bos.rs!
Čekamo te!
Važne napomene:
Zakazivanje je obavezno;
Karijerno savetovanje ne podrazumeva testove profesionalne orijentacije;
Osoba koji zakaže konsultacije se mora lično pojaviti na sastanku (nije moguće učešće roditelja, staratelja, drugih članova porodice, nastavnika ili prijatelja)
Deveti put po redu Savez studenata Fakulteta organizacionih nauka, pod pokroviteljstvom Fakulteta organizacionih nauka i Centra za edukaciju i razvoj omladine Beograda, organizuje sportsko- edukativni projekat SportBizz. Ovaj projekat organizuje se sa ciljem da se učesnici kroz razgovore sa stručnjacima iz sfere sporta i trenutnim ili bivšim sportistima upoznaju sa menadžmentom u sportu i saznaju šta se nalazi sa druge strane medalje.
Projekat se ove godine održava od 27. do 29.maja u Štark areni, a učesnici će kroz tri dela imati priliku da se zabave, oprobaju u sportskim turnirima i upoznaju sa vrsnim stručnjacima iz ove profesije. Ove godine, projekat SportBizz ima i humanitarnu stranu te će se sav prikupljen novac od kotizacija donirati fondacijama „Pomoć srpskoj deci“ i „Zajedno za mlade – prof. dr Danica Grujičić“.
Prvi dan projekta otpočeće svečanim otvaranjem 27. maja u Štark areni, nakon kojeg sledi panel- diskusija na temu „Druga strana medalje“. Šta se nalazi sa druge strane medalje? Čega sve jedan profesionalni sportista ili trener treba da se odrekne kako bi se našao u samom vrhu? Koje su prednosti, a koje mane profesionalnog bavljenja sportom? Na ova i još mnoga druga pitanja delegati će imati priliku da čuju odgovor od najzvučnijih imena iz sveta sporta.
Drugi dan projekta, 28. maj, rezervisan je za edukativno-zabavni i sportski deo. Tradicionalni sportski kviz – KvizzBizz i ove godine izdvojiće pasionirane ljubitelje sporta i one koji pomno prate sva dešavanja. Timovi sačinjeni od četiri osobe nadmetaće se jedni protiv drugih, a kao i uvek – pobednik može biti samo jedan tim. Simboličnom kotizacijom svako prijavljen moći će da doprinese humanitarnom delu projekta. Oni koji su zainteresovani za akciju, imaće priliku da se oprobaju u sportskom delu projekta koji obuhvata turnire u odbojci, basketu i futsalu i tako se takmiče zajednu od vrednih nagrada. Sportski projekat ne može da prođe bez najvažnije sporedne stvari na svetu – fudbala, te će drugi dan biti zaokružen zajedničkim gledanjem finala Lige Šampiona.
Poslednji dan, 29. maj, predstaviće polufinaliste i finaliste svih sportova, a zatim i najbolje, pobedničke ekipe, a svi prisutni moći će da uživaju i u revijalnoj utakmici između članova Saveza studenata Fakulteta organizacionih nauka i asistenata sa ovog fakulteta.
Za sportski turnir potrebno je prijaviti se u ekipama: • Odbojka: 6 igrača, 3 izmene, najmanje 2 devojke na terenu, kotizacija 3.500 rsd; • Futsal: 4 igrača, 3 izmene, 1 golman, kotizacija 3.500 rsd; • Basket: 3 igrača, 2 izmene, kotizacija 2.000 rsd.
Prijave su otvorene od 17. do 22. maja. Više informacija o projektu možete pronaći na Facebook i Instagram stranici Saveza studenata Fakulteta organizacionih nauka.
Iz Saveza poručuju da su vrata svima otvorena i pozivaju te da se prijaviš, naučiš nešto novo, zabaviš i na taj način budeš human.
Akademija poslovnih veština 5.0 će biti realizovana uživo, a učesnice će biti isključivo žene. 25. i 26. decembar 2021. godine u Centralnoj zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu.
Događaj će biti realizovan uživo, uz poštovanje svih epidemioloških mera koje su na snazi.
Žena, ženi treba da bude najbolji prijatelj. U koordinatnom sistemu žena, ne sme da vlada segregacija na osnovu bilo kakve stavke kompleksne i manje kompleksne. Svakako, postoji i dosta mizoginih žena, to je mnogo veliki problem, jer onda vrlo lako možemo da dođemo do zaključka da zapravo nemamo pravo na borbu za ravnopravnost sa muškarcima, kada među nama postoje trule jabuke.
Svele smo naš roze svet na izgled, godine, strije, bore itd. i time nesvesno pravdale u nekoj meri mizogine muškarce, umesto da budemo jedna drugoj oslonac i potpora.
Međutim, studentkinje Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu su pokazale da ipak mislimo jedna na drugu u određenoj meri i da se pomažemo koliko god je to moguće. Naime, koleginice su došle na jednu sjajnu ideju da u toaletima Filozofskog fakulteta budu dostupni za korišćenje besplatni higijenski ulošci i time daju poruku da neko misli na njih za vreme menstrualnog ciklusa, a isto tako želele su da daju jasnu poruku kako našem Univerzitetu u Novom Sadu, tako i drugim univerzitetskim centrima Srbije i regiona da misliti na nekoga nije teško.
Autorka: Branka Radaković
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2021. godini.
Milica Tomić, žena koja je umela da putuje kroz vreme, u budućnost. Čak i tada, shvatala je važnost emancipacije žena, neznajući kakve će to tragove ostaviti u istoriji ženske kulture Novog Sada.
Mnogo je teško biti drugačiji i mnogo je teško ostati istrajan u svojoj jedinstvenosti, ova žena nije znala za granice, a naročito ne za granice koje su postavili muškarci, te onemogućili iskazivanje i bitisanje žena u potpunosti. Milica Tomić je dokazala suprotno i pokazala je da se ne mora igrati po muškim pravilima. Časopis “Žena”, koncept je osmislila jedna dama koja je bila vrlo informisana u svetske feminističke tokove i iste pokušala da prišije u patrijarhalni diskurs Novog Sada. Časopis je redovno izlazio u periodu od 1911. do 1922. godine i bio je oplemenjujuća nota u to doba. Taj časopis je bio drugačiji, može se reći na isti način kao što je i biti žena bilo potpuno drugačije u svakom smislu te reči. Međutim, ova heroina nije svoju hrabrost usmerila samo na ispisivanje hartije, već je radila i na podizanju svesti o važnosti obrazovanja žena i da je biti obrazovana žena jedan od preduslova za napredak njene ličnosti i pokazivanje potpune magije. Svoje znanje i sposobnosti je nesebično delila. Pokazala je da svet krojen po muškim merama i standardima čeka na žene da ga prekroje i daju svoj lični doprinos.
Autorka: Branka Radaković
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2021. godini.
U periodu od 28. do 30. septembra 2021. godine, u Studentskom odmaralištu „Ratko Mitrović“ na Zlatiboru uz podršku Ministarstva omladine i sporta, održaće se 4. po redu kongres pod nazivom OPENS FundCon 2021 – Autostoperski vodič kroz fandrejzing.
Кako je pandemija korona virusa unela drastične i trajne izmene u poslovanju organizacija civilnog društva i nametnula nova pravila „igre “, ovogodišnji slogan 4. nacionalnog kongresa je „Autostoperski vodič kroz fandrejzing“. Кroz tri ustaljena segmenta (teme) – fandrejzing, marketing i ljudski resursi odabraće se teme i govornici koji će da odgovore na nove trendove – agilno poslovanje / upravljanje, ljudski resursi u neprofitnim organizacijama, digitalna transformacija / alati u poslovanju i društveno odgovorne teme u marketing kampanjama.
Kongres je namenjen prvenstveno predstavnicima organizacija civilnog društva koje posluju neprofitno i fokusirani su na mlade. Takođe, pravo učešća imaju i predstavnici civilnog sektora koji posluju neprofitno bez obzira na ciljnu grupu sa kojom rade, ali i predstavnici institucija koje rade za ili sa mladima.
Osnovni cilj Kongresa jeste stvaranje prostora za jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva u cilju njihove održivosti. Кao posebna tema ove godine biće omladinska infrastruktura – omladinski centri i predstavljanje studije izvodljivosti uspostavljanja mreže omladinskih centara u Srbiji uz prezentaciju OPENS modela (Omladinski centar OPENS)
Za sve učesnike konferencije obezbeđen je besplatan smeštaj i prevoz, a možete se prijaviti putem LINKA.Prijave su otvorene do 20. septembra 2021. godine. Da biste bili učesnici konferencije, važno je da imate više od 18 godina.
Više o ovogodišnjem kongresu, temama i govornicima pratite na OPENS sajtu i OPENS profilima na društvenim mrežama ( @opens.rs )
Događaj će se realizovati u skladu sa važećim epidemiološkim merama koje su trenutno na snazi na teritoriji Republike Srbije.
Kada otvorimo knjigu ženske istorije Novog Sada, možemo pročitati mnogo značajnih, poznatih i manje poznatih imena žena, koje su branile ono što njima pripada, ravnopravnost. Nisu tražile privilegije, pa i veća prava od muškaraca, ne, tražile su samo da budu jednake. Borile su se za sebe, želevši da obistine potajne snove u sferama koje nisu uključivale samo varjaču, krpu i domaćinstvo. Sfere interesovanja Novosađanki, bile su mnogo više i veće od patrijarhalnog načela dobre žene, a to su ekonomska nezavisnot, pravo glasa, pravo na obrazovanje i pravo na izbor. Nisu bile sebične, te mislile samo na sebe, baš naprotiv pripremale su i kreirale pravednije društvo radi ravnopravnijeg položaja žena u budućnosti u Novom Sadu.
Svojom odlučnošću, hrabrošću i požrtvovanošću dale su ogroman zadatak nama, njihovim naslednicama, da ih ne izneverimo i nastavimo istim putem koji su one započele putovanje feminizma u Novom Sadu. Zato budimo hrabre, odlučne i požrtvovane u nameri da naš Novi Sad bude grad koji pruža jednaka prava, mogućnosti i podiže samopouzdanje devojčicama, devojkama i ženama, jer su rođene kao pripadnice roze pola.
Autorka: Branka Radaković
Projekat “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2021. godini.
Još tri dana ostalo je do jednog od najuzbudljivijih sportskih događaja u Srbiji ove sezone. Novi Sad će prvi put u istoriji biti domaćin Evropskog prvenstva u planinskom biciklizmu koje će biti održano od 12. do 15. avgusta na Petrovaradinskoj tvrđavi gde nas očekuje500 učesnika iz 44 evropske zemlje, Porodični dan uz trku za najmlađe, kao i pregršt dodatnih sadržaja.Ulaz na prvenstvo biće besplatan za sve posetioce.
Ljubitelji biciklizma, porodice sa decom, mladi, ali i stariji posetioci moći će da osete adrenalin i otkriju na koji način planinski biciklizam pomera lične granice i budi zdrav sportski duh. Staza kojom će takmičari voziti nalazi se na srednjovekovnojPetrovaradinskoj tvrđavi, što ovo takmičenje čini jedinstvenim u odnosu na druga koja se mahom održavaju na planinama i u šumama.
Petrovaradinska tvrđava odabrana je kao lokacija zbog koje će i sama trka biti vrlo atraktivna. Staza se delom pruža po bedemu tvrđave, vodi kroz podzemne tunele, a takmičari prolaze tik uz posetioce, pa će za mnoge to biti novo iskustvo u vožnji.
Na Evropsko prvenstvo u Novi Sad stižu i takmičarke iz Švajcarske koje su na Olimpijskim igarama u Tokiju osvojile medalje – Jolanda Neff (zlatna medalja), Sina Frei (srebrna medalja) i Linda Indergand (bronzana medalja) te ćemo biti u prilici da vidimo njihovo umeće i uživo.
Iz Turističke organizacije Novog Sada koja podržava Evropsko prvenstvo u cilju promocije i razvoja turističkog potencijala grada, već sada imaju podatke o rezervacijama smeštaja stranih reprezentacija. U pitanju su reprezentacije Norveške, Švedske, Francuske, Austrije, Belgije, Danske, Lihtenštajna, Holandije, Španije, Švajcarske, Crne Gore, Bugarske, BiH, Austrije, Mađarske, Hrvatske, Severne Makedonije, Italije, Češke, Poljske.
Tokom prvenstva u Novom Sadu boraviće i predstavnici inostranih medija koji će kroz svoje izveštaje i reportaže prikazati javnosti u svojim zemljama prednosti i suštinu Novog Sada kao grada kojeg treba posetiti.
Evropsko prvenstvo organizuju Biciklistički savez Srbije, Biciklistički klub Novi Sad i Vojvođanska asocijacija biciklističkih klubova. Takmičenje su podržali Grad Novi Sad, Pokrajinski sekretarijat za sport, Ministarstvo omladine i sporta i mnogi drugi.
Žena, ženi podrška i saveznik. Žene su oduvek prepoznavale potrebu da se ujedine i međusobno pomažu, te je tako iz te prirodne pojave udruživanja proistekla ideja stvaranja organizacije žena.
Prva organizacija žena u Srbiji, nastala je u Vojvodini iz vrlo jasnog razloga. Vojvodina je u 19. veku bila deo Austrougarske, pa samim tim žene su uživale malo veća prava nego što bi ih posedovale da je Vojvodina bila deo Srbije.
U srpskoj Atini, 16. decembra 1865. godine Marija Fradl uputila je javni poziv svim Novosađankama da se udruže radi okupljanja grupe žena, koje bi imale za cilj da se bave dobrotornim radom. Ovaj poziv je bio veoma lepo prihvaćen, međutim prva prava organizacija koja je pomagala siromašnim devojkama da se obrazuju bila je organizacija “Novosatkinja” koja je osnovana 1866. godine. Novosađanke su dale lep primer, a najlepše od svega je što su taj primer počele da slede žene iz drugih gradova Vojvodine, tako da su na taj način Novosađanke uspele da okupljaju žene imajući isti cilj da budu podrška jedna drugoj i da pruže pomoć jedna drugoj.
Autorka: Branka Radaković
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2021. godini.
Svakodnevno ste okupirani obavezama te prosto zaboravite da edukaciju i zabavu možete kombinovati. Na taj način učenje postaje daleko lakše, a u isto vreme istinski produktivno! Koji je jedan od najboljih načina da se zabavite? To je upravo ono što većini ljudi, pored dobre kondicije i zanimacije, obezbeđuje filter za izbacivanje negativne energije. SPORT! Zato i ove godine, osmi put po redu, Savez studenata Fakulteta organizacionih nauka organizuje SportBizz!
Ovaj jedinstveni projekat drugačiji je po tome što kombinuje dva, naizgled, potpuna ekstrema – sportski i edukativni.
Cilj projekta jeste da učesnici suštinski razumeju sportski menadžment i način njegove primene u svim sferama života kroz interakciju sa najvećim sportistima i sportskim stručnjacima, a ujedno i da se zabave. Ovogodišnja tema SportBizz-a je „Probudi pobednika u sebi”, a on će se realizovati 13. i 14. jula.
Prvi dan projekta održaće se u GO Vračar. Kroz interaktivna predavanja, učesnici će imati prilikuda se upoznaju sa sportskim vekom i trnovitim putem jednog sportiste. U nastavku dana, imaće priliku da prisustvuju panel diskusiji na temu „Driblaj ili asistiraj” koja je mnogo više od jedne odluke na utakmici. Predstavlja način rezonovanja životnih situacija i kako doći do uspeha.
Osloniti se samo na sebe ili imati očekivanja od drugih, zadržati uspeh ili ga podeliti?! Za kraj prvog dana, tu je već tradicionalni KvizzBizz gde će takmičari imati priliku da u grupama rešavaju pitanja iz sveta sporta i na taj način osvoje vredne nagrade.
Sportski, odnosno takmičarski deo, pod nazivom „Savezove sportske igrе”, predviđen je za 14. jul, kada će delegati imati priliku da se oprobaju u timskim sportovima – fudbalu, košarci i stonom tenisu, na terenima Studentskog grada.
Ceo projekat je humanitarnog karaktera, te će kotizacije za učestvovanje u KvizzBizz-u, kao i turnirima u fudbalu, košarci i stonom tenisu biti simbolične, a nakon projekta celokupan iznos biće doniran Paraolimpijskom komitetu.
Savez studenata Fakulteta organizacionih nauka te poziva da svojim učešćem oplemeniš ovaj projekat, a zauzvrat možeš očekivati sjajne savete koji ti mogu biti od izuzetnog značaja, kako u poslovnom, tako i u privatnom životu, a ujedno se možeš i sjajno zabaviti.
Prijave će biti otvorene od 6. do 10. jula. Više informacija o projektu možete pronaći na Facebook stranici, kao i na Instagram profilu Saveza.
Još jednim programom inkubacije ideja mladih ali i podizanja nivoa njihovih znanja i veštine Zeleni inkubator je podržao ideje i razvoj 16 mladih ljudi u njihovom nastojanju da se pripreme i uđu realizaciju ekoloških predavanja, prezentacija filmskih večeri i diskusija. Zeleni inkubator je program podrške za mlade aktivne i zainteresovane za unapređenje svesti u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja koji se održava u Omladinskom kreativnom centru OKCe.
Projektom podrške mladima Zeleni inkubator, uspeli smo da postignemo osnaživanje vršnjačkih edukatora i omladinskih radnika, aktivista i pokretača konkretnim znanjima i veštinama, naravno uz vrednosti naše srpske kulture i održivog razvoja. Cilj projekta je bio da podigne
Ovim povodom, održano je više različitih predavanja, radionica, diskusija i projekcija ekoloških filmova koje su organizovali polaznici Zelenog inkubatora. Programi su održavani i onlajn.
Posetioci su bili uglavnom deca i mladi, ali su nam se pridruživale i komšije svih starosnih grupa.
Pratite nas na društvenim mrežama kako ne biste propustili naredni ciklus podrške za Zelene ideje.
Muzej Vojvodine vas poziva da se priključite edukativnom volonterskom programu pod nazivom „Teatrić Muzeja Vojvodine“ Program je namenjen deci i odraslima, i ima za cilj da na inovativan način interpretira kulturnu baštinu putem lutkarskih predstava i posetom dela postavke Muzeja.
Volonteri će biti u direktnom kontaku sa pedagodškom službom Muzeja i sa njima realizovati predstave tako što će biti deo lutkarske predstave kroz scenografiju, muziku i glumu Poziv je više nego idealan za sve koji su zainteresovani za pedagoški rad, glumu, umetnost i kulturu.
Poziv je otvoren do 31. marta, a već u utorak, 06.03.2021. će se održati kraća obuka za prijavljene volontere. Predstave će se održavati subotom u prepodnevnim časovima i radnim danima po dogovoru
Међународни дан жена или, колоквијално, 8. март (Осми март), дан је посвећен женама и слави се сваке године 8. марта. Овај дан је настао као дан борбе за женска људска права, односно дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца.
Званични подаци Републичког завода за статистику показују да је од почетка 2021. године шест жена страдало од руку партнера. Поред тога што се теже запошљавају, да би имале исту плату као мушкарци, година би требала да има 13 месеци.
Многе организације у свету обележавају Међународни дан жена предавањима и акцијама са циљем промовисања равноправности и даљег унапређења женских и људских права.
Новосадска женска иницијатива, на Међународни дан жена 2021. године, у Културној станици Свилара, у оквиру пројекта Fighh4Woman који је подржала Амбасада Краљевине Холандије у Републици Србији, организовaла je округли сто под називом ”Равноправне” на ком су представљене досадашње реализоване активности иницијативе али и представљени остварени резултати.
Са учесницама округлог стола разговарало се на различите теме у области равноправности полова, положају жена, али и плановима за наредне активности.
Округли сто модерирала је програмска координаторка Наташа Игић, а учешће на округлом столу узеле су:
– Председница Скупштине Града Новог Сада, Јелена Маринковић Радомировић
– Представница женске одборничке мреже Скупштине Града Новог Сада – Лена Нешовић
– Представницe Амбасаде Краљевине Холандије у Републици Србији – Александра Калинић, Anne-Siestske Brinks
– Центар за социјални рад – Руководитељка Сигурне женске куће у Новом Саду, др Нада Падејски Шекеровић
– Удружење грађана ”Слобода нема цену”, Добрила Марковић
– Центар за друштвени развој „Comlplexus“, Едит Вереш
– Институт за медијацију, преговарање и јавне политике – Светлана Прокић
– Новосадска женска иницијатива, Милана Берић
– Социолошкиња, Ана Патаки
Закључци који су донети у радном делу састанка актера округлог стола, у областима родне равноправности, заштите жена од дискриминације и родно заснованог насиља, теме којима је потребно бавити се кроз целогодишње програмске активности.
Превентивне активности, у контексту заштите од родно заснованог насиља потребно је реализовати на време како би се почели мењати стереотипи, те да је родна равноправност ствар промене у понашању сваког од нас.
Учеснице округлог стола осврнуле су се на присутност насиља у породици током пандемије и изолације. Не бележи се статистички значајан пораст насиља у породици, али ситуација са излоацијом и кризом која се тиче коронавируса, допринела је већој анксиозности, до тога да је више проблема у међуљудским односима.
Један од најважнијих закључака који је донет, је тај да је потребно веће умрежавање како организација које реализују активности у области превенције насиља, едукација деце и младих, оснаживање жена, али и умрежавање са институцијама и доносиоцима одлука на свим нивоима.
Новосадска женска иницијатива основана је маја 2010. године, иницијатива активности ради на институционалном оснаживању механизама за остваривање родне равноправности кроз различите едукативне програме, промовише концепт равноправности полова и политике једнаких могућности за све грађанке и грађане. Спроводимо конкретне акције које доприносе елиминацији насиља над женама, стварању услова за запошљавање и самозапошљавање жена.
Može se reći da istorija ljudskih prava počinje oko 539. godine pre nove ere, sa Kirom Velikim. On izdaje Kirov valjak-dokument kojim svi dotadašnji robovi postaju slobodni, a svaka osoba dobija pravo da bira svoju veru. Ipak, istorija nam govori da su vladari često nalazili načine da ugrožavaju i ne poštuju tuđe slobode i prava. Vremenom, pisani su različiti dokumenti, koji su se različito poštovali i trajali. Oni su i dalje drugačije tretirali određene grupe. Sam Drugi svetski rat je značio borbu između jednakosti i netolerancije. Nacistički sistem odredio je Jevreje, Slovene, Rome, homoseksualce i druge grupe kao, takozvane, neprijatelje. Spekuliše se da je tada umrlo između 70 i 85 miliona ljudi. Otprilike 3% svetske populacije. Počinjeni su ratni zločini, genocid, zločini protiv čovečnosti. Ljudska prava nikad nisu bila bliža svom kraju.
Javila se potreba za promenom. Na sastanku predstavnika 50 država u San Francisku, 1945. formirane su Ujedinjene nacije. Cilj je bio da se povrati vera u osnovna ljudska prava. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima usvojena na Generalnoj skupštini ove organizacije 1948. definiše njih 30. Ljudska prava definišu kao prava svojstvena svim ljudima, nezavisno od njihovog pola, rase, nacionalnosti, jezika, religije ili bilo kog statusa. Ona su urođena i primenjiva na apsolutno sve. Neka od njih su pravo na obrazovanje, rad, jednaku platu, sloboda mišljenja i izražavanja, pravo na nacionalnost, jednakost žena i muškaraca.
Izveštaji
Prema izveštaju američke organizacije Freedom House iz 2019., Srbija više nije slobodna zemlja, već je poluslobodna. Tada je bila četvrta po ,,opadanju” demokratije. Jedan od glavnih razloga za to jesu pokušaji Vlade i pristrasnih medija da uznemiravaju nezavisne novinare. Po ovogodišnjem izveštaju, tu sada potpadaju i opozicioni lideri. Izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava iz 2019. takođe ističe zabrinjavajući položaj medija i ugrožene medijske slobode. Teme koje oni ističu kao takođe bitne su položaj pravosuđa, pravo na obaveštenost i borba protiv korupcije, tranziciona pravda, pravo na zdravu životnu sredinu i druga. Analizaraju zaštitu i ostvarivanje prava sledećih manjinskih grupa – Roma, LGBTI populacije, osoba sa invaliditetom, nacionalnih manjina, žena.
Goran Miletić u tekstu za Remarker, ističe: ,,Poštovanje ljudskih prava se nikada nije nalazilo visoko na listi prioriteta građana Srbije. Štaviše, veoma veliki broj njih misli da je to izmišljotina koja je došla sa Zapada i na kojoj insistiraju nevladine organizacije zbog novca koji dobijaju.”
Slično tome, indeks tranformacije nemačke fondacije Bertlesman pokazuje da je stanje demokratije u Srbiji palo na isti nivo kao 2006. godine, odnosno prošlogodišnja ocena 7,4 (od mogućih 10) spala je na 6,94. Prošle godine, odrađeno je i istraživanje povodom međunarodnog Dana ljudskih prava. Ispitivalo je stavove i percepciju građana i građanki o glavnim pitanjima ljudskih prava u Srbiji. Od 1004 ispitanih, 63% smatra da se ljudska prava ne poštuju. Mediji su i tu istaknuti kao bitan faktor, jer samo 29% smatra da u Srbiji ima nezavisnih medija, a čak 74% veruje da postoji cenzura štampe. Što se tiče prava manjina, postoji značajno nerazumevanje. To se pokazuje na primeru da 23% građana/ki misli da se ljudska prava LGBTI osoba krše. Ali, kada se pita da li je ova grupa diskriminisana, što je jasan primer kršenja prava, 21% više, tvrdi da se to dešava.
Različite manjinske grupe
LGBT+ zajednica
Što se tiče prethodno spomenute LGBT+ zajednice, definitivno možemo reći da je stanje bolje nego 2001. ili 2010. Perioda kada su Parade ponosa propraćene raznim napadima, slomljenim izlozima, povredama i slično. To ipak ne znači da je situacija na zavidnom nivou. Tek nedavno se došlo do momenta kad je broj učesnika na ovom događaju veći od broja policajaca. Prajd info centar, koji je prvi put otvoren 2017., drugi put 2018., napadnut je više od 10 puta. Do sada za to niko nije odgovarao. Organizacija ILGA, koja svake godine ocenjuje države po njihovom poštovanju prava LGBT+ osoba, navodi da je tek 28% prava zagarantovano ovoj grupi. Malta se najbolje plasirala sa 90%, a Azerbejdžan najgore sa 3%.
I dalje važi da informisanost o ovoj grupi i problemima sa kojima se suočavaju nije dovoljna. Tako prema izveštaju Gayten-a od prošle godine, u Srbiji su interseksualne osobe potpuno pravno nevidljive. O interseksualnim ljudima i njihovim problemima u srpskom društvu skoro uopšte nema reči. Departman Ujedinjenih nacija je 2018. objavio prvo istraživanje na temu „Istraživanje interseksualnosti u Albaniji, Bosni i Hercegovini, bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji i Srbiji“. Nezvanično, prema podacima Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“, u Srbiji se godišnje rodi 6 do 8 beba interseksa.
Žene
Prošle godine, poverenica za zaštitu ravnopravnosti istakla je da se njenoj kancelariji žene najviše žale na nejednak tretman na radnom mestu prilikom zapošljavanja. Tu se dešava da su najčešće raspoređene na niža radna mesta ili dobiju otkaz nakon porodiljskog odsustva. Tada je i zaštitnik građana Zoran Pašalić naveo da su žene u Srbiji suočene sa učestalošću porodičnog, partnerskog seksualnog i drugog nasilja. Za to veruje da se prenosi na ulicu i javni prostor čime mizoginija i raste. Mreža žena protiv nasilja je u svom saopštenju iznela podatak da je tokom 2019. godine zabeleženo 26 ubistva žena od strane partnera ili člana porodice. To su slučajevi femicida, odnosno, rodno zasnovanog ubistva od strane muškarca. U istom periodu, zabeleženo je i 12 pokušaja ovog zločina.
Prema OEBS-ovom izveštaju iz 2018. dve od pet ispitanih žena doživele su seksualno uznemiravanje. Više od četvrtine lično poznaje ženu koja je bila izložena nasilju. Navodi se da: ,,je nasilje nad ženama i uzrok i posledica rodne nejednakosti za koju su odgovorne postojeće norme i stavovi.” I kada se desi, nasilje se ne prijavljuje zbog sramote, ekonomske zavisnosti, straha i slično. Kao i svi problemi koji se tiču ljudskih prava i ovaj je složen i počiva na više nivoa. Potrebno je dosta raditi, kako na osvešćavanju ljudi o nasilju, tako i na poboljšanju pravosudnog sistema i obuke profesionalaca (na primer, osoblje Centra za socijalni rad).
Mladi
Mladi su jedna od grupa koje se često zaboravaju u priči o ljudskim pravima. Sa druge strane, to je velika grupa na koju treba obratiti dodatnu pažnju. Zakon o mladima iz 2011. mladima smatra sva lica od navršenih 15 do navršenih 30 godina života. Prema Izveštaju OHCHR Kancelarije Visoke komesarke za ljudska prava UN, glavne prepreke sa kojima se mladi danas suočavaju odnose se na participaciju u društvenom i političkom životu, tranziciju iz škole do posla, pristup zdravlju, uključujući seksualno i reproduktivno zdravlje i prava, pravo na odbijanje služenja vojnog roka, osetljivost u različitim situacijama (npr. mladi migranti). Od 2013. godine uspostavljen je i Izaslanik za mlade unutar sistema Ujedinjenih nacija (Envoy on Youth). Njegova uloga se sastoji u zagovaranju za prava mladih i adresiranju potreba mladih.
Međutim, uprkos naporima Ujedinjenih nacija da prava mladih uvrste u svetsku agendu i pored toga što je u ovoj organizaciji izrađen i Svetski izveštaj o mladima, države članice Ujedinjenih nacija prava mladih i dalje zanemaruju. Tako do kraja 2019. u Srbiji nije objavljen sveobuhvatan izveštaj koji se bavi ostvarivanjem ljudskih prava mladih. U decembru je predstavljen Nulti izveštaj o pravima mladih u Srbiji. Na njemu su radili istraživači Beogradskog centra za ljudska prava uz pomoć Tima Ujedinjenih nacija i Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije.
Među ključnim nalazima izdvajaju se mladi u starosti 15-24 godine, koji su u duplo većem riziku od nezaposlenosti od starije populacije, i imaju 20% niže mesečne zarade. Oko pola miliona ljudi u Srbiji, starosti između 20 i 34 godine, živi sa roditeljima. Zbog nemanja prihoda, jedna trećina njih nema izglede da počne samostalni život. Što se tiče zdravstva, pristup zdravstvenoj zaštiti nije jednako dostupan, posebno mladima iz ruralnih sredina. Neophodno je raditi na unapređenju reproduktivnog zdravlja mladih i zaštite od polno prenosivih bolesti. A na temu mentalnog zdravlja, primetna je značajna stopa anksioznih i depresivnih stanja, koja su intenzivnije prisutna kod mladih slabijeg ekonomskog i socijalnog statusa.
Ljudska prava u doba pandemije
Vanredno stanje je trenutak kada su ljudska prava dodatno ugrožena. Ograničava se sloboda kretanja, ugroženo je zdravlje populacije, čak su se održavale konferencije za štampu bez novinara u prostoriji, i slično. Zbunjujuća situacija proizvela je i da se ljudi zanimaju za svoja prava više nego obično. Usled toga YUCOM, Komitet pravnika za ljudska prava, dobio je veliki broj zahteva za pomoć. Ujedinjene nacije su upozorile na mogućnost nastanka ,,katastrofe za ljudska prava”. Posebno se govori o lišavanju slobode govora. Visoka komesarka ove organizacije, Mišel Bašle, navodi da: ,,Ovo nije vreme u kome treba okriviti one koji prenose informacije”. Građanske inicijativesaopštile su da su zabeležile 42 slučaja kršenja slobode izražavanja i informisanja od početka vanrednog stanja u Srbiji.Tu spada i slučaj novinarke Ane Lalić koja je privedena pod pretpostavkom da je širila paniku i lažne informacije. Međutim, krivična prijava je odbačena. Ali napadi na ovu novinarku nisu prestali.
Takođe, ovo je vreme kada se i najugroženiji suočavaju sa dodatnim preprekama. Dobijaju se otkazi, ne dobijaju se plate, privode se i beskućnici koji nemaju gde da odu za vreme policijskog časa. Tako je Evropski sud za ljudska prava pokrenuo postupak protiv Srbije zbog izostanka podrške najugroženijima. Ovo se odnosi na Romekoji žive u neformalnom naselju Čukarička šuma u Beogradu. Oni nemaju mogućnost da pojačaju svoju higijenu. Procenjuje se da se u Srbiji nalazi oko 9000 migranata i izbeglica u centrima koji su, po izveštajima različitih organizacija, prepunjeni. Navodi se da je smeštaj u njima ispod svakog standarda, što dalje izaziva nervozu. Tako se u Srbiji desilo da je vojska dva puta intervenisala kako bi se sprečili sukobi ili bekstvo.
Group of teenager friends on a basketball court teamwork and togetherness concept
Moramo biti svesni da iza svih ovih procenata stoje neki ljudi, pojedinci i grupe. To su osobe koje su fizički ili psihički napadnute, diskriminisane. Ljudi kojima sama država uskraćuje njihova prava. Heteronormativno društvo u kojem živimo često pokušava da nam nametne različite stavove zbog kojih bismo pomislili da određene grupe manje vrede. Žene, ,,nebele” osobe, LGBT+ osobe, osobe sa invaliditetom, Romi, pripadnici nacionalnih manjina – teže napreduju u društvu i dolaze do željenih pozicija. Tako im treba više vremena i truda da bi bili izjednačeni sa, na primer, heteroseksualnim muškarcima belcima. Ne smemo da zaboravimo na privilegije koje imamo u odnosu na neke druge grupe. Ipak, kao što Ema Lazarus kaže: ,,Niko nije slobodan, dok svi nismo slobodni”.
Neretko se desi da najteže situacije mogu da iznedre najbolje iz čoveka, i da nas podsete šta znače solidarnost i humanost među ljudima. Upravo tako u ovim danima borbe protiv pandemije virusa COVID -19, mala grupa stanovnika iz banatskog sela Jaša Tomić udružila se u humanoj ideji da obezbedi pamučne zaštitne maske za medicinsko osoblje.
Ova posvećena grupa do sada je sašila, i uz besplatnu dostavu putem kurirske službe Bex, poslala preko 9.000 maski različitim zdravstvenim ustanovama širom Srbije. Jedna od ustanova koja trenutno koristi ove maske u Novom Sadu je Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju, a osim toga, maske se distribuiraju i za osoblje bolnica u Zrenjaninu, Vršcu, Pančevu, Beogradu, Zemunu, Požarevcu, Kraljevu, Kruševcu, a spisak se i dalje širi.
Maske su od pamučnog materijala, mogu da se operu, iskuvaju i na taj način postaju ponovo sterilne, što ih čini pogodnim za višekratnu upotrebu. Umni vas pozivaju da pomognete realizaciju ove humane aktivnosti na sledeći način:
Kupovinom i doniranjem pamučnog materijala i gume – materijal se donosi na dogovorenu lokaciju u Novom Sadu, nakon čega vršimo slanje materijala u Jašu Tomić
Uplatom željenog iznosa na račun:
UMNI Novi Sad
Banca Intesa ad Beograd
Broj računa: 160-550814-29
Svrha uplate: Humanitarna akcija Maske za sve
Sredstva sa računa UMNI Novi Sad će se upotrebiti za kupovinu materijala u prodavnicama tekstila.
Za sve informacije pišite nam u inboks fejsbuk stranice, ili na umni.ns@gmail.com
U poslednje vreme sve više se priča o govoru mržnje u medijima i na društvenim mrežama. Tviter je postao mesto gde ljudi imaju slobodu da iskažu svako svoje mišljenje, često se krijući iza lažnih profila ili ne otkrivajući svoj identitet. To može da podrazumeva šaljive prepiske, dnevne anegdote, ali i vređanje drugih, ostavljajući prostor za postove sa neonacističkim, rasističkim, homofobičnim i sličnim sadržajem. Usled nedovoljne informisanosti, takvi komentari ili naslovi u tabloidima često se pravdaju slobodom govora, uz komentar da ljudi danas, usled liberalizacije i priče o ljudskim pravima, više ne znaju da se šale.
Definisanje u zakonu
Član 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (1948) kaže da: ,,Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja; ovo pravo obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.”. Član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima (1953) navodi da se ova sloboda ipak može podvrgnuti ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom kada se, među ostalom, krše ugled ili prava drugih. Isto to podrazumeva i Član 46 Ustava Republike Srbije.
Medija centar na svom sajtu definiše govor mržnje (hate speech) kao: ,,Svaki oblik izražavanja koji podstiče, promoviše ili opravdava netoleranciju, diskriminaciju i neprijateljstvo prema pripadniku druge rase, nacionalnosti, veroispovesti, pola, seksualne orijentacije, porekla i ostalih ličnih stvojstava pojedinca ili grupe”. Uz to navodi da njegov cilj jeste da izazove negativne posledice poput marginalizacije. Zakon o javnom informisanju i medijima ga zabranjuje u članu 75.
Primeri: presude i strategije
Neki od komentara koje Cenzolovka (,,Sajt o slobodi medija”) navodi kao primere govora mržnje na društvenim mrežama upućene političarima, novinarima, aktivistkinjama i drugim javnim ličnostima, a koji su stigli do posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, jesu:
,,Ovo je za batine”
,,Sve ću vas poklati… i sve po kući u ženskoj obući od kolevke i kreveca pa sve do ispod zemlje.“
Slučaj Anite Matić, bivše aktivistkinje Inicijative mladih za ljudska prava, kao tužilje, protiv tuženih izdavača Informera, Insajder tima i Dragana Vučićevića je primer presude protiv govora mržnje koji je Apelacioni sud potvrdio krajem 2018. godine zbog teskta izdatog u 2017. godini pod nazivom ,,Fašisti napadaju”. Sud je naveo da tekst predstavlja govor mržnje prema svim aktivistima Inicijative jer su bili okarakterisani kao ,,Šiptari” (za šta je utvrđeno da u srpskom jeziku nije politički korektno, već je uvredljivo), ,,fašisti”, neprijatelji i opasnost za Republiku Srbiju.
Ujedinjene Nacije su u maju prošle godine objavile strategiju i akcioni plan koji se tiču ove teme, jer govor mržnje predstavlja ,,pretnju za principe, vrednosti i programe UN-a”. Ciljevi su da se povećaju napori da se reše uzroci, ali i da se omoguće efikasne reakcije na uticaj koji ova pojava ima. Neke od ključnih obaveza jesu praćenje i analiziranje govora mržnje, pružanje podrške žrtvama, korišćenje obrazovanja kao alatke za obraćanje i suzbijanje i slično.
Zbog čega sve treba da nas interesuje šta pričaju na vestima?
“Da li si čula šta se dešava trenutno u Crnoj Gori?“
“Nisam, na šta tačno misliš?“
“Ma, na stanje u Vladi i celoj zemlji trenutno… bilo je na vestima, dosta portala je širilo vest. Baš je aktuelna tema.“
“A, ne, ne pratim ja politiku. Meni je to sve jako depresivno. Moja mama kad gleda Kesića njoj je to smešno, meni je žalosno. Što manje znam manje će me pogoditi.“
Toliko često sam bila deo ovakvih razgovora, čak ih često i inicirala. Zbog toga me čudi kako za 5 godina nisam upoznala više od 10 ljudi svog godišta koji ponekad prelistaju naslove ili pogledaju vesti. Ili bar neku informativnu emisiju. Zaprate instagram lokalnog portala ili uopšte kada im iskoči neka vest je ne zaobiđu.
Oduvek mi je bilo čudno kako mi, koje najviše treba da interesuje šta se oko nas dešava (ne mislim na tračeve u školi niti koja boja kose je sada in), zapravo ne pratimo jedini izvor informacija koji može da nas uputi u situaciju u našoj zemlji.
Mi smo ti koje najviše treba da interesuje šta se dešava oko nas samih.
Bilo da jednog dana želite da otputujete u toplije krajeve ili da generalno mislite da politika nije nešto o čemu treba da se razgovara, treba da imate svoj stav o onome što se dešava u našoj zemlji. Evo i zbog čega – kada smo upisali prvi razred osnovne škole saznali smo da imamo pravo da na svakih 45 minuta imamo pauzu od 5 minuta i da jednom u toku školskih časova imamo pauzu od 15 minuta. To su nam rekle učiteljice, učitelji, nastavnici, direktori, psiholozi. Da smo tada okrenuli leđa i odlučili da nećemo slušati, ne bismo bili svesni šta znači zvono za kraj časa. Ne bi znali da možemo da izađemo napolje da se igramo. Odnosno, bili bi uskraćeni svog prava na odmor. I to ne zbog toga što nam ga neko ne daje ili nam ga zabranjuje. Samo zbog sopstvenog neznanja.
Tako je i sa zakonima. Jednog dana kada se budete zapošljavali, poslodavac vas može prevariti i reći da u toku 8 sati rada možete jednom da odete na pauzu. Samo da nešto brzo da pojedete i morate se odmah vratiti na posao. Dok naš zakon nalaže da za osmočasovni rad sledi pola sata pauze. Bez izuzetaka. Što ste bolje upućeni u svoja prava, umećete bolje da ih iskoristite.
Sigurno ste se nekada našli u situaciji da stojite na autobuskoj stanici i čekate autobus pola sada gledajući u mobilni telefon. Kako vreme prolazi, 45 minuta, sat vremena, postajete sve više bešnji jer autobus nije stigao. Odete na sajt Javnog gradskog sobraćajnog preduzeća i vidite da autobus koji vi čekate ne saobraća ceo dan zbog maratona ili neke druge javne manifestacije. Zbog toga je korisno pratiti gradske informativne portale, makar na nekoj od društvenih mreža koje koristite.
Što ste bolje upućeni u svoja prava, umećete bolje da ih iskoristite.
Ali zašto u naslovu stoje baš vesti? Naravno, nisu sve vesti iste, nisu svi izvori pouzdani. Danas, da biste dobili konkretnu i čitavu informaciju morate čitati iz mnogo izvora i razgovarati sa ljudima o datoj temi. To sve radite ukoliko vam je određena informacija od velikog značaja ili vas mnogo interesuje. Ponekad je važno biti upućen, makar i površno. Bilo da su vesti na internetu, na televiziji, u novinama, na reklami, čitanje i slušanje će vam doneti površan osećaj atmosfere u kojoj živimo. Na nju ne utiču samo političari, na nju utiče celokupno stanje društva u kom živimo.
Gde god živeli, na jugu, severu, istoku ili zapadu, ove ili bilo koje zemlje, na vašu okolinu, životnu sredinu, cenu vaše kirije, platu vaših roditelja, vašu sigurnost, utiču i političari, i naučnici, i biznismeni i mnogi drugi faktori. Verujem da se svako od nas često oseća bespomoćno pod silama koje utiču na naš život, a na koje mi ne možemo da utičemo. Ako malo bolje razmislite o tome, našu nesigurnost podstiču ljudi koji ne žele da mi nešto promenimo. Neznanje je često najveća slabost. Pogotovo kada želimo da promenimo nešto na bolje, ili bar da se nešto spontano promeni na bolje.
Neznanje je često najveća slabost.
Pokušajem da razumemo zbog čega nam je loše u životu ili zbog čega se dešavaju neke negativne stvari koje nas muče, pokrećemo promenu koju želimo da osetimo u budućnosti. Interesovanjem, razmišljanjem, dolaženjem do ideja i zaključaka. Nakon toga razgovorom sa ljudima kojima takođe smeta ono što i nama smeta i ujedinjavanjem da bismo promenili nešto. Tako krećemo sa borbom. Svako od nas je odgovoran da svoj život učini boljim – a kako ćemo ga učiniti boljim ako zatvaramo oči i sklanjamo se po strani? Ako imate mogućnost da učinite nešto bolje za sebe, za svoju budućnost, učinite to.
Ako imate mogućnost da učinite nešto bolje za sebe, za svoju budućnost, učinite to.
U redu je osećati se nemoćno, ali, verujte mi, niste jedini. Bez obzira na koju stranu naginjete, koga podržavate i u šta verujete, svakako je bolje da budete upućeni u dešavanja oko sebe. Nije slučajno što na mnogo fakulteta postoji deo prijemnog ispita koji sadrži test opšteg znanja.
U mnogim zemljama interesovanje za politiku se podrazumeva kao sastavni deo svačijeg života, i u tim zemljama se živi dugačije nego kod nas. Možda kada bismo se i mi svi interesovali, bi kod nas bilo bolje? Možda bi birali drugačije ljude da vode državu i utiču na naše živote? Možda bi smo imali više sloboda i prava, a možda i ne? Možda se ne bismo plašili da stopiramo ili šetamo noću tihim ulicama? Možda bi nam plate bile veće a lekovi jeftiniji? Možda, možda, možda.
Ponekad male pobede, znače ogromne promene u društvu.
Imam san da ću jednog dana doći na šalter i da će mi se gospođa iza pulta nasmejati i reći ,,Izvolite, kako mogu da vam pomognem?“. To je možda čudan san, ali to je zemlja u kojoj želim da živim. Male pobede, kao što bi bila ta, značile bi za mene ogromnu promenu u društvu. Sama, ne mogu da učinim da se ona desi. Zato pišem ovaj tekst sa nadom da ću nekoga inspirisati da sledeći put kada im iskoči neka vest kliknu na link i pročitaju, a onda pročitaju i još jednu, i još jednu, i još jednu…
To je prvi korak. Korak koji ja danas pravim za sebe i ljude koji žele isto što i ja. Osmeh i ljubaznost, druželjubivost i radost u očima ljudi koje viđam oko sebe svakog dana. Zato me interesuje politika. Da bih jednog dana pronašla zajedničko mišljenje sa nekoliko ljudi sa kojima ću jednog drugog dana načiniti neku promenu na bolje. Bez obzira da li želite da sami učinite nešto ili ne, želeli da budete aktivisti ili se držite po strani. Onog dana kada neko nešto bude preduzeo za dobrobit svih nas će mu trebati podrška kako bi znao da ide u dobrom smeru. Jedan korak, pa dva, tri, četiri, to je sve što je potrebno.
Ovogodišnja centralna tema događaja je MIR: mir u svetu, mir u kući, u porodici, na poslu, mir u nama samima – sve su to teme kojima ćemo se baviti, sa posebnim fokusom na ulozi mladih u očuvanju mira i sigurnosti. Među stotinu učesnika i učesnica očekujemo mlade ljude iz čitave Srbije, predstavnike međunarodnih organizacija, donosioce odluka i institucije koje se na nivou politika bave pitanjima, problemima i budućnošću mladih u Srbiji.
Dođite da zajedno stvaramo svet koji mirom miriše!
