Blog

Sigurno ste do sada nebrojano puta čuli da je čovek bogat onoliko koliko jezika govori. Kako se svet menja i postaje sve globalizovaniji, prednost učenja stranih jezika je sve više. Dvojezičnost ili trojezičnost je jedna od najpoželjnijih i najkorisnijih veština u poslovnom svetu, ali i u svakodnevnom životu.

Važnost učenja i savladavanja stranih jezika ogleda se u razvoju sposobnosti komuniciranja i povezivanja sa drugim ljudima. Na osnovu toga, ukoliko ste uspešno savladali jezik u stanju ste da razumete sagovornika, prepoznate gramatičke jedinice, kao i da gramatiku i vokabular koristite i prilagođavate razgovoru. 

Izdvojili smo za vas par saveta kako biste uvideli značaj učenja i poznavanja stranih jezika. Naime, jedna od najvažnijih stvari jeste da na ovaj način možeš da otkriješ nove poslovne mogućnosti. Učenjem stranih jezika otvaraju se vrata mnogobrojnim mogućnostima u karijeri. Mnoge kompanije imaju svoje kancelarije u različitim delovima sveta, pa tako znanje jednog ili više stranih jezika igra značajnu ulogu prilikom pronalaska posla. Pored toga, učenje stranih jezika povećava vaše intelektualne sposobnosti, što znači da učenjem novog jezika poboljšavate vokabular i vežbate svoj mozak, pa tako znatno povećavate kapacitete za usvajanje novih znanja. 

Na kraju, učenjem stranog jezika ulažete u sebe i poboljšavate svoju radnu biografiju. 

Autorka: Vanja Urošev

_{Ovaj autorski tekst nastao je kao rezultat projekta Informisanje i edukacija na temu povećanja zapošljivosti mladih II koji realizuje Omladinska mreža Novi Sad, uz pokroviteljstvo Omladinskog saveza udruženja “OPENS” i Kancelarije za mlade Novi Sad u saradnji sa INFO4Youth platformom.}

Savka Subotić, novosadska feministkinja. Heroina 19og veka, postavila je temelje borbe žena za jednaka prava u svim segmentima života, koji je do tada bio apsolutno i naizgled nepromenjivo ukalupljen u mušku dimenziju, satkan i sašiven po merama muškaraca. Bila je žena, koja je podigla glavu, nije ćutala želevši da promeni ulogu žene i da promeni pogled na ženu kao biće. Na ovaj način novosadska heroina počinje da ispisuje stranice istorije emancipacije žena u Vojvodini. Žena neverovatno racionalnog i modernog pogleda na svet, imala je viziju da obrazovanje ženske dece podigne na mnogo viši stepen. Naime, njen cilj za koji se zalagala celim svojim bićem  bio je da se započne otvaranje srpskih viših devojačkih škola, što bi značilo da je kalup tadašnjice polako počeo da se modelira u drugačijem pravcu. 

Žensko dete je zaslužilo obrazovanje u istoj meri kao i muško dete. Obrazovanje nije trebalo da bude privilegija muškaraca, a isto tako to je značilo da žensko dete nije predodređeno samo za ulogu dobre žene, majke i domaćice, već naprotiv pružena je prilika ženama da budu ono za šta su zaista predodređene, uspešne i nezavisne.

Utopijska zamisao ženske nezavisnosti. Prepoznala je benefite domaće radinosti, te dolazi na ideju brendiranja srpskog blaga domaće industrije, koje je sa ponosom prikazivala na međunarodnim sajmovima. Ne nailazi na podršku i potporu naše javnosti, pa i uprkos tome novosadska heroina postaje svetska heroina, vodeća feministkinja 19og veka. 

“Stav da je emancipacija žena odgovornost samih žena, ali da se na tom putu traži savezništvo onih muškaraca koji razumeju da je promena ženske situacije vezana za gubitak nekih privilegija za muškarce. Za Savku Subotić humanizam je bio identičan sa feminizmom.”

Kao vodeća feministkinja 19og veka, svoje misli, ideje i feminističke stavove pretočila je na papir, a te misli, žene koja kao da je došla iz budućnosti, neretko su čitane na predavanjima ženskih organizacija (Feminističko udruženje u Budimpešti, Bečki naučni klub i VII kongres Međunarodne alijanse za žensko pravo glasa).

O velikom uspehu ove fascinantne žene govori upravo činjenica da na dan njene smrti 25.11.1918. , delegati i DELEGATKINJE (7 žena, koje su bile izabrane pod istim uslovima i pravilima kao i delegati) Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji odlučili da Banat, Bačka i Baranja ujedine sa Kraljevinom Srbijom.

Autorka: Branka Radaković

Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2021. godini.

Feminizam. Termin i pokret feminizam je pod aktivnom lupom društva koja ne jenjava od 19og veka, pa do danas.

Žene su ujedinjene podigle glas i taj glas počeo je prvo da trese područje zapadnih država,  čije su se vibracije polako prenosile i podrhtavale tlo ostalih država planete Zemlje. Međutim, problematika ugnjetavanja žena apsolutno traje od postanka civilizacije, no skupljanje hrabrosti i ekspanzija iste za promenom i ravnopravnošću javlja se u 19. veku. 

21. vek. Živimo u savremenom dobu, međutim i dalje postoje tendencije stereotipima okovanog mišljenja  i pod velom patrijarhalnog nasleđa, pa tome u prilog uloga i položaj žene u društvu, ima i dalje obrise krive slike.  Tu krivu sliku, kroz istoriju, heroine istorije naše države i istorije Novog Sada pokušale su da isprave svojom ulogom u društvu. Zasluge tih žena utkanih u goblen istorije žena Novog Sada, predstavile su naše savremenice digitalizovanom zbirkom ŽeNSki muzej u Novom Sadu, koja sadrži biografije znamenitih žena našeg grada i ima za cilj da javnosti predstavi istoriju ženske kulture.

“ŽeNSki muzej je odgovor na odnos institucija prema ženskom stvaralaštvu, diskriminatorne udžbenike, enciklopedije, školske programe, nevidljivost unutar kulturnog nasleđa i istorije.”

ŽeNSki muzej u Novom Sadu nas podstiče da ne zaboravimo ko smo bile, te ko smo u sadašnjosti, da se ne preispitujemo o svrsishodnosti naše egzistencije i da se ne brinemo za budućnost, jer nam  je utkana u gene hrabrost, odlučnost i smelost heroina prošlosti, ŽENA, koje su se borile za našu bolju budućnost i ostavile nam zadatak, da iskrojimo još sjajniju budućnost za naše potomke ženskog roda.

Autorka: Branka Radaković

Realizaciju projekta „Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth“ realizuje udruženje „Poslovi za mlade“ koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2021. godini.

Zemlja sa ’’Bolonjom’’, a u tranziciji…

Davne 1999., negde oko tridesetak zemalja Evrope, potpisalo je deklaraciju o novim standardima visokog obrazovanja. To je značilo da se poveća broj studenata, skrati vreme studiranja, unapredi kvalitet studija, da se priznaju diplome među zemljama i poveća mobilnost kako studenata, tako i zaposlenih. Ideja tadašnje Evrope, koja se i dan danas, pod ne toliko primenjivim okolnostima, i dalje propagira, jeste ideja zajedništva. Takva ideja se sigurno može smatrati plemenitom, ali sama njena realizacija nije dovela do očekivanih promena, barem ne na srpskom tlu. Dakle, kada govorimo o ’’Bolonji’’ na pisanom papiru ili modelu koji je uređen zakonom, tu i nema nedoumica, stvari su precizno definisane. Međutim, primena takvog modela u Srbiji nosi sa sobom šupljine, baš zbog stanja u kojem se zemlja nalazi. Zemlja se nalazi u tranziciji. Tranzicija je privreda koja se menja iz planske privrede (socijalizam) na slobodno tržište (kapitalizam). Ali gde smo tačno u odnosu na druge (bivše) zemlje u tranziciji? U tome mogu da nam pomognu podaci Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja je pratila razvoj stanja u zemljama u tranziciji gotovo od samog početka, razvivši bazu podataka o reformama u tim zemljama (transition indicators). Srbija vuče svoje probleme, koji sa druge strane ne bi trebalo direktno biti pripisani ’’Bolonji’’.

Student u centru sistema?

Da li je student u centru sistema? Jeste, ali samo na pisanom papiru. Student u današnjem vremenu, sistemu ili kako god da nazovete, predstavlja samo formu, jer se identitet studenta razlikuje i razdvaja od reči ’student’. Umesto forme, treba da stoji jednakost sa kreativnošću. Dakle, kreativnost u centru sistema, a ne raznorazne zavrzlame na visokoškolskim ustanovama poput kolokvijuma i sakupljanja bodova. Ne govori se ovde o težini. Prednost je što kroz bolonjski način fleksibilnije studiramo, ali nedostatak je što nedovoljno učimo. Mi, kao mala zemlja, sa malo stanovništva, treba da uzmemo u obzir jednu stvar, a to je da bila primena ovog ili onog modela, svakako će doći do urušavanja sistema obrazovanja jer se stvaraju ’viškovi’ među školovanim ljudima. Naravno da svako od nas ima slobodu i prava da odluči o svojoj sudbini, ali ako već pričamo o očuvanju akademskog obraza i održanju jedne nacije, moramo biti praktičniji.

Ideja je da bazirajući se na podacima ozbiljne nauke, kao što je statistika, razmotrimo i odlučimo šta naša zemlja može da nam ponudi u skladu sa našim predispozicijama. Pošto se naše ideje ili zamisli u vezi obrazovanja itekako razlikuju od realnosti, tj. situacije u kojoj se Srbija nalazi. Čemu moja zalaganja, uloženi trud i novac, ako zemlja kojoj treba da dajem, nije adekvatan suparnik, ne može da mi parira. Prostim rečima, ne može da mi obezbedi, u apsolutnom kontekstu, dalji rad i razvoj.

Stalno se priča o reformi, a ničega se ne dotičemo…

Sadašnja reforma je zasnovana na tražnji. Poslovna zajednica ima svoje zahteve, traži se to i to. Koliko je takav sistem ispravan? Nama mora biti jasno da je svaki čovek ključni resurs obrazovanja. Često se u vestima može čuti priča o konstantnom rastu bruto domaćeg proizvoda, umesto da se govori o rastu per capita (po glavi stanovnika). Gubi se smisao o bilo kakvim reformama, jer izuzimamo čoveka kao resurs koji svojim znanjem stvara vrednost. Tražnja poslovnih zajednica kao glavni i jedini kriterijum za odabir ljudi iz jedne kategorije, govori o sistemu koji nije dobar, koji nije racionalan. Ako je nešto traženo, ne znači da je vredno.

Predstavnici na strani tražnje učestvuju u raznoraznim projektima za razvoj i unapređenje elemenata obrazovanja. Ali nijedan od tih predstavnika nije vođen strategijom obrazovanja kao bazom za sprovođenje datih projekata. Problema će biti ukoliko se uvek budu stavljali projektni zahtevi ispred strateških, jer se tu kreiraju projektni brendovi. Smatram da je potrebno današnju globalnu IT ekonomiju razdvojiti od akademske ustanove, ako želimo da pronađemo novi model obrazovanja. Takve industrije su one koje ne traže diplomu. Neformalno obrazovanje kao jedno od rešenja, bi se usprotivilo novim kriterijumima i akreditacijama.

Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!

Da li je tvoj univerzitet spreman za digitalnu eru koja nam dolazi?

Koliko si baš ti digitalno pismen?

BEST Novi Sad te poziva da se pridružiš digitalnoj strani i kažeš im šta treba da se unapredi!

Udruženje studenata tehnike Evrope u saradnji sa departmanom za uključenost u obrazovanje radi anketu na temu digitalne pismenosti, ona je otvorena do 14.01. i zahteva da izdvojite 10 minuta vašeg vremena i popunite istu. 🙂

Pitate se šta je to digitalna pismenost? To je sposobnost pojedinca da pronađe, analizira, proceni, stvori i prenese informacije u digitalnom formatu. Samu anketu možete pronaći ovom linku.

Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!