Savez studenata Medicinskog fakulteta i mladih zdravstvenih radnika Novog Sada u saradnji sa Učeničkim parlamentom Srednje medicinske škole ”7. april” i Unijom srednjoškolaca Srbije – UNSS organizuju tribinu ? IMUNIZACIJA MLADIH ?
? Cilj tribine jeste zdravstveno prosvećivanje mladih starijih od 16 godina, razbijanje predrasuda o imunizaciji, kao i motivisanje mladih da se pridržavanjem epidemioloških mera i vakcinacijom izborimo sa pandemijom.
? Tribina će imati i mogućnost aktivnog učestvovanja i postavljanja pitanja gostujućim predavačima.
✅ Na sva pitanja učenika odgovaraće članovi Kriznog štaba Vlade Republike Srbije:
? Magistar Pavle Zelić, Agencija za lekove i Medicinska sredstva Srbije ? dr Srđa Janković, imunolog, Univerzitetska dečija klinika
Svedoci smo činjenice da u našoj, kao i u ostalim zemljama Evrope, Romi i dalje spadaju u jednu od marginalizovanih grupa, iako su najbrojnija nacionalna manjina na ovom kontinentu. Njihovi problemi se ogledaju u mnogo čemu: nedostatak integracije u lokalnu zajednicu, siromaštvo, nestimulativne zajednice i nedostatak podrške sa strane, pre svega, mladima. Iako su pripadnici ove zajednice ravnopravni članovi društva, deluje kao da i dalje mnogi od njih žive na rubu egzistencije i da taj problem dostiže nove razmere, sada kada je aktuelna pandemija virusa Covid-19. Nažalost, u društvu su i dalje očigledni stereotipi koje njegovi članovi gaje prema Romima, te su u medijima slabo vidljivi i o njima se skoro i ne govori.
Najvažniji problemi Roma za vreme pandemije
Kao najvažnije probleme sa kojima se članovi ove nacionalne manjine susreću trenutno, portal Gardijan navodi: raznovrsne zdravstvene rizike, siromaštvo i stigmatizaciju.
Sva tri problema, iako postoje sami za sebe, učestvuju u građi jednog većeg problema, odnosno, doprinose tome da Romi postanu veoma rizična grupa. Zbog siromaštva, mnogi žive u veoma nehigijenskim uslovima, što povećava podložnost zarazi i mnogim pridruženim bolestima. Ono što stimuliše dalju eskalaciju njihovog lošeg položaja jeste upravo – stigmatizacija. Za nju smo odgovorni svi, bez obzira na to kojoj nacionalnosti pripadamo, jer bi, kao odgovorno društvo, trebalo da svoje poglede na svet proširujemo i o svakoj zajednici pričamo sa poštovanjem, pravilno i nepristrasno prenoseći informacije, bez obzira na lična uverenja. Umesto toga, o stanju Roma se za vreme pandemije ni ne govori. Uz to, kako se navodi u Gardijanovom tekstu posvećenom problematici položaja Roma za vreme pandemije, njihova naselja su, u zemljama kao što su Bugarska i Slovačka, bila zatvorena. O ovakvoj situaciji više je pisao Njujork Tajms, u svom tekstu o zatvorenom romskom naselju u jednom gradu u Bugarskoj. Situacije u kojima policija stoji ispred romskih naselja i brani njihovim stanovnicima da izađu iz njih, dešavaju se zbog verovanja koja počivaju na pogrešnoj premisi o pripadnicima ove nacionalne manjine – da su oni prenosioci virusa više nego neko ko ne živi u takvim uslovima. Iako je neosporiva činjenica ta da se nalaze u nezavidnom položaju, jer u ogromnom broju romskih naselja u Evropi nema pijaće/tekuće vode, samim tim je i higijena veoma niska, a higijena je osnovna preventivna mera u borbi protiv virusa, takva premisa je pogrešna jer navodi na zatvaranje (umesto pomaganje, poput snabdevanja higijenskim sredstvima) samo jedne grupe ljudi i diskriminaciju, a ono što je zapravo potrebno jeste skrenuti pažnju na integraciju u lokalnu zajednicu i uticati na poboljšanje uslova u kojima ti ljudi žive, kako se ne bi zarazili, s obzirom na to da ne mogu da se održe osnovne preventivne mere. Međutim, upravo ovo što se dešava sada, jeste posledica neobraćanja pažnje na te članove društva i njihove potrebe, u periodu mnogo pre pandemije.
U Bosni i Hercegovini je situacija slična, navodi u svom tekstu Radio Slobodna Evropa. Osim što se susreću sa standardnim problemima ostalih romskih zajednica u Evropi, u BiH je primetno to da je veliki broj pripadnika ove nacionalne manjine izgubio posao, s obzirom na to da se u velikoj meri bave skupljanjem sekundarnih sirovina. Uz to, još veći problem pravi nepristupačnost institucijama, zbog toga što visok procenat Roma iz ove države nema lična dokumenta ili zdravstveno osiguranje.
Šta je rešenje?
U Srbiji je situacija slična kada se radi o položaju Roma u društvu. Nedovoljna edukacija određenog procenta pripadnika ove nacionalne manjine u velikoj meri pogoršava njihov položaj, te je jedna od strategija pružanje podrške. Na tome radi Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, čija je dužnost da radi na informisanju, kako samih Roma (i ostalih pogođenih zajednica), tako i ostatka društva. Takođe, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji je u maju donirala veliki broj paketa humanitarne pomoći za Rome iz cele zemlje. Aktivno je i na pomoći Romima radila Asocijacija koordinatora za romska pitanja u Srbiji, kako je za Radio Slobodna Evropa izjavio Dragan Gračanin, iz ove nevladine organizacije. Međutim, ovde se ne završava potreba Roma za lepšim životom i za osećajem pripadnosti. Iako se radi na poboljšanju njihovog položaja, važno je da svi budemo uključeni u integraciju Roma, u skladu sa svojim godinama i funkcijom koju obavljamo u društvu, a, jedna od početnih tački za tako nešto, jeste svakako vidljivost pripadnika ove nacionalne manjine u medijima.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Da li vi prolazite kroz fakultet, ili fakultet prolazi kroz vas?
Početak školske (akademske) godine period je uzbuđenja i ambicija. “Od sada učim redovno”, “Idem na svako predavanje”, “Učlaniću se u pet organizacija”, “Naučiću novi jezik” … Zvuči li vam ovo poznato? Mogućnost da će se ova godina završavati od kuće može poremetiti neke planove. Ipak, to nije razlog da kroz fakultet samo prođete, provedete četiri godine nad knjigom, nakon čega vam malo šta zaista ostane u sećanju. Kakve god okolnosti bile, moramo se prilagoditi i uzeti maksimum od onoga što nam život donosi.
Ako ste zbunjeni usled svega što nas očekuje, možda vam neki od predloga bude zanimljiv.
Organizacija
Pre svega, zasigurno najbitnija stavka koja će nam pomoći da damo, ali i uzmemo maksimum od fakulteta – organizacija. Da bismo uspeli sve da naučimo ne izgubivši socijalni život i vreme za sebe, moramo biti svesni svih obaveza. Pored toga, moramo biti svesni i svojih želja i ciljeva, kao i koraka koji će nas do istih dovesti. Samo kada racionalno pogledamo taj “kalendar”, uviđamo vreme kojim raspolažemo, a samim tim, i najbolji način na koji ćemo ga iskoristiti.
Savete za efikasnije studiranje od kuće možete pogledati OVDE.
Idite u čitaonice
Ukoliko vam ovakav način rada smeta zbog toga što se ne osećate kao deo kolektiva, ili jednostavno, u drugima vidite vrstu dodatne motivacije, iskoristite priliku učenja u čitaonici. Ovo stvara osećaj da se ništa nije izmenilo i da još uvek uobičajeno srećete kolege na hodnicima fakulteta. Takođe, možete menjati lokacije čitaonica kako ne bi došlo do potpune monotonije.
Učenje u grupi
Još jedna ideja kako smanjiti nedostajanje “normalnog” načina rada jeste učenje u grupi. Sastanite se sa prijateljima sa svog, ili nekog drugog fakulteta, a potom zajedno učite, uz obavezne pauze za kolač, piće, šetnju ili običan razgovor. Podrška drugih koji imaju iste obaveze kao vi može biti ključna da ne odustanete kada postane dosadno i teško. Na kraju krajeva, ako se ne možete okupiti fizički, sada su tu video pozivi koji će poslužiti čak i u grupnom učenju! Kao poslednja opcija, postoje i brojni “Study with me” youtube videi pored kojih ćete imati društvo kada god to poželite.
Seminari
Sve one vikend seminare doživljavali smo olako misleći kako će ih uvek biti i kako nisu toliko važni. Sada, kada su znatno ređi, biće ređe i teme koje vam odgovaraju, pa, ako ipak uočite nešto u sferi svog interesovanja, ne propustite odlazak na ta dodatna predavanja, po dodatnu motivaciju, znanja i korisne razgovore.
Organizuj grupnu avanturu
Nemojte biti osoba puna planova i želja, a bez pokretača za njihovu realizaciju. Preuzmite inicijativu, pozovite ljude koji vam odgovaraju na neko zajedničko druženje. Mini putovanje, pešačka tura, escape room dan, kampovanje, tematsko veče, možda čak i iznajmljivanje vikendice u kojoj biste, uz dodatne aktivnosti, zajedno pratili i predavanja… Samo budite kreativni i preduzimljivi, ne dozvolite da se za nekoliko godina osvrnete na sadanašnji period i shvatite da od toliko ideja nijedna nije realizovana.
Volontiraj
Čak i u ovom periodu, dostupna su različita volontiranja, što od kuće, što “na terenu”. U oba slučaja, možete se oprobati u novim aktivnostima, raditi na zabavnim projektima, upoznati nove ljude ali i pomoći nekome. Svako volontiranje pruža posebno iskustvo koje vam u budućnosti može značiti.
Upoznaj grad
Ako studirate u drugom gradu, ovo je idealna prilika da ga bolje upoznate. Pri tome ne mislim na opšte poznata mesta koja se nađu na svakoj turističkoj mapi. Svaki grad može ponuditi nešto posebno, skriveno i lepo. Ne plašite se da zalutate u potrazi za mestima nepoznatim čak i lokalcima. Raspitajte se o događajima koji slede, a potom stvarno idite na one koji su vas privukli. Uđite u nasumičan autobus i izađite na nasumičnoj stanici. Negde ćete već stići. Ipak, ne idite sami i neka bezbednost bude na prvom mestu. Uzmite maksimum čak i od grada u kojem boravite!
Klub planinara
Ili veslaški, odbojkaški, kajak klub. Šta god želite! Ne morate biti profesionalni sportisti, ali rekreacija u doba učenja je neophodna. Na ovaj način možete se opustiti, odmoriti mozak i napuniti baterije za narednu turu učenja. Boravak u prirodi jednako je prijatan bez obzira na godišnje doba i može dosta doprineti vašem fizičkom, ali i psihičkom stanju.
Bez obzira na okolnosti u kojima ćemo se naći, dopustite fakultetu (i svakom drugom periodu života) da prođe kroz vas. Da osim diplome ponesete i brojne uspomene, dodatna znanja i veštine u godine koje dolaze. Kako god se naš život odvijao sada, ne možemo mu dopustiti da jednostavno stane, ne ako imamo želje na kojima stvarno treba raditi.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Svi mi, bez obzira na to odakle dolazimo, preživeli smo i trenutno proživljavamo isti problem – pandemiju virusa Covid-19 i nedostatak socijalnih kontakata. Međutim, razlikuje se način na koji odlučujemo da ga sagledamo. Da li si se ikada zapitao/la kako pandemiju vidi neko drugi, neko koga si video/la u prolazu ili neko za koga ni ne znaš da postoji?
Devetnaestogodišnja Katarina Stanojlović, nekadašnja učenica Gimnazije u Velikoj Plani, a buduća studentkinja Digitalnih umetnosti na Fakultetu za medije i komunikacije, osim što voli da se igra crtežom, animacijom i filmom, da vozi bicikl i peva karaoke, preživela je jedno vanredno stanje i živi u vremenu pandemije koronavirusa. Baš iz tog razloga, razgovarala je sa nama i podelila svoju priču.
Foto: privatna arhiva
1.Reci nam nešto oKatarini pre pandemije; kako je njen život izgledao?
Pre pandemije, Katarina je već godinu dana bila borac protiv leukemije (koju je pobedila), tako da joj je život većim delom bio bolnički, sa laptopom, krevetom i stalkom za infuziju.
2.Reci nam nešto o sebi sada. Kakvo iskustvo nosiš iz ove situacije i u kom aspektu si se promenila?
Sa obzirom na moju situaciju, ova godina je trebalo da bude ona u kojoj ću zasluženo uživati, van bolničke sobe i sa prijateljima, što svakako nije bilo moguće. Mislim da sam se najviše naučila strpljenju.
3.Šta bi poručila sebi iz dana neposredno pre proglašenja vanrednog stanja?
Da ne dopustim dečku da ode iz mog stana par dana pred karantin i da će sve potrajati duže nego što očekujem.
Foto: privatna arhiva
4.Kako si se nosila sa zabranom kretanja? Šta si radila tokom nje, kako si provodila svoje vreme? Da li si iz tog iskustva nešto posebno naučila?
Kako sam već dugo pre toga bila u krevetu, to za mene nije bila novina. Manjak kretanja sam pokušala da nadoknadim jogom, a dane ispunjavala filmovima, serijama, crtanjem…
Foto: privatna arhiva
5.Da li možeš da izdvojiš neku emociju, bilo prijatnu ili neprijatnu, koju si pretežno osećala za vreme pandemije?
Pomisao na zagrljaj sa ljudima koje tada nisam mogla da zagrlim, pa i kada sam ih najzad srela, a ipak sam morala da držim distancu.
6.Da li je pandemija uticala na tvoje stvaralaštvo i da li se tvoj umetnički izraz promenio otkako je ona prisutna?
Za vreme karantina je nastao jedan karakter kojeg sam od tada dosta i crtala, pa i vajala. Iako to nije bilo namerno, verujem da su osećaji koji su bili prouzrokovani pandemijom isplivali u tom crtežu i liku.
Foto: privatna arhiva
7.Šta u svojim delima želiš da prikažeš, ako su ona u kontekstu pandemije?
Nemam nikakvu konkretnu ideju koju svesno želim da plasiram, više koristim svoje radove da se zabavim i vizuelno predstavim neke svoje doživljaje i osećanja. U kontekstu pandemije, možda bi neki od crteža slali poruku da je okej da se nekad osećamo i loše ili pogubljeno.
8. Šta bi poručila svima koji ovaj tekst pročitaju?
Svi smo u istom sosu, neko manje, neko više, ali je važno da uživaju.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Svako od nas menja se na sebi svojstven način, iz dana u dan. Menjamo svoja uverenja, stavove i okruženje. Ipak, ne dešava se često da jedna pojava izmeni ponašanje čitave populacije. Ova, 2020. godina, ma koliko nepredvidiva bila, naterala nas je da brže prihvatimo poseban način života koji smo verovatno predviđali za neku daleku budućnost.
Ubrzana digitalizacija
Pre svega, ubrzana digitalizacija. Već izvestan period postoje ljudi i kompanije koji gotovo sve svoje aktivnosti obavljaju posredstvom mobilnog telefona. Međutim, izgleda da su se nakon karantina svi manje-više navikli na online druženja, zajedničke treninge, kupovinu, intervjue, poslovne i privatne sastanke, čak i koncerte. Sve nam je postalo normalno i teško je setiti se perioda kada smo po neki dokument morali otići do odgovarajuće ustanove – sada za sve postoji elektronsko rešenje (pa, za skoro sve). Ipak, očigledno je da ni pojedine firme nisu bile spremne na ovakav način rada. Opasnost od različitih digitalnih napada raste, pojedina poverljiva dokumenta mogu biti ugrožena, a mnoga manja preduzeća nisu sigurna na koji način se od toga sačuvati. Bilo kako bilo, u svetu tehnologije neminovne su brze i brojne promene na koje ćemo morati da se naviknemo. Za digitalizaciju, ovo je tek početak.
Posao od kuće
Odavno slušamo iskustva frilensera i čini nam se neverovatno i savršeno kako mogu da rade u pidžami na kauču dnevne sobe, ili u kupaćem kostimu na egzotičnoj plaži. Ovakav način života postao je dostupan zaposlenima različitih sektora širom sveta. Firme masovno prelaze sa tradicionalnog na elektronsko poslovanje, ali nastaju i brojni mali biznisi usmereni isključivo na online tržište. Pored različitih prednosti, kao što su, smanjeni troškovi prevoza, nepostojanje kašnjenja uzrokovanog saobraćajem ili prijatnije okruženje, jednako su brojne i mane. Ali kao što rekosmo, promene su neizbežne i već sada se čini da smo se potpuno prilagodili ovoj novini.
Virtuelno obrazovanje
Na stranu sve poteškoće koje su nas zadesile u periodu online nastave (a potencijalno im nije kraj), virtuelno obrazovanje je ogroman napredak ljudske rase. Starije generacije nisu mogle ni da zamisle da se na ovaj način školuju od kuće, a pogledajte sada, imamo čak i mogućnost izbora! Ako poželimo, možemo studirati na fakultetu udaljenom hiljadama kilometara od nas, iz dnevne sobe. U našem računaru nalazi se sve što nam ikada može pasti na pamet! Tu je i dobro nam poznati Zoom, koji je nakon gotovo 10 godina postojanja konačno dobio očekivanu slavu. Slažem se da socijalni život u tim okolnostima može stradati i da ništa ne može prevazići klupe amfiteatra i živu reč, pa ipak, ne možemo poreći činjenicu ogromnog, ali i korisnog napretka tehnologije.
Ovo o čemu smo sada govorili jesu neke opšte promene u svetu kojima se predviđa dodatni napredak. Nažalost, mnoge promene poput manje zagađenosti životne sredine i zdravijeg života uopšte bile su kratkog daha, no nadajmo se da ćemo, nekad u budućnosti, na globalnom nivou osvestiti i to, jer samo zdravi i u zdravom okruženju možemo zaista napredovati, šireći znanje.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Čini se da se tradicionalna poslovanja masovno digitalizuju, samim tim, ne čudi mogućnost pohađanja najrazličitijih online kurseva, ali i zainteresovanost za iste. Pa ipak, koliko god optimistično listali različite sajtove i oduševljavali se onome što pružaju, nekako se sve svede na gomilu započetih, a kasnije zaboravljenih kurseva. U ovom postu, naći će se različiti saveti kako da gore pomenutu situaciju izbegnemo i umesto toga konačno završimo DOBAR online kurs za sebe. Ali pre nego što dođemo do toga, gde i kako uopšte tražiti ovaj vid usavršavanja?
Ova platforma nudi različite besplatne kurseve iz tri oblasti: Digitalni marketing, Razvoj karijere i Podaci i tehnologija. Neki kursevi, pored video lekcija i provere znanja nakon svake od njih, nude i besplatne sertifikate.
Veliki broj kurseva podeljenih u dosta kategorija, od programiranja, preko fotografije i muzike, do samog rada na sebi! Ukoliko se odlučite da neki kurs platite, uz njega dobijate sertifikat, kao i mogućnost da predavača pitate šta god vas interesuje.
Verovatno ste za Courseru već svi čuli, te je nije neophodno dodatno opisivati. Ono po čemu se razlikuje od većine sličnih platformi jeste činjenica da njene kurseve kreiraju isključivo profesori prestižnih Univerziteta u svetu.
Iako se Harvardovi online kursevi odvijaju na različitim platformama (uglavnom edX o kojoj će biti više reči kasnije) složićete se da zaslužuju mesto u ovom nabrajanju. Kategorije su različite, kao i cene (postoje i besplatni), uglavnom je sve po principu “Koliko para toliko muzike”, ali ako birate ono što vas zanima, itekako vrede svakog dinara…Dolara.
Kao što je pomenuto, edX obuhvata mnoge Univerzitete, kategorije i potkategorije, kao i pravila po kojima se kursevi pohađaju. Ukoliko želite sertifikat nakon završenog besplatnog kursa, možete ga doplatiti.
Sve pomenute platforme su na engleskom jeziku (ili nekom drugom stranom jeziku, zavisno od konkretnog kursa), ali treba obratiti pažnju i na domaću “proizvodnju”. Jedan od primera jeste Krojačeva škola.
Nakon što ste odslušali sve lekcije, sledi primena znanja na konkretnom praktičnom zadatku.
Materijal na srpskom jeziku takođe je dosta kvalitetan, ali svakako manje poznat. Pored kurseva o kojima smo do sada pisali, postoje i drugačiji formati, na primer: Webinarium (digitalni marketing, biznis, dizajn…), Languages (pomoć pri učenju jezika), Kampster (na kojem je trenutno (avgust 2020) rođendansko sniženje), Youtube kanal Milan Tair…
Eh sad, sve ovo zvuči super, izbora je više nego dovoljno, ali to zna da ima paradoksalan efekat. Lakše bi nam bilo da postoji jedan kurs i onda bismo znali, taj ili nijedan. Ovako smo neprestano u potrazi za nečim novim čime zaboravljamo postojeće. Da se to ne bi nastavilo, sledi nekoliko saveta za odabir pravog kursa za vas! Verovatno će zvučati kao previše filozofije oko banalne stvari, ali ako je tako, zašto se još uvek susrećemo sa teškoćom odabira?
Dajte sebi vremena
Okej, sada razgledate mogućnosti, raspoloženi ste za učenje, ali to ne znači da morate odabrati odmah. Odlučite se za konkretnu temu, a potom samo razgledajte. Razmotrite šta vam svaki od odabranih kurseva nudi, i potom donesite odluku. Za tri sata ili tri dana, nije ni bitno, nigde ne žurite.
Format lekcija
Bitno je razjasniti i šta konkretno tražite. Da li više volite da slušate predavača uz propratni video materijal, ili da iščitavate dokumentaciju? Šta god vam odgovara, samo ne zaboravite da obratite pažnju na ovo.
Rok trajanja
Ponovo, šta tražite? Želite li da materijale imate dostupne u svako doba, ili vam nije problem da postoji određen rok. Takođe, obratite pažnju da li je ograničen broj pristupa lekciji. Sve vam to pomaže oko buduće organizacije; može nam se desiti da ne pogledamo i potom na pola kursa shvatimo da nam je dalji pristup onemogućen.
Predavač
Kroz školovanje ne možemo odabrati tip predavača za određene predmete, ali online kursevi su potpuno druga stvar. Zašto ne iskoristiti priliku? Razmislite kakvi tipovi vama odgovaraju, a potom pogledajte da li se predavač odabranog kursa uklapa u tu sliku. Nekada vam nečiji pristup može pokvariti doživljaj čitave teme.
Težina
Ono što je navedeno na početku svakog kursa jeste njegova težina, ili nivo potrebnog predznanja. Nemojte to zanemarivati pri odabiru.
Jedan po jedan
Znam, nemoguće je odlučiti se samo za jedan online kurs. Ali ne treba se preopteretiti i slušati 10 tema istovremeno. Kada završite jedan, vratite se prvom koraku. Naravno, ovo ne važi za sve, neko možda ima više vremena i motivacije, te mu nije problem da prati i više različitih kurseva. Svaki korak prilagodite sebi! 🙂
To je to, imamo naš “savršeni” kurs, možda smo nekoliko lekcija i prešli, ali šta sad? Kako ga dovršiti i, ono još bitnije, kako poneti maksimum od njega?
Plati
Možda zvuči čudno, ali zapravo je logično. Više cenimo ono u šta smo uložili svoje vreme, ali i svoj novac. Samim tim što u nešto ulažete, osećate potrebu da nešto i dobijete. U slučaju edukacije, čitava odgovornost je na vama samima, niko vas neće terati da učite nešto što ne želite, niti vas podsećati na nešto što vas zanima. Ako znate da ste nešto platili, veće su šanse da ćete istrajati u onome što počinjete (a imate i veći izbor samih kurseva).
Organizacija
Najbolje bi bilo da svakom online kursu pristupite kao i predmetu na fakultetu. Dakle, blokiranje posebnog vremena posvećenog istom, istraživanje sa strane, vežba i konačna primena znanja. Više o tome kako učiti od kuće možete pročitati OVDE.
Zašto?
Kao i za svaki drugi, manji ili veći cilj, i ovde je bitno imati svoje zašto. Da li vam je to znanje potrebno za konkretan posao, da li ste radoznali, imate viška slobodnog vremena ili želju za usavršavanjem? Koji god vaš razlog bio, bez obzira na njegovu vrednost u očima drugih, on je ono što vas gura da nastavite kada motivacija opadne, a baš to je uzrok 80% nedovršenih kurseva.
Primena
Kada počinjete novi online kurs, razmislite kako biste to znanje mogli da primenite u praksi. Potom, zadajte sebi mali projekat koji ćete realizovati nakon usvojenog znanja. Nešto što vam je zanimljivo i korisno, nešto što će vam biti dokaz da ste uradili sve kako treba.
Tokom procesa učenja dobijaćete nove ideje kako usavršiti vaš “projekat”, a to vam može biti odlična motivacija. Ovo se može primeniti na online kurseve iz bilo koje oblasti, na primer: kurs španskog jezika – Razgovor sa izvornim govornikom na temu po njegovom izboru, kurs programiranja – Napraviti jednostavnu aplikaciju u X programskom jeziku, kurs pisanja – X dana pisati o X različitih tema primenjujući naučeno…
Nagrada
Nadam se da poštujete nepisano pravilo koje nalaže da nagradite sebe posle svakog položenog ispita (ali i onog koji ne prođe tako dobro). Zašto to onda ne biste primenili i na položen online kurs?
Svedoci smo brojnih objava koje govore o tome da se MORATE usavršavati za vreme pandemije kada navodno imamo više vremena zbog online rada. Pomislili biste “Ako mi nije do toga, znači da sam manje vredan”. Zapravo, ovo je velika zabluda. U redu je da nešto ne želite. Broj završenih online kurseva ostaje samo broj, ono što naučimo i kasnije iskoristimo je jedino bitno.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Od marta, pa sve do današnjeg dana, mnogi učenici, od prvaka koji su tek počeli svoje školovanje, pa do velikih maturanata, koji ga polako privode kraju, nisu imali mnogo prilika da fizički posete obrazovnu ustanovu koju pohađaju. Predavanja su se odvijala onlajn i pristup ovakvom načinu školovanja nije se samo razlikovao od ustanove do ustanove, već i od profesora do profesora. Iako smo se, nesvesni činjenice da je ovaj virus na duže staze zaustavio svet, nadali da će svemu tome, sa završetkom školske godine, doći kraj, našli smo se pred novim zadatkom: polaskom u školu. Ovaj polazak u školu umnogome je drugačiji od svih onih na koje smo navikli: neki od nas će nastavu pohađati onlajn, neki će je pohađati kombinovano. U ovom slučaju, radi se o nečemu što nas životno ugrožava i veoma je važno slušati savete stručnjaka i, istovremeno, poštovati mnoga pravila. Sa nama je razgovaralo četvoro srednjoškolaca koji su dobili priliku da sa nama podele svoja očekivanja, strahove i stavove o predstojećem polasku u školu.
Anđela, 2. razred
Anđela je učenica 2. razreda, obrazovnog profila stomatološka sestra tehničar, i odlučila se za to da nastavu pohađa onlajn, iako će na praktični deo nastave morati da ide u školu, ali, kako kaže, ići će svojim prevozom. „Iskreno, strah me je od gradskog prevoza, jer ja, kao putnik, u toku dana treba da promenim četiri autobusa.“ Ona je takođe rekla da je bila prijatno iznenađena time kako je u kratkom roku uspešno obezbeđeno školovanje na daljinu. „Verujem da je to bilo pravo rešenje u toj situaciji, jer nije bilo smisla da se školovanje nastavi. Rizik je bio velik, a pogotovo nije trebalo to da se školovanje zaustavi“. Uz to, rekla nam je i sledeće: „Ako škole uspeju da se organizuju i usklade istovremeno i onlajn i kombinovano školovanje, verujem da nastava može biti bolja nego što je bila tokom vanrednog stanja“.
Jovan, 3. razred
Jovan je učenik 3. razreda prirodno-matematičkog smera pri jednoj gimnaziji. On je rekao kako se odlučio za kombinovani metod školovanja, kako ne bi bio jedan od retkih koji su se odlučili za onlajn nastavu. On smatra da je dobra strana ovog načina školovanja ta što će biti okružen prijateljima, dok je i dalje kod njega prisutan strah zbog zaraze. Na pitanje da li se raduje povratku u školu, rekao nam je: „Da, nedostaju mi ljudi“.
Miroslava, 4. razred
Miroslava, učenica 4. razreda smera turističko-hotelijerski tehničar, rekla je da smatra da je povratak u klupe jako važan: „Treba da se ide u školu, pogotovo kada se radi o učenicima prvih razreda, zbog upoznavanja, kao i kada se radi o trećoj/četvrtoj godini, zbog maturskog ispita. Ja sam se odlučila na to da idem u školu“. Sa nama je podelila svoju radost zbog vraćanja u školu, jer u njoj vidi beg od elektronskih uređaja, ali i zato što će sada imati prirodniju komunikaciju sa profesorima i slobodno vreme nakon završenih časova. Takođe, rekla nam je i to da veruje da je uticaj načina školovanja na svakog đaka uslovljen individualnošću: „Smatram da će [ovakav način školovanja] za mene biti mnogo bolji, ali, možda za neku drugu osobu bude suprotno“.
Natalija, 3. razred
Natalija, koja će od septembra pohađati 3. razred smera ekonomski tehničar, odlučila se za kombinovani metod nastave, zato što smatra da će njoj tako biti mnogo lakše. Međutim, kaže da je, istovremeno, strah od bolesti prisutan. „Imam bronhijalnu astmu i rizik se, samim tim, povećava“. Na pitanje da li smatra da će ovaj tip nastave biti isti, lošiji ili bolji, odgovara: „Mislim da će biti možda čak i bolji, zbog toga što ćemo lično prisustvovati nastavi“.
Šta su nam poručili?
Naši sagovornici, osim što su učestvovali u razgovoru i sa nama podelili svoje iskreno mišljenje o budućem školovanju, dobili su priliku da svojim vršnjacima, koji će od prvog dana septembra, zajedno sa njima, sesti u školske klupe, poruče nešto što bi voleli da znaju.
„Poručila bih svima da se pridržavaju mera i da čuvaju zdravlje, jer ovo nije vreme za neodgovornost. Zbog naše nepažnje mogu i drugi da stradaju.“
Anđela
„NE SKIDAJTE MASKE PLS, BUDITE ODGOVORNI.“
Jovan
„Perite ruke i nosite zaštitne maske. Srećno učenje!“
Miroslava
„Nosite maske i sredstva za dezinfekciju!“
Natalija
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
U ovo vreme kada smo kod kuće više nego ranije, posebno je važno da vodimo računa o sebi. Kako zbog jačanja imuniteta, tako i zbog psihičkog zdravlja. Previše vremena provedeno kod kuće, pa još uz junk food i minimalnu fizičku aktivnost, može biti uzrok lošeg raspoloženja, manjka energije i koncentracije. Ova godina jeste izazovna, ali dobra je vest da se možemo boriti i iskoristiti trenutnu situaciju na najbolji način.
Ukoliko još uvek ne želite da krenete u teretanu i čekate da se primiri situacija sa korona virusom, a teško vam je da se pokrenete sami da vežbate, ovaj tekst je sigurno za vas. Pa, i ako ste počenik i niste nikada redovno trenirali, a želite – nastavite da čitate.
Da bismo dostigli neke vidljive rezultate, kad je forma u pitanju, važno je da spojimo više aspekata. Ishrana i trening jesu ključni, ali je važno i kako spavate i da li se stresirate, čak i kako doživljavate ceo taj proces mršavljenja, nabacivanje mišićne mase ili koji god cilj već želite da postignete. Nemojte doživljavati novi režim kao nešto što „morate“, neka to bude nešto što želite dugoročno da promenite. Nešto dobro za vas i vaše telo.
TRENINZI KOD KUĆE
Nemojte da vas brine to što kod kuće nemate sprave kao u teretani, trening još uvek može da se odradi! Ovo je prilika da iskoristite prednosti društvenih mreža, jer na Instagramu i YouTube-u možete naći toliko snimljenih treninga koji ne zahtevaju da imate bilo kakvu opremu i tegove kod kuće. Za svakog se može naći po nešto, to je sigurno. Ako vam ne odgovara klasičan fitness, pronaći ćete i treninge joge, pilatesa, plesa.. Eksperimentišite i pronađite ono što vam trenutno odgovara. Odredite svoj cilj. Napravite svoj nedeljni raspored treninga i trudite se da vam svaki trening bude drugačiji. I nemojte se obeshrabriti ako vam je teško na početku da trčite duže od 10 minuta ili da odradite ceo trening sa YouTube-a, važno je samo da ste počeli i da trenirate u kontinuitetu, a rezultati će uskoro biti vidljivi.
Takođe, veoma je važno da napravite balans ukoliko, na primer, radite od kuće. Tada vam sigurno neće lako pasti da pored radnog vremena provedenog u stanu ili kući, još odradite i trening u istoj prostoriji. U tom slučaju, svakako je bolje da vežbate u dvorištu, a ukoliko ga nemate, onda rešenje može biti i ujutru u parku, kada nema gužve. Ili, nakon završenog posla, izađite sa prijateljem na kafu, prošetajte, provedite neko vreme izvan kuće. Posle ćete sigurno biti spremni da se vratite u stan i trenirate. Isprobajte možda i svaki od navedenih predloga i procenite šta vama najviše prija i najbolje se uklapa u vaše dnevne obaveze.
„Poredite se sa osobom kakva ste bili juče, a ne sa osobom kakva je neko drugi danas“
Jordan Peterson
ISHRANA
Menjanje navika u ishrani je proces. Ako ste do juče jeli brzu hranu svaki dan, ne možete očekivati da će biti lako samo odjednom da je izbacite iz ishrane. Postepeno menjajte svoje navike. Cilj je da izgradite zdrav životni stil, tako da zaboravite na rigorozne dijete od 10 dana i bilo kakva instant rešenja.
Pronađite zdrave i raznovrsne recepte, zapišite u neku svesku makar 5 ideja za zdrav doručak, ručak i večeru. I trk u kupovinu! Kada u kuhinji uvek imate zdrave namirnice, lakše vam je i da se držite novog režima ishrane.
U krajnjem slučaju, ukoliko mislite da bi bilo efikasnije, uvek se možete konsultovati sa nutricionistom koji će sastaviti za vas personalni plan ishrane, u skladu sa ciljevima koje želite da postignete.
DA LI JE MOTIVACIJA KLJUČNA?
Da se razumemo, motivacija jeste važna. Zahvaljujući njoj se pokrećemo da nešto uradimo, srećni smo i uzbuđeni što započinjemo nešto novo. I to je super, dokaz da imamo emocije, da nalazimo sreću iznova u novim aktivnostima. To se ne odnosi samo na treniranje, već smo motivisani da uspemo i kada se upišemo na fakultet, nađemo novi posao, započnemo emotivnu vezu…Šta se onda dešava? Posle nekog vremena, nema više tog elana za radom svaki dan.
Kada su treninzi u pitanju, motivaciju možete da održite, recimo, tako što ćete dati sebi 3 nedelje da vidite prvi progres. Dakle, slikajte se prvi dan, a zatim tek nakon 21-og dana. To vas može pogurati da svaki dan odradite trening i jedete što zdravije kako bi videli najbolje moguće rezultate. Ali, šta da radimo onim danima kada ni to nije dovoljno? Tada na scenu nastupa disciplina i rad na svom karakteru. Da odradite taj trening, iako je kiša, iako ste pospani, previše je hladno ili toplo napolju. Izlazak iz zone komfora – to je ono što će vas ojačati kao ličnost. Kada gradite disciplinu makar na jednom polju, neka to budu, u ovom slučaju, treninzi i ishrana, ona će se lako preneti i na druge oblasti vašeg života. Manje premišljanja, a više delanja, i uverićete se da kontinuiran rad čini čuda.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Sećam se momenta u kome sam saznala da se Covid-19 proširio u Evropu. Samo pola sata kasnije, bila sam na putu od Valjeva ka Novom Sadu, već razmišljajući o predstojećem putovanju (iako sam bila na jednom putu, razmišljala sam o drugom, što je, verujem, bila navika mnogih ljudi) u Centralnu Evropu, koje me je, od toga dana, čekalo u roku od nedelju dana. Ni slutila nisam da ću za dve nedelje shvatiti da ni o čemu više ne možemo da razmišljamo na staze duže od dva dana.
Prvi pacijent i šta dalje
Sećam se momenta kada sam saznala da je u Srbiji zaražen jedan od prvih pacijenata, koji se vratio iz Budimpešte. Tada sam sedela u hotelskoj sobi u Budimpešti, na putovanju na koje sam se ipak otisnula. Dan kasnije, na putu ka Srbiji, kroz glavu mi je prolazila samo jedna misao: „Šta će biti dalje?“. Virus je bio sve bliži, a samim tim i sve realniji.
Vanredno stanje
Samo proglašenje vanrednog stanja, bilo mi je strašnije od zabrane kretanja. Tada je neko, po prvi put, javno izjavio da nešto zaista nije u redu. Iskreno, meni zabrana kretanja nije teško pala. Pored svih obaveza koje sam imala i hroničnog umora koji je samo povećavao verovatnoću pada imuniteta i toga da sam ugrožena, bila sam, zapravo, zadovoljna, jer sam znala da ne postoji šansa da (možda zaražena, nakon puta u inostranstvo) nekoga zarazim, ali ni da se i sama zarazim. Virus je, ipak, ostao misaona imenica, neobjašnjiv i nepostojeć.
Virus, respiratori, zaraženi i sve ostale misaone imenice
Aprilsko nedeljno pre podne, prekinuo je jedan telefonski poziv. Majci je zazvonio telefon, javljeno joj je da joj je brat u bolnici. Dijagnoza: SARS-CoV-2 i, mada to nije rečeno odmah, svi smo već znali. Sve one priče: „Ma to je samo malo jači grip, to ni ne postoji, ovo je samo kontrola čovečanstva.“, osim što su bile dezinformacije, postale su uvredljive i nesnosne. Toga dana, shvatila sam da je nečiji život ugrožen, baš zbog tog istog „malo jačeg gripa“. Nisam doživela koronavirus, niti to ikome želim. Ipak, od toga momenta, iako nije mene direktno pogodio, postala sam svesna da je on među nama. A, kada se to desi nekome koga znate, koga mnogo volite i ko je u vašem životu prisutan oduvek, više ne pravite razliku između toga da li je ta osoba starija ili mlađa, da li je savršeno zdrava ili pak ima pridružene bolesti. U momentu kada se radi o nekom dragom, shvatite da ljudi koji obolevaju nisu samo broj koji će neko od lekara izgovoriti na konferenciji za medije i da respirator nije samo aparat na koji su priključeni „teži slučajevi“. Više ništa od toga ne predstavlja misaonu imenicu, već realnost koja je i te kako bolna. Ono što je najteže kada ste član porodice obolelog, jeste to što ništa nije sigurno. Kao što sam rekla na početku, razmišljajući o svojim planovima nedelju dana unapred, nisam ni slutila da ću uskoro shvatiti da se ni o čemu više ne može razmišljati na staze duže od dva dana. U ovim momentima, kada bi najuži krug ljudi koji je znao šta se dešava pitao kakvo je stanje, znali bismo da kažemo: „Sada je dobro, ali ne vredi ništa govoriti, stanja se menjaju iz sata u sat.“ I tako je i bilo. Vrlo često sam pomišljala: „Pre mesec dana si imala ispunjen kalendar datumima rokova koje moraš da ispoštuješ, proslave na koje treba da odeš i početke i krajeve putovanja, koji su sezali do kraja jula. Sada ne možeš da kažeš ni da li će ti ujak ostati dobro do sutra.“
Otkrovenje
Verujem da svi teški momenti koji nas zadese u životu, moraju doneti i nešto dobro. To dobro vidim kao otkrovenje koje bi trebalo da nas, poučene lošim iskustvom, vodi ka tome da kroz život koračamo na drugačiji način i da na vreme ispravimo greške koje smo pravili. U ovom slučaju, otkrovenje je bilo takvo da je način na koji gledam na pandemiju mnogo drugačiji nego pre. Virus je od tog aprilskog pre podneva prisutan u mom životu i ponašam se kao da sam njegov potencijalni prenosilac i da bi neko drugi mogao da doživi isto što je i jedan od mojih članova porodice. Sada znam da, iako su fizički ugroženi sami pacijenti i svakako moraju da budu u fokusu, ugroženi su i članovi njihove porodice, jer svi oni prolaze kroz ogroman stres. Ne želim da kažem, niti zaista smatram da treba biti radikalan i zatvarati se u sebe. Naprotiv, želim da poručim da je ova situacija rešiva i da mnogo toga može da se izbegne, samo ukoliko smo svesni da ljudi istinski preživljavaju teške gubitke i teške momente, koji zaista ne treba da budu uslovljeni čistom nepažnjom i odbijanjem prihvatanja realnosti. Na kraju krajeva, svi mi mnogo teže prolazimo kroz ovo zbog toga što je ovaj virus nepoznanica i ne znamo iz iskustva kakve su mogućnosti ishoda. Čak i ako ne verujete u postojanje virusa, čak i ako mislite da ste zdravi – nosite maske, jer ne znate da li žena koja sedi pored vas u autobusu odlazi da primi hemoterapiju, ne znate da li je vašem profesoru matematike ćerka dijabetičarka, a on mora da odlazi na posao jer je jedini zaposleni u porodici i, zasigurno, nemate predstavu o tome kako bilo kojoj osobi, a, u krajnjem slučaju, i vama samima, virus može da se manifestuje.
Zato, čuvajte sebe, jer jedino tako ćete sačuvati i druge.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Jesu li detinjstvo i rana mladost periodi rasta i razvoja, a zrelo doba period stagnacije? Odgovor na ovo pitanje nudi nam književnost, koja predstavlja svojevrstan odraz autentičnog ljudskog života, lično iskustvo, kao i iskustva mnogih psihologa koji ukazuju na činjenicu da se ljudi menjaju i razvijaju i da to jeste kontinuirani proces koji traje čitavog života. Razvojne krize su krize koje se javljaju na prelazu iz jednog razvojnog stadijuma u drugi, ali postoje krize koje nastaju pod uticajem spoljašnjih događaja, a jedan od njih jeste aktuelni virus sa kojim se susrećemo. Pandemija korona virusa zaključala nas je u domove, pokrila strahom, suočila sa neizvesnošću, donekle i promenila. Postavlja se pitanje da li ćemo u izmenjenim uslovima života uspeti da izgradimo rezilijentnost.
Kriza kao rizik i šansa
Kineski ideogram koji odražava krizu sačinjen je od ideograma koji predstavlja opasnost i ideograma koji predstavlja mogućnost, što ide u prilog shvatanju po kom je kriza pometnja koja nastaje u trenutku kada životni problemi prevazilaze naše kapacitete, ali da, uprkos tome, predstavlja šansu za razvoj potencijala. Budući da takva promena zahteva izgradnju novih puteva, opasnost predstavlja ostajanje u istom vagonu. Narušeni poredak može postati pokretač razvoja čak i onda kada nas plaše neka ranija nerazrešena iskustva, neka osećanja koja nismo obradili i koja tinjaju u nama. Često kažemo da ne znamo šta nam je bilo, da je to bilo jače od nas – no aktuelna kriza sa kojom se suočavamo jeste mogućnost da se razreše ti iskustveni ostaci na adekvatniji način. Ova ideja o kontinuiranom razvoju utkana je u razvojnu psihologiju celokupnog životnog ciklusa čoveka.
Saosećanje prema sebi umesto samosažaljenja
Ponekad verujemo da je nepravedno ono što nam se dešava i da ni na koji način ne možemo da promenimo ishod, ali aktuelna situacija dokazala nam je da određene okolnosti nisu posledica naših uverenje i izbora. Pozicija žrtve nam ne donosi mogućnost suočavanja sa neizvesnošću, već nas čini bespomoćnima. Nasuprot tome, saosećanje prema sebi i prihvatanje života u novim uslovima donose nam mogućnost daljeg razvoja. Potreba da sve bude kao pre nas uvlači u vrtlog neadekvatnog percipiranja, ne dajući nam priliku da svoj život drugačije osmislimo. Lakše ćemo podneti nedaće ako ih ne doživljavamo kao uzrok usamljenosti i beznadežnosti, već kao trenutke u kojima ćemo suočeni sa vlastitim likom probuditi svoj kreativni potencijal.
Rezilijentni u teškim trenucima
Čini se kao da aktuelna situacija produžava putanju straha i podseća na neka davno minula i neprijatna vremena. Da li učimo iz neprijatih iskustva? Da li imamo sposobnosti da kroz krize i životne izazove prođemo bez većih posledica? Rezilijentnost je skup sposobnosti, znanja, stavova, razvijenih potencijala koji nam pomažu da se suočimo sa naglim promenama u životu, omogućava nam da podnesemo nevolje, da se na funkcionalan način nosimo sa njima i da ih prevaziđemo. Sticanje ove veštine ne podrazumeva učenje proverenih činjenica koje važe za sve ljude, učenje gotovih rešenja koja se brzo pamte, niti dremljivo hvatanje beležaka, već postavljanje pitanja, aktivno traženje odgovora, upoznavanje sumnje i dileme i, na kraju, spoznaju zadovoljstva kada dođemo do saznanja da ne postoje jedinstvene smernice za razvoj i da posle sumraka cveta mudrost i vrlina.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Od početka godine, do danas, naši životi promenjeni su iz korena. Kakvi god bili načini na koje smo vodili svoje živote i kakve god bile navike koje smo praktikovali, svi bismo se složili da nisu više ni nalik onima koje smo živeli samo 24 časa pre proglašenja vanrednog stanja. Iako su mnogim obolelima i njihovim porodicama životi izmenjeni malo ranije, većini, koja tada nije poznavala nijednog zaraženog, to je bila prekretnica. Tada smo shvatili da je cela situacija i te kako realna i da se sve to dešava tu, u našoj neposrednoj blizini.
Vanredno stanje je ukinuto. Međutim, više ništa nije isto. Iako je na kratko delovalo da je sve to samo ružna prošlost, ispostavilo se da ono loše tek dolazi. Svi su znali nekoga ko je oboleo. Proveli smo mesece čuvajući se, u konstantnom strahu od toga da bismo mogli da zarazimo, ne samo sebe ili svoje porodice, već i druge ljude u okolini, dok smo, sa druge strane, patili zbog činjenice da su mnogi naši planovi i sve lepe stvari kojima smo se nadali, u velikoj meri, otkazani. Složićemo se, ova godina je donela različita razočaranja, egzistencijalnu krizu, nagoveštaj ekonomske krize, strahove, i mnogo strašnih scenarija, kojima su svedočili oboleli, njihove porodice, lekari, ostalo medicinsko osoblje.
Postoji li ipak nešto pozitivno?
Naučili smo mnogo toga. Sada znamo šta je socijalna distanca, kako se nosi hirurška maska, i na dnevnom nivou reč „respirator“ čujemo više puta. Ipak, koliko god negativna ova situacija bila, važno je često podsećati naš duh i na ono dobro i tako ga podizati. Zato smo pitali nekoliko mladih ljudi šta je ono pozitivno što su naučili iz sopstvenog iskustva od marta, pa sve do današnjeg dana, i u kolikoj meri se njihov pogled na život promenio.
Šta su oni rekli?
„Zbog samog virusa, moj pogled na svet se dosta promenio. Tokom vanrednog stanja sam shvatila da je potrebno da više cenim slobodno vreme, pogotovo ono provedeno napolju, jer ga je bilo malo, i da ga u većoj meri provodim sa ljudima koje volim.“, rekla je Marija.
„Kada je sve počelo, mislio sam da je ova godina uništena, no, to se promenilo nakon nedelju dana vanrednog stanja. Kao svaka mlada osoba, volim izlaske i provode, ali to nije bilo moguće tokom vanrednog stanja, kao ni nakon njega. Izlasci su i sada zamenjeni video pozivima i porukama. Međutim, shvatio sam, po završetku vanrednog stanja, da sam postao opušteniji kada se radi o novim prijateljstvima, pošto sam po prirodi manje socijalan.“, kazao nam je Dušan. On nastavlja: „Covid-19 i sve što je došlo u paketu sa njim, naučili su me da su porodica i prijatelji najbitniji deo svakog čoveka, jer, da njih nema, bio bih nesrećan.“
„Covid-19 me je, kao mladu osobu, naučio mnogim stvarima. Od marta do danas se dosta stvari promenilo u mom, a verujem i u životima mnogih drugih. Shvatila sam, pre svega, koliko je bitno da provodimo vreme sa porodicom, da čuvamo jedni druge i da se volimo. Ljubav pobeđuje sve. Kada se držimo zajedno, sve lakše ide i tako smo i pregurali zabranu kretanja, ali i svaki dan otkako je Covid-19 prisutan. Shvatila sam da, koliko god prijatelja da imamo, roditelji, kao i naši braća i sestre, su oni najbolji.“, izjasnila se Kristina i zatim dodala da je uz sve to naučila i sledeće: „Važno je da vodimo računa o sebi i ljudima koji nas okružuju.“
Renata nam je rekla da, otkako je prisutna pandemija, više brine o zdravlju ljudi oko sebe, ali i o svom, pošto, kako kaže, nije nikada vodila brigu o tome. Iako joj nije promenjen pogled na svet, ona kaže sledeće: „Shvatila sam, pored toga što sam se u mnoge razočarala, ko su mi pravi prijatelji i ko će uvek biti tu za mene. Takođe, sada zasigurno znam da u porodici, u kojoj nema ljubavi, ne možeš napredovati.“
„Pandemija me je naučila da cenim male trenutke i vreme provedeno sa najmilijima, jer smo svi živeli ubrzanim tempom, toliko da nismo obraćali pažnju baš na te „sitnice“, koje bi trebalo da nam znače. Drago mi je da su se ljudi trgli za vreme svega ovog.“, kaže Jovana i dodaje: „I pre sam vodila računa o svom i tuđem zdravlju, a sada to radim još više. Vodim računa da svaki put, kada izađem napolje, imam što manje kontakta sa ljudima, kako ne bih zarazila nekog iz svoje porodice. Posebnu pažnju posvećujem svom dedi i malom bratu. Baš zbog toga, shvatila sam da ništa važnije ne postoji od zdravlja, jer, ukoliko si zdrav i srećan, sve možeš lako da postigneš. Treba biti zahvalan na zdravlju koje imaš, jer često mislimo da to nije ništa veliko, a sada vidimo da bi mnogi dali sve za njega.“
Anđela nam je rekla da je tokom pandemije najviše primetila oporavak prirode, zbog smanjenja kretanja i korišćenja vozila i kaže da je shvatila sledeće: „Neverovatno mi je to koliko bismo, uz samo malo truda i volje, uspeli da preobratimo planetu.“
Na pitanje koliko se promenila od marta do danas, Olivera je rekla da su se neki njeni pogledi na svet izmenili, poput toga kako vidi život i komunikaciju u današnje vreme. Dodaje i da je za vreme vanrednog stanja mnogo razmišljala o nastaloj situaciji i sebi kao individui, ali i pripadnici društva.
„Za vreme pandemije, naučio sam da prihvatim stanje i činjenice onakve kakve jesu, da poslušam savete stručnjaka, jer ću od njih čuti nešto što bi moglo biti od koristi.“, rekao je Đorđe i dodao da je shvatio da ovaj virus nije naivna stvar i da, ukoliko želimo da stabilizujemo stanje, moramo da se pridržavamo mera koje su propisane, ali i da je od izuzetne važnosti koristiti zdrav um i svest.
Marinin pogled na svet se za ovih pet meseci promenio, kako kaže, u veoma velikoj meri. „Covid-19 me je naučio da nije od tolike važnosti imati materijalne stvari, i od skoro mi je na prvom mestu živeti i razvijati se. Sada znam da je mnogo važnije da svi budemo zdravi i srećni.“ Kaže da je sve to zaključila onda kada je postala svesna broja umrlih od virusa. „Naučila sam da ništa ne treba da planiram mesecima unapred, već da usporim i sve radim korak po korak.“, zaključuje ona.
Možda bi trebalo da poslušamo ove mlade ljude, koji su u svemu ovom pronašli nešto lepo, jer, iako je glavni cilj da iz pandemije izađemo zdravi, zašto ne bismo izašli i kao bolji ljudi?
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Situacija sa pandemijom zatekla nas je nespremne i različito smo joj se prilagodili. Avanturistima je verovatno teško pala činjenica da su zatvoreni u kući gde se mogu samo prisećati svih divnih uspomena koje su proživeli. Pa ipak, sada možemo izaći i ostvariti nešto neverovatno. Ne propuštajte takve prilike. U tekstu vas čekaju neke ideje za avanture baš u Srbiji, u koje se možete upustiti odmah!
– ili nekom drugom rekom. Ono zbog čega je baš ovo krstarenje pogodno za avanturiste jeste činjenica da, osim razgledanja meandara Uvca, dužine 16km u jednom pravcu, zainteresovani će imati priliku da obiđu Ledenu pećinu do koje se može stići samo čamcem, ali i da se upuste u zahtevnu pešačku turu ka vidikovcu.
KAJAK AVANTURA
Ukoliko vas ipak više privlači da samostalno upravljate “vozilom”, jedna od ideja su kajaci. Spuštanje promenjivim rekama, veslanje kroz klisure, druženje i upoznavanje novih ljudi, kao i istraživanje nepoznatih predela naše zemlje, mogu biti odlična avantura! Ako ne znate kako do kajaka, samo bacite oko na sajtove poput Wild Serbia, Explore Serbia ili Belgrade Kayak Trip i shvatićete da je mogućnosti mnogo!
RAFTING
Timsko veslanje, voda (i poneka zmija) u čamcu, nemirni tok reke i mnogo smeha, karakteristike su svakog raftinga. Bilo da se odlučite za Ibar, Lim ili neku drugu reku, “splavarenje divljim vodama” donosi zagarantovanu avanturu. Naravno, kako biste poneli samo lepe uspomene, morate se pridržavati svih mera bezbednosti, a to smo do sada svi valjda naučili.
KAMPOVANJE NA FRUŠKOJ GORI
Kakvo je to leto u kojem nijednom niste zaspali pod vedrim nebom? Ako se prvi put odlučujete na ovaj korak, možda je najbolji izbor uređen kamp, kako se ne biste brinuli oko tehničke podrške. Jedan takav predlog je “Kampus Fruška gora”, koji, osim šatora, pruža i mogućnost roštiljanja, kao i bioskopa na otvorenom. Raspitajte se o kampovanju za početnike, kao i tuđim iskustvima i savetima. Dobar primer su tekstovi Dijane Kocić, istraživača u potrazi za izazovima. Iskusni već znaju – spremiti pravu opremu, potražiti izvor pijeće vode/česmu, postaviti šatore i uploviti u avanturu.
ZLATAR ADRENALIN PARK
Zip-line, prepreke, priroda i visina. Adrenalin parkovi uspevaju da objedine različite vidove aktivnosti i tako doprinesu sveopštem utisku. Ovom prilikom izdvojen je Zlatarski, zbog posebne atmusfere koju pruža gusta šuma oko vas, ali na kraju krajeva, brojne su opcije adrenalin parkova u Srbiji. Takođe, pomenuti park je drugi po veličini u našoj zemlji, čini ga 340m različitih prepreka, a prosečna visina platforme je 5m. Uživajte!
LJUBIŠ ZIP LINE
Zip-line je veoma zaživeo poslednjih godina. Ovakav sadržaj možete naći i na Torniku, Adi, Kopaoniku, Zlataru, Divčibarama… Dužina trase na Ljubišu je 550m, čime uzima titulu najdužeg zip-line-a u Srbiji, dok je u najvišem delu visina oko 130m. Ovakav tip aktivnosti je zanimljiv, ali ne previše “strašan”, pe ako ipak želite blaže avanture, zip-line je odličan početak!
Činjenica je da najbolje avanture nastaju spontano, kada se jednostavno otisnemo u nepoznato. Ako ovi predlozi nisu bili za tebe, ili želiš nešto dodatno – Izazovi avanturu uz Radovana i njegove neverovatne priče, možda baš iz tvog komšiluka.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Svima nam je poznato da je Covid-19 doneo određene promene u ovoj 2020. godini. Između ostalog i rad od kuće, a za studente, onlajn predavanja. Mnogi od nas, koji nisu imali do sada priliku da rade remote, maštali su o tom čuvenom komforu rada od kuće. Zamisli – ne moraš da ustaješ ranije i juriš na autobus, piješ kafu u pidžami i u isto vreme radiš, pauzu praviš kada hoćeš. Da, rad od kuće i fleksibilno radno vreme imaju puno prednosti. Međutim, to može biti i mač sa dve oštrice. Vremenom uvidite da takav način rada nije baš održiv, ako nemate jasan plan, dolazi do pada produktivnosti, imate duplo manji učinak nego kad ste radili u kancelariji (ili slušali predavanja na fakultetu). Pa, šta je to što treba da uradimo da bi rad od kuće bio efikasan?
U daljem tekstu se nalazi nekoliko osnovnih pravila i predloga koji vam mogu olakšati rad od kuće:
1. Napravite kancelariju u kućnim uslovima
Izaberite prostoriju u kući ili, ako ste u manjem stanu, odaberite kutak u kom ćete raditi. Ukoliko jedan dan radite u fotelji, sledeći dan za stolom, pa malo prilegnete u krevet sa laptopom, svakako da ćete brzo izgubiti elan za radom. Neka vas vaš radni sto asocira na rad. Potrudite se da uvek bude uredan, da se na njemu nalaze isključivo stvari koje su vam neophodne. Važno je da vas taj sto čeka spreman kako biste mogli odmah da prionete na posao.
Takođe, pozitivan efekat može imati i ako se obučete malko formalnije, iako ste kod kuće. Naravno, pidžama ili neka stara trenerka jesu najudobnije, ali može se desiti da ćete tako poželeti da legnete u krevet i gledate omiljenu seriju. Samo mala promena u oblačenju može doprineti tome da se osećate kao da ste krenuli u kancelariju.
2. Izgradite dogovor sa ukućanima
To što ste sada kod kuće svaki dan i pretežno ceo dan, ne znači da vas članovi porodice, partner, komšija ili bilo ko drugi može prekidati u radu kad god požele. Uspostavite neka osnovna pravila. Recite koje je to vreme kada ste slobodni i kada mogu da računaju na vas. Objasnite im koliko vam je važno da imate mir tokom radnih sati. Da biste uspešno radili od kuće, na neki način se morate ponašati kao u kancelariji (ili na fakultetu, ukoliko ste student). Zamislite da rešavate neki važan problem na poslu i koncentrišete se, a odjednom vam partner ulazi u sobu i pita vas da idete u supermarket ili vas zove mama i traži da pokosite travu. Da li se možete tada posvetiti poslu? Naravno da ne. Isplanirajte dan ranije šta sve treba da uradite, podelite poslove i recite ukućanima kada ćete to odraditi. Dakle, sada dolazimo do pravljenja plana.
3. Osmislite plan za svaki dan
Bilo bi dobro da uveče napravite plan za naredni dan. Da odredite kada radite, kada trenirate, obavljate kućne poslove ili već neke druge stvari. Ukoliko nemate fiksno radno vreme, već se sami organizujete, procenite u koje doba dana ste najproduktivniji. Da li vam više odgovara jutro ili ste pak noćna ptica i volite da radite/učite tokom noći? Možete kupiti jednu svesku koja će vam biti namenjena isključivo za sastavljanje dnevnih planova ili na primer, belu tablu koja će vam stajati iznad radnog stola.
Mada, postoje i brojni sajtovi koje možete koristiti u svrhu sastavljanja dnevne to-do liste. Ukoliko vas tako nešto zanima, može vam biti interesantan sledeći sajt: https://kanbanflow.com/.
4. Isključite se sa društvenih mreža
Prvi korak koji možete da učinite jeste da se izlogujete sa društvenih mreža ili isključite notifikacije u periodu kada radite, pa nakon posla možete da „skrolujete“ Instagram koliko god poželite. A još bi bolje bilo da i nakon posla ograničimo sebi vreme na društvenim mrežama, recimo, na pola sata i držimo se toga. Pa ako ne vidimo do kraja dana neki novi lajk ili komentar – nikakva šteta, biće tu i sutra. Mnogo je veća šteta da dnevno trošimo 3 sata na društvene mreže, a nakon toga se žalimo kako nismo uspeli da odradimo posao kvalitetno ili nemamo vremena za neke druge aktivnosti u svom životu. Samo počnite i iznenadićete se koliko vremena u toku dana imate i kako postižete više stvari nego ranije.
5. Napravite pauzu
Već smo spomenuli kako i prilikom rada od kuće treba da se ponašamo kao da idemo redovno u kancelariju ili na fakultet. To se odnosi i na pauze koje ste ranije provodili sa kolegama i znali ste unapred kada je vreme za ručak. Odredite kada ćete otići na pauzu za ručak i na kafu. Tu pauzu možete provesti sa nekim od ukućana ili se dogovoriti sa kolegom koji takođe radi ili uči od kuće i potrebna mu je kratka pauza. Na taj način nećete imati osećaj da radite potpuno sami, a što je najvažnije, kvalitetno ćete iskoristiti vreme za odmor i napunićete baterije za dalji rad. A ukoliko pauzu provodite sami, potrudite se da se za to vreme udaljite od svog radnog stola, laptopa i knjige. Izađite napolje, prošetajte makar jedan krug oko zgrade i vratićete se sveži u svoj radni kutak.
Ovo bi bili neki osnovni saveti koji mogu da vam olakšaju rad od kuće i spreče nastajanje haosa u vašoj dnevnoj organizaciji. I za kraj, nemojte da se obeshrabrite ako ne uspete odmah da se 100% držite plana. Potrebno je vreme da bi se izgradila disciplina. Ono što je važno jeste da pokušavate, iznova i iznova. Ne postoji jedan savršen plan koji može da se primenjuje u nedogled. Naprotiv, što više napredujete, menjaju vam se želje i ciljevi. Unosite nove ideje, odbacujte stare, tragajte za onim što vam trenutno odgovara i ne zaboravite da uživate u ovom procesu planiranja i rada!
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Naučili smo da je internet svetska komunikaciona mreža i „mreža svih mreža“, i kao takav nam predstavlja nepresušan izvor edukacije i zabave koji svakodnevno koristimo. Ipak, svi znamo da postoji i druga strana interneta. Korišćenjem interneta svakodnevno ostavljamo brojne podatke na različitim sajtovima i platformama, i to je sada već deo naše svakodnevnice.
Za vreme pandemije virusa COVID-19, korišćenje onlajn platformi za sastanke, učenje i konferencije doživelo je ekspanziju, a samim tim smo bili i svedoci hakovanja naloga na istim. Naime, Zoom platforma, kao jedna od najpopularnijih, pretrpela je hakerski napad u jeku pandemije i brojni nalozi i korisnički podaci bili su ugroženi. Krađa poverljivih podataka u današnje vreme nije tako stran pojam, pa se često priča i o preventivnim merama.
Ako pažljivo i odgovorno koristite internet ili ipak spadate u grupu „Zašto bi se to meni desilo“, u narednom delu pročitajte 5 jednostavnih saveta koje odmah možete da primenite.
1. Redovno ažurirajte operativni sistem
Nova verzija operativnog sistema se pojavljuje sve češće i neretko je naporno odvojiti vreme za update.Zadovoljni ste i postojećim opcijama i nije vam toliko hitno da se posvetite ažuriranju, dok računar ili mobilni telefon radi bez smetnji i zastoja. Svima nam se to bar jednom desilo, ali zašto je važno ažurirati sistem?
Osim uklanjanja zastarelih opcija, uvođenja novih i ispravljanja bagova, ažuriranjem se ispravljaju otkriveni bezbednosni propusti. Te propuste zovemo i softverska ranjivost, koju hakeri mogu da iskoriste. U tom slučaju, dovoljno je da odete na neki sajt ili instalirate zaraženi softver i ceo računar ili sistem će biti pogođen.
2. Instalirajte antivirus programe
Većina alata za uklanjanje virusa je besplatna, kao što su: Kaspersky Security Cloud, Sophos Home, Microsoft Windows Defender, i mnogi drugi. Antivirus programi mogu ukloniti i sprecifične vrste virusa, preporuka je da ih instalirate kako biste bez straha mogli da pretražujete, skidate različite sadržaje, a da ne nanesete štetu svom računaru. Neki od antivirus programa proglašenih za najbolje su: Norton, Bull Guard i Total AV.
3. Device manager ili menadžer uređaja
Da li ste znali da nije neophodno prekrivati kameru ili mikrofon trakom? Ni ovo više nije retkost, naprotiv, često možete videti laptop sam trakom preko kamere. Vi ste ti koji upravljate svojim uređajem i naprosto je dovoljno da u Start meniju na računaru potražite device manager-a putem kog ćete imati pregled svih hardverskih komponenti, gde bilo koju od njih možete kontrolisati, odnosno, omogućiti (enable) ili onesposobiti (disable), u zavisnosti od potrebe za istim. Ako koristite Windows, u zavisnosti od verzije koju koristite, Menadžeru uređaja možete pristupiti na različite načine.
4. Dvostruka autorizacija naloga
Sledeći put kada vidite Two-Factor Authentication na svom uređaju, nemojte kliknuti skip.
U poslednje vreme, svi programi i aplikacije vam nude dvostruku autorizaciju. Ali nije Vam najjasnije zašto Vam je potrebna?
Suština dvostruke autorizacije naloga se ogleda u tome da osim unošenja šifre za pristup programu zahteva još i dozvolu koja se dobija porukom na Vaš telefon. Na taj način, ukoliko neko ima Vašu šifru, neće moći da se prijavi na nalog bez Vaše dozvole.
Kako biste ovo obezbedili, potrebno je da ukucate myaccount.google.com, zatim odaberete Sign-in & security, nadalje odabirom opcije Step Verification ukucate broj telefona na koji želite da Vam stigne obaveštenje o tome ko pokušava da pristupi Vašim nalozima, sa koje IP adrese i sa koje lokacije. Potom sami možete birati metod verifikacije koji Vama najviše odgovara.
5. Napravite backup ili rezervne kopije za podatke
Iako mnogi zanemaruju i isključuju ovu opciju na svom uređaju, ovo je pametan i jednostavan način za zaštitu podataka u računaru. Jednostavno napravite kopije svega onoga što je Vama bitno.
Naravno da potpuna bezbednost na internetu ne postoji, ali primenom ovih i drugih saveta svakako ćete biti sigurniji i bezbrižniji, što je, s obzirom na vreme koje provodimo onlajn, veoma značajno.
Budite obazrivi sa nepoznatim kontaktima, ne otvarajte mejlove sa nepoznatim adresama ili linkove sa istih i, ono o čemu već dugo čitamo i slušamo, kreirajte kvalitetne šifre za logovanje i menjajte ih po preporuci programa ili bar jednom u 9 meseci.
Iako sve ovo možda zvuči previše zahtevno, jednom kada počnete da obraćate pažnju na to kako koristite svoj uređaj, savesno korišćenje interneta lako će Vam postati rutina.
Da li ste nekada kasnili na sastanak, zato što ste tražili mesto za parking 15 minuta? Da li ste nekada razmišljali koliko vas košta korišćenje automobila? Postoji jedna jeftinija i zelenija alternativa – vožnja bicikla.
Često ne razmišljamo o ceni održavanja auta, jer automobile gledamo kao jednu od osnovnih potreba za normalan život u gradu. Baš iz ovog razloga, ne vidimo da postoje alternative: javni gradski prevoz, vozovi i, između ostalog, bicikli.
Prednosti bicikla
1. Veličina
Bicikli nemaju brzinu automobila, ali zato imaju jednu ogromnu prednost – svoju veličinu. Budući da su toliko malih dimenzija, u poređenju sa autima, mogu da se parkiraju na mnogo više mesta. Sve što vam treba je lanac – i mesto na koje ćete ga zavezati.
2. Zdravlje
Takođe, osim prevoznog sredstva, bicklo je ujedno i sprava za vežbanje. Ako ga vozite na duže staze – možete na svoju vožnju gledati kao na jedan cardio trening!
Takođe, bicikli trenutno imaju veliku prednost u doba pandemije; oni omogućavaju transport bez kontakta sa drugim ljudima, čime se smanjuje rizik zaraze i daljeg prenosa i pomažu u zadržavanju aktivnog života u vreme kada smo većinski zaglavljeni u kući.
3. Čuvanje prirode
Za kraj, razmislite koliko zagađujete prirodu svojim autom. Sagoren benzin, iako ga ne vidimo posle izduvavanja iz auta, ostaje u atmosferi i pojačava već prisutan efekat staklene bašte – tako što zadržava toplotu u atmosferi i čini našu planetu toplijom. Razmislite o tome sledeći put kada sednete u auto!
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Nije novost da će nam ovo leto ostati u sećanju po nečemu sasvim neočekivanom. Sa globalnom pandemijom, ogromnim brojem ljudi preminulih od virusa COVID-19, zatvorenim granicama, odsustvom žurki, putovanja, ovo leto nije ni nalik onome o čemu smo tokom prethodnih meseci maštali. Ali, to ne znači da je ono otkazano i da moramo provoditi dane uz laptop ili telefon, ne pomerajući se sa kauča. To znači da se dešava promena plana. Ovo je realnost većine ljudi na Zemljinoj kugli, ne samo moja ili tvoja. Vreme je da izvučemo najbolje iz nje.
PRIHVATITE SITUACIJU
Mnogima se čini da leto i dalje nije ni počelo, zar ne? Ali ono sasvim izvesno prolazi, dok mi sedimo kod kuće i provodimo vreme u bezazlenim aktivnostima. Leto je na izmaku i nema još puno vremena, dakle, najvažnije je pomiriti se sa činjenicama – što pre, to bolje. Ovo leto će biti drugačije. Ovog leta verovatno nećete moći da uživate na moru, žurkama ili drugim aktivnostima koje ste imali u glavi pre samo par meseci. Drugačije ne znači loše! Ovaj tekst je baš taj znak koji ste čekali da biste se trgli i učinili nešto dobro za sebe! Ali, šta to možete da uradite ovog leta? Osim, naravno, ležanja i besciljnog skrolovanja po društvenim mrežama… Zapamtite da ono nikuda ne vodi.
PRIRODA I PUTOVANJA
Ništa ne može da iscrpi pozitivnu energiju iz nas kao previše zatvorenog prostora i vreme pred ekranom. Suprotno tome, najbolji izvori energije su svež vazduh, priroda i sunce. U našoj zemlji postoji toliko šuma, livada, planina i prirodnih lepota koje se mogu posetiti, daleko od urbanih područja i gužvi. Pokušajte da organizujete za sebe i svoju porodicu ili prijatelje makar piknik u najbližoj prirodnoj sredini. Samo dajte šansu prirodi oko sebe i videćete, posle prvog izleta nećete moći da se zaustavite. Ipak, u nedostatku stranih destinacija koje biste posetili, možete uživati u onlajn muzejima koji su i dalje dostupni (12 muzeja i galerija širom sveta koji imaju virtuelne ture). Usput, iskoristite priliku da planirate buduća putovanja. Smislite neku dalju destinaciju za posetu prvom prilikom. Do tada, evo nekih stranica na kojima ćete dobiti ideje za putovanja po Srbiji:
Ako se ovih dana osećate loše, možda vam vaše telo daje znak da je vreme da brinete o njemu. Zašto sada, uz više slobodnog vremena, ne biste započeli tu rutinu treniranja kod kuće zbog koje biste se osećali i izgledali dobro? Svi mi smo to makar jednom pokušali, ali sada to može i uspeti. Evo dobrog sajta koji vam preporučujem za početak:
Ne pamtite kada ste poslednji put vozili bicikl ili rolere? Ili možda nikada niste? Pravo je vreme da ostvarite neostvarene želje koje su tako jednostavne i ne oduzimaju puno vremena. Postoji jako dobro pravilo zvano „2 minuta“ koje može pomoći da počnete. Suština je u tome da ono za šta vam treba samo 2 minuta (a mnogo je takvih aktivnosti) uradite odmah. Dakle, ustanete i obujete svoje stare rolere. Ostatak znate!
Briga o telu je i ishrana. Istina je da se ne hranimo uvek zdravo. Iskoristite slobodno vreme da pronađete nove, zdrave recepte i otpočnete rutinu drugačije i bolje ishrane. Usput, naučite da kuvate ili usavršite svoje kuvanje, može biti jako zanimljivo! Evo kanala koji možete pogledati:
Filmovi i serije s vremena na vreme su pravo opuštanje za mozak. Postoji puno mladih ljudi koji će radije odgledati film, ali pokušajte da ovog leta steknete novu naviku – odlučite se za knjigu ovog puta. To je dobra relaksacija, a u isto vreme možete da naučite mnogo novih stvari.
Kad smo kod učenja novih stvari, setite se onoga što ste uvek hteli da naučite, ali nikako nije bilo prilike, vremena. Učinite makar onaj prvi korak od 2 minuta koji će vas odvesti bliže cilju. Uvek ste želeli da naučite o programiranju, da svirate gitaru ili da konačno kupite platno i tempere i slikate? Ako je u pitanju neki jezik, uvek možete početi da učite putem Duolingo – The world’s best way to learn a language, lako je i pristupačno. Postoji mnogo dostupnih onlajn kurseva, povoljnih ili čak besplatnih. Posetite: Kampster: Učenje je za pobednike, Online kursevi na srpskom jeziku / Krojačeva škola, edX | Free Online Courses by Harvard, MIT, & more | edX. Šta god da je u pitanju, biće bolje i ispuniće vas više nego Instagram, verujte na reč.
Zanimljiva aktivnost može biti i pisanje dnevnika, a znam da su mnogi od vas to više puta pokušali i nikako nisu istrajali u tome. Pogotovo ovih dana, ugrabite priliku da zapišete dešavanja i svoje misli. Kroz nekoliko godina, biće zanimljivo saznati kako ste se izborili sa dosadom i neprilikama ovog leta. Slično tome, možete nekom prijatelju iz drugog grada ili države predložiti da vam bude “pen friend”. Za one koji ne znaju, to podrazumeva dopisivanje na staromodan način – pisma. To je mogućnost da svoja osećanja povodom aktuelnih događaja stavite na papir, a u isto vreme sa nekim dragim održite kontakt i pronađete nov izvor zabave.
Usput, pravo je vreme da se otarasite tog smeća iz sobe, stvari koje ne koristite, pravo je vreme da sredite ormar ili dekorišete enterijer. Iskoristite ovaj višak vremena za stvari koje ste uvek odlagali i kada sve završite, sigurno nećete zbog toga zažaliti.
BUDITE KORISNI SVOJOJ ZAJEDNICI
Nema produktivnije stvari od osećaja da ste od pomoći. Zato je sjajno volontirati. Ne samo sada, uvek. Volontirajte u lokalnom Crvenom krstu, pomažite komšijama ili budite onlajn volonter u raznim oblastima. Dakle, onlajn ili oflajn – važno je da pomažete. Na primer, trenutno se možete prijaviti za volontiranje za Unicef i Mlade Istraživače Srbije na sledećem linku: Volonteri na mreži | UNICEF Srbija, a korisno je i registrovati se na sajtu Novosadskog volonterskog servisa: Novosadski Volonterski Servis, pa tamo pronaći zanimljive predloge.
Ne zaboravite, postoji puno prilika i za plaćeni rad od kuće, a u skorašnjem postu na Info4Youth blogu možete pronaći više o tome: TRI SAJTA SA DOBRIM PART-TIME I FULL-TIME POSLOVIMA. Na kraju, sjajne prilike za privremeni rad su oko vas, pa ih iskoristite. To ne mora biti ništa teško, već prosto nešto što će vam vreme učiniti dobro iskorišćenim. Zaradićete malo, a usput vam sigurno neće biti dosadno!
KONAČNO, VREME JE DA SE POKRENETE
Postoji jedna priča o zanimljivoj banci. Ta banka vam svakog dana uplaćuje na račun 86 400 evra. Postoje samo dva pravila: prvo, sav novac koji dobijete u jednom danu sutra nestaje (i nema varanja) i drugo, da banka može prestati sa uplatama bilo kada, neočekivano. Sigurna sam da biste se svakog dana potrudili da iskoristite sav dobijen novac, jer on nakon tog dana nestaje, a ne znate hoćete li sutra dobiti novac ponovo. Ta banka se zove vreme. Svakog dana dobijete 86 400 sekundi i zašto da ne iskoristite to vreme pametno? Ono je najdragocenija stvar koju možemo dobiti. To je to, predloge imate i ostaje samo da otpočnete. Srećno!
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Za vreme pandemije, mladi često imaju problem sa pronalaskom posla na kojem će se osećati bezbedno. Jedna od dobrih opcija jeste rad na daljinu (remote).
Pogledajte neke od predloga poslova na daljinu, sa inostranim kompanijama. Od pozicije zavisi i potreban nivo poznavanja engleskog i/ili drugih jezika.
Odličan vodič za početak traženja remote posla, spisak dodatnih sajtova sa remote poslovima, i još mnogo toga.
Važni telefoni
Policija 192
Hitna pomoć 194
Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20h
Novi Sad – SOS telefon – Sigurna kuća, CSR 021/422-740, 069/1936-899, radnim danima od 17 do 21h
Klinički centar Vojvodine, 021 48 43 484, Hajduk Veljkova 1-9, Novi Sad
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
(šta je zapravo depresija, zašto je sve zastupljenija kod mladih i koja je granica izmedju tuge i depresije)
ŠTA JE, ZAPRAVO, DEPRESIJA?
Koliko puta nedeljno čujete nešto o depresiji? Ili, bolje pitanje, koliko puta dnevno? Moglo bi se reći da je poslednjih godina ovo vrlo zastupljena tema. Ali, da li je sve što mi zovemo depresijom zapravo depresija? Vrlo verovatno ne. Šta je onda depresija? Zašto je sve češća i zašto je tako često mešamo sa običnim tugovanjem? Za početak, depresija je vrlo ozbiljno i vrlo zastupljeno mentalno oboljenje koje negativno utiče na naše svakodnevne aktivnosti – razmišljanje, ponašanje, osećanja. Uglavnom je praćena osećajem tuge i gubitka interesovanja za stvari koje su nas nekada činile srećnima. Izaziva velike promene u životu i nemogućnost da osoba na uobičajen način funkcioniše u školi, na poslu, kod kuće. Osim ovih, psihičkih problema, može da izazove i mnoge fizičke probleme, usputno. Dobra stvar je što može da se leči i izlečiva je. Prema nekim istraživanjima, čak 80% pacijenata lečenih od depresije pokazuje ozbiljan napredak nakon nekog vida lečenja. No, problem se javlja kod činjenice da čak dvoje od troje ljudi koji pate od depresije nikada ne potraže ili ne dobiju adekvatnu pomoć.
KAKO ZNATI DA JE VREME DA SE STRUČNA POMOĆ POTRAŽI?
Simptomi depresije mogu biti jači, blaži i ne isti kod svake individue. VAŽNO JE ZNATI DA DEPRESIJU NE MOŽETE DIJAGNOSTIKOVATI SAMI – ZA TO VAM JE POTREBAN STRUČNJAK. Ali, evo nekih stvari koje, ukoliko traju minimalno dve nedelje, mogu da ukažu da treba potražiti stručnu pomoć:
Osećanje tuge; gubitak interesovanja; osećaj krivice i bezvrednosti;
Promene u apetitu (gubitak ili dodavanje kilaže); promene u spavanju (previše ili premalo sna)
Poteškoće pri koncentrisanju, razmišljanju, donošenju odluka;
Pojava nekih tikova/besmislenih aktivnosti (stiskanje ruku, nervozno hodanje bez potrebe)
Usporen govor i motorika
Suicidne misli i misli o smrti
Mnogo je važno depresiju nikada ne mešati sa nekim drugim stanjima. Zanemarivši za sada najobičniju tugu, vrlo normalnu i očekivanu, okrenućemo se nekim medicinskim stanjima poput problema sa štitnom žlezdom, tumora na mozgu ili nedostatka nekih vitamina, koji su često praćeni simptomima depresije. ZATO JE VAŽNO NE DIJAGNOSTIKOVATI DEPRESIJU SAMOSTALNO, VEĆ TO SAMO I ISKLJUČIVO MOŽE UČINITI NEKO STRUČAN – psiholog ili psihijatar.
PRIČAJMO O STATISTICI…
U toku jedne date godine, procenjeno je da depresiju ima 1 od 15 odraslih osoba (6,7%), a 1 od 6 osoba (čak 16,6%) ima depresiju makar jednom u toku svog života. Postoje zablude da se depresija može javiti u ovom ili onom dobu života i ovakvim ili onakvim osobama. Istina je da se depresija može javiti bilo kada i bilo kome. Doduše, neka istraživanja su pokazala da se u proseku depresija javi na prelazu između kasnih tinejdžerskih i ranih dvadesetih godina života, kao i da su neki tipovi ljudi pod većim rizikom da obole od depresije od ostalih. Pojava depresije zavisi od mnogih faktora, kao što su biohemija mozga (neke supstance se luče u manjoj ili većoj količini), genetika (zanimljiva je činjenica da ukoliko jedan identični blizanac pati od depresije, drugi ima čak 70% šanse da bude u istoj situaciji), psihički sklop osobe i njen karakter (u većem riziku su osobe generalno pesimističnog pogleda na svet, osobe niskog samopouzdanja, osobe koje lako pokleknu pred stresom), ali i okruženje i sociološki faktori (osobe koje trpe nasilje ili žive u siromaštvu su mnogo podložnije).
CDC (Centers for Disease Control and Prevention, SAD) je sproveo istraživanje (2013-2016) koje je doneo zaključak da je 8,1% Amerikanaca od 20 i više godina patilo od depresije u toku datog perioda od dve nedelje, dok su žene bile skoro duplo više u riziku od depresije u odnosu na muškarce (žene 10,4%, muškarci 5,5%). Dakle, depresija se više javlja kod žena nego kod muškaraca, jedna trećina svih osoba ženskog pola u nekom trenutku u životu boluje od depresije. Nama ostaje da se pitamo da li je razlog tome nasilje kome su žene više izložene i patrijarhalni sistem vrednosti u mnogim zemljama trećeg sveta gde su žene tretirane nepovoljno. Da li su razlozi tome mentalni, to jest, radije individualni, ili pre imaju sociološki karakter? Prema nekim istraživanjima, depresija je prisutna kod čak tri četvrtine žena u provincijama Avganistana gde žene nemaju apsolutno nikakva prava, dok u provincijama gde žene imaju makar neka osnovna prava, sa depresijom se bori „samo“ jedna četvrtina žena (iako velika cifra, u poređenju sa prethodnom prikazuje značajnu razliku). Eto jednog poražavajućeg mogućeg objašnjenja ove statistike…
TUGA I DEPRESIJA: KAKO NAPRAVITI RAZLIKU?
Možda jedan od najvećih problema koji se tiče depresije i njenog prepoznavanja je to što se ide iz krajnosti u krajnost kada pokušavamo da je definišemo i shvatimo – mnogi mladi obično i normalno tugovanje umeju da nazovu depresijom, a mnogi, baš nasuprot ovome, umeju da očigledne znake depresije zanemaruju i „guraju pod tepih“. Kako da znate sa čime se suočavate i šta je normalno, a šta bi moglo da bude „crvena zastava“ za pomoć?
Iako je i kod depresije u pitanju stanje praćeno izuzetnom tugom i povlačenjem sa svakodnevnih aktivnosti, tuga može sasvim sigurno postojati zasebno, nezavisno od depresije. U slučaju kada osoba prolazi kroz tugu i depresiju istovremeno, osećaj tuge je mnogo jači, oštriji, traje duže. Važno je napraviti razliku.
Kada tugujemo, ta tuga dolazi u talasima, zato što naše tugovanje često mogu da prekinu neke pozitivne misli i sećanja koja nam ispunjavaju svakodnevicu. U slučaju depresije, negativne misli obuzimaju osobu sve vreme i to traje neprekidno, makar dve nedelje, uz potpuno odsustvo interesovanja za neke uobičajene aktivnosti.
U slučaju tugovanja, obično vaše samopouzdanje nije poljuljano. Tugujete za izgubljenom bliskom osobom, ali to ne smanjuje vašu vrednost. Tokom depresije vrlo je moguć osećaj bezvrednosti i potpunog gubitka samopouzdanja.
Dakle, tuga je samo osećanje, kao takvo, prolazno je pred nekim novim događajima koji će probuditi druga osećanja. To je u redu. To je više nego u redu. Ali, to nije depresija. Ipak, prepoznate li simptome, najbolje je otići stručnom licu i objasniti svoje sumnje, te zahtevati detaljniju analizu i procenu. Jedino tako znate da je vaše stanje depresija i jedino tada ga možete depresijom nazvati. Uz adekvatnu pomoć, kao što statistika pokazuje, može se prevazići i rešiti. Ali, pomoć se mora potražiti da bi do nas dospela. Potražiti pomoć nije sramota!
ZAŠTO SU MLADI DANAS TOLIKO DEPRESIVNI?
Istraživanja kažu da, pre nego što uopšte odrastu, 20% tinejdžera ima iskustvo sa depresijom, a da se samo 30% depresivnih tinejdžera od depresije i leči. Što se više razvijamo kao društvo, to veći uticaj taj razvoj ima na mentalni sklop ljudi, a pogotovo mladih ljudi. Brojni psiholozi navode raznolike razloge, a izdvojićemo neke od tih.
– Povećanje u korišćenju elektronske komunikacije, te samim tim smanjenje interakcije “licem u lice” sa drugim ljudima može mnogo da šteti mentalnom razvoju individue. Opet, kako su društvene mreže sastavni deo našeg prosečnog dana, mladi su izloženi pogrdnim komentarima koji se tiču njihovog izgleda, ponašanja, izloženi nerealnim standardima lepote sa fotošopiranih slika, izloženi sadržaju koji je povezan sa negativnim mislima, samoubistvom. Društvene mreže postavljaju standard tako visoko da se čini da je poslednjih godina skroz kul biti anksiozan, depresivan ili imati drugih mentalnih problema. Normalno jeste, ali nemojmo dozvoliti da i to bude jedan od opasnih trendova današnjice.
– Smanjeno trajanje spavanja je takođe zastupljeno već neko vreme, a to ne utiče loše samo na fizičko zdravlje, već definitivno i na psihičko.
– Danas se mladi suočavaju sa mnogo većim pritiskom, u školi i kod kuće – to mogu biti previsoka očekivanja, omalovažavanje, briga o finansijskoj obezbeđenosti, prosto trenutno stanje u porodici ili neka neprevaziđena trauma iz detinjstva.
– Neminovno je da se danas koristi mnogo više droga i alkohola nego ranije. Potvrđeno je da neke vrste narkotika mogu biti potencijalni izazivači depresije. Zapravo, depresija je jako česta kod mladih koji se bore sa bolestima zavisnosti, a kako su danas one sve zastupljenije, depresija ih prati u stopu.
A KAKO JE NA PSIHIČKI SKLOP MLADIH UTICALA PANDEMIJA?
Ovih dana, veliki uzrok mentalnih promena među mladima jeste i pandemija COVID-19 virusa. Zabrinutost za zdravlje, kako svoje tako i članova svoje porodice, zabrinutost za ekonomiju i finansijska sredstva posle pandemije, za dalji nastavak školovanja i obrazovanja, samo su neke od stvari koje trenutno muče mlade u Srbiji. Uostalom, tokom marta i aprila, sama ta obaveznost ostajanja u zatvorenom prostoru mogla je negativno uticati na psihičko zdravlje, a mladi lako mogu pokleknuti pred tim okolnostima.
Prema istraživanju Unicefove platforme UReport Srbija, 74% mladih se izjasnilo kao zabrinuto zbog povećanja broja zaraženih, a sa sobom to je povuklo da čak 69% mladih kaže da mnogo više koristi internet kao sredstvo komunikacije, nego što komunicira uživo (gore naveden, prema psiholozima moguć uzrok povećanja pojave depresije kod mladih). Takođe, 36% mladih je reklo da se osećalo pod stresom tokom cele situacije, nivo nervoze se malo povećao kod 38% mladih, a povodom svoje budućnosti nakon pandemije se 65% mladih oseća sasvim zbunjeno, uplašeno, ljuto ili pesimistično, dok je ostatak ravnodušan, optimističan ili miran. Na pitanje “Da li je COVID-19 uticao na tvoj pogled na budućnost?” čak 47% mladih je reklo da je uticaj bio loš, da je sada pogled na budućnost gori. Iz ovoga se zaključuje da je ova situacija takođe mogla biti uzrok pogoršanog mentalnog zdravlja kod mnogih mladih i da je vrlo negativno uticala na njihova razmišljanja.
PA, DA LI NAM JE DOZVOLJENO DA BUDEMO TUŽNI?
Naravno da jeste. Svoje emocije treba prihvatiti i ispoljiti, treba biti svestan da one neće uvek biti pozitivne i da cveće ne cveta tokom cele godine. U redu je biti tužan i u redu je dati sebi vremena. Nije u redu za depresiju reći da je običan talas tuge. Nije u redu reći sebi da umišljate da ste loše, ukoliko se nedeljama osećate bezvoljno, potišteno, bez tračka nade. Nije u redu reći nekome ko se bori sa depresijom da je „sve u glavi“, nije u redu reći nekome da glumi depresiju, nije u redu ne razumeti. Ali, takođe nije u redu jedan talas tuge nazvati depresijom, pre nego što zaista potražite pomoć. Normalno je s vremena na vreme osetiti se loše, ali ako se svakodnevno već duže vreme osećate loše, normalno je i potražiti pomoć od nekoga ko će vam reći da li je to sa čime se suočavate depresija ili nešto drugo. Razumimo, granica između tuge i depresije je tanka, kod svakoga drugačija i zato se ne oslanjajte u potpunosti na ono što pročitate. Svako se sa problemom nosi drugačije, pa zato samo pustite druge, ali i sebe, da budete tužni.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Trinaestog marta 1964. godine, mlada 28-godišnja žena napadnuta je ispred zgrade u kojoj je živela, zadobivši višestruke fatalne povrede uboda noža u leđa. Žrtva je molila i dozivala u pomoć. Sva svetla na prozorima zgrade su se uključila, njene komšije čule su pozive u pomoć. Tada je jedan stanar sa prozora uzviknuo i napadač je otišao. Mlada žena uspela je nekako da stane na noge i dođe do ulaza u zgradu, međutim, napadač se vratio, seksualno je napao i izbo nožem u grlo.
Ovo je slučaj Kiti Đenoveze koji se odigrao u Njujorku 1964. godine.
Postavlja se pitanje, ako je tridesetosmoro stanara videlo napad, ubistvo, i čulo višestruke pozive u pomoć, zašto niko nije reagovao? Zašto niko nije ni telefonirao policiji, sve dok nije bilo kasno i dok Kiti nije bila mrtva?
Ova nesreća navela je psihologe Džona Darlija i Biba Lataneja da 1968. godine pokrenu niz istraživanja i socijalnih eksperimenata na temu intervencije u hitnim situacijama. Rezultati mnogobrojnih eksperimenata pokazali su da u hitnoj situaciji sa većim brojem posmatrača, dolazi do psihološke pojave među ljudima, apatije posmatrača – Bystander effect. Efekat apatije posmatrača, prosto rečeno, jeste tendencija svedoka nesreće, zločina ili druge hitne situacije, da ne pokušaju da pomognu žrtvi. Što je veći broj svedoka, to je manja verovatnoća da će iko pokušati da pomogne. Osećaj odgovornosti se podeli brojem prisutnih. ,,Neko drugi će pomoći’’. I dok je određen broj ljudi pasivan i ne reaguje, ostali će, moguće, pogrešno interpretirati situaciju kao ne tako ozbiljnu ili neće želeti da postupe drugačije od ostalih, podležući upravo efektu apatije posmatrača.
Da li se mentalitet ljudi promenio vremenom?
Možda za sebe pomislite da ne biste podlegli uticaju okoline i da biste drugačije postupili nego ti stanari, međutim, psiholozi Bib Latane i Džon Darli zaključili su, takođe, da su svedoci nesreće, zločina ili druge hitne situacije, pod većim uticajem situacionih faktora, nego uticaja prethodnih iskustava ili karaktera.
Da je ova pojava ostala prisutna kroz decenije, pa i danas, dokaz su istraživanja sprovedena u periodu od 1960. do 2010. godine, sa rezultatima od preko 7.700 učesnika. Meta-analiza istraživanja Pitera Fišera i tima internacionalnih psihologa objavljena je 2011. godine i dokazuje ,,Čiste dokaze… Da pasivni posmatrači u kritičnim situacijama umanjuju šanse za pružanjem pomoći’’.
Događa se svakodnevno. Nije ograničeno na jednu naciju, državu ili karakter ljudi, već situacija učini da ljudi (ne)reaguju na takav način.
Da li ste nekada i sami, ne obazirući se, prošli pored onesvešćenog čoveka na ulici, poput ostalih prolaznika, ili ste se našli u nekoj sličnoj situaciji?
Kako postupiti ako se nađemo u hitnoj situaciji i kako izbeći apatiju posmatrača?
Da ne bi bili prepušteni na milost i nemilost ove psihološke pojave kod ljudi, najbolje bi bilo da zatražimo pomoć određene osobe: ,,Ti, u plavoj majici…’’ Na taj način, osoba će znati da je odgovornost da pomogne na njoj. Mnogi tragični slučajevi mogli su biti izbegnuti i životi bi bili spašeni samo da su ljudi intervenisali. U današnjem užurbanom vremenu čijoj haotičnosti doprinosi i pandemija virusa ljudi su zauzeti,udaljeniji i manje empatični. Zato, sledećeg puta kada se nađete u nekoj hitnoj situaciji, zastanite, setite se ove psihološke pojave kod ljudi i pomozite žrtvi. _________________________________________________________________________
U nastavku vam prilažem dodatne sadržaje, videe, kao i sajt ‘’Social Psychology Network’ sa nizom članaka, dokumentaraca i zabeleženih istraživanja o ovoj temi.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Svi smo, na jedan ili drugi način, pogođeni pandemijom COVID-19 virusa. Bez obzira na to gde se nalazimo u svetu, kog smo pola ili kojoj starosnoj grupi pripadamo.
Međutim, kako je određena starosna grupa pod većim rizikom, tako je i većina pažnje usmerena upravo na stariju populaciju.
Mladi ljudi koji su inače pokretačka sila iza mnogih promena se susreću sa gomilom informacija i premalo poziva na akciju — premalo mesta na koje mogu da usmere svoju energiju.
Jedna od glavnih stvari, i preduslov za bilo kakvu akciju, jeste racionalno razmišljanje, smirenost i razumnost u svim situacijama.
Pored toga, postoji nekoliko stvari kojima mladi mogu da posvete energiju:
Ostanite bezbedni
Koliko god ne želimo da nosimo masku u javnosti, to je jedan od preduslova efikasne prevencije. Na mladima je da postave primer. Prema tome:
Perite ruke
Praktikujte socijalnu distancu
Nosite maske i rukavice
Obratite se lekaru ako ste bolesni
Podignite nivo znanja u zajednici
Edukujte svoje porodice, prijatelje i zajednicu – Širite svest zajednice onlajn i u stvarnom svetu. Nažalost, lažne vesti se brzo šire u doba nesigurnosti. Dakle, budite odgovorni. Pre deljenja proverite sve vesti i informacije. Budite izvor smirenosti za vreme ove oluje.
Volontirajte
Pronađite mogućnosti da volontirate u svojoj zajednici. Novosadski volonterski servis je jedna od opcija. Pomoću ovog servisa možete pronaći razne opcije da na pametan, koristan i zabavan način upotpunite svoje vreme, a da pritom doprinesete poboljšanju opšteg stanja.
Važni telefoni
Policija 192
Hitna pomoć 194
Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20h
Novi Sad – SOS telefon – Sigurna kuća, CSR 021/422-740, 069/1936-899, radnim danima od 17 do 21h
Klinički centar Vojvodine, 021 48 43 484, Hajduk Veljkova 1-9, Novi Sad
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Iako smo očekivali da će leto doneti olakšanje i od samog virusa, to se ipak nije desilo. Kako je i dalje neophodna predostrožnost i prevencija, prenosimo ti tekst Jovane Radulović.
U okviru teksta se nalaze konkretne smernice za ponašanje za vreme epidemije u kućnim uslovima.
DEZINFEKCIJA OBUĆE: razblažiti sredstvo na bazi hlora (Varikina, Domestos) i vode u flaši sa raspršivačem. Tu flašu držati kod ulaznih vrata. Po povratku, naprskati đonove pre nego što se uđe u kuću.
DEZINFEKCIJA ODEĆE: jakne u kojima se ide napolje, držati isključivo na terasi, po potrebi ih isprskati alkoholom. Ostali veš prati u veš mašini regularno kao i ranije, podesiti programator na produženo vreme pranja.
DEZINFEKCIJA I ZAŠTITA NAS SAMIH, UKUĆANA: pre izlaska iz kuće, čistim rukama staviti masku na lice, pre oblačenja jakne, kape, šala i jednokratnih rukavica. Napolju, maska se ne pipa, oči se ne pipaju, lice takođe.
PRVO SEBE OBUĆI, PA NADGLEDATI DETE: (detetu pokazati postupak oblačenja).
POVRATAK KUĆI, POSTUPAK: po povratku kući, ispred ulaznih vrata naprskati obuću, izuti se, ući, skinuti jaknu, okačiti je na terasu, skinuti rukavice, oprati ruke, skinuti masku ne dodirujući prednji deo, opet oprati ruke, alkoholom prebrisati ključeve, telefon, kvaku. Oprati ruke.
PRANJE VOĆA I POVRĆA: kupljeno sveže voće i povrće koje će se jesti, držati u rastvoru sode bikarbone i sirćeta, pre jela. Posle toga, prati ga mlazom vode, komad po komad. Jaja ne jesti rovita, nego tvrdo kuvana. Ostalu hranu dobro skuvati.
ĆIŠĆENJE ŽIVOTNOG PROSTORA: koristiti sredstvo na bazi hlora za pranje podova obloženih keramičkim ili mermernim pločama. Ostaviti podove da se osuše. (po mogućnosti ukloniti tepihe). Radne površine prebrisati alkoholnim maramicama. Kuhinjske daske redovno prati, za meso i povrće ne koristiti iste.
PROVETRAVANJE: preporuka je da se životni prostor vetri 3 puta dnevno na minimum 20 minuta i to tako što se u isto vreme otvore prozori i vrata.
Podelila Jovana Radović koja živi i radi sa svojom porodicom u Pekingu.
Važni telefoni
Policija 192
Hitna pomoć 194
Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20h
Novi Sad – SOS telefon – Sigurna kuća, CSR 021/422-740, 069/1936-899, radnim danima od 17 do 21h
Klinički centar Vojvodine, 021 48 43 484, Hajduk Veljkova 1-9, Novi Sad
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Kako je sama pandemija i dalje aktuelna, tako i nema empirijskih dokaza koji bi podržali uticaj samoizolacije na porast nasilja. Međutim, iz iskustva i priča ljudi, dokazi postoje.
Pored sve učestalijih izveštaja o zlostavljanju u porodici, od strane roditelja, staratelja ili intimnih partnera, dodatno ubrzane promene u svim aspektima žvota adolescenata i povećan stepen oslanjanja na tehnologiju su doveli do povećane opasnosti od digitalnog nasilja.
Digitalni aspekt života je postao deo svakodnevnice, i to se dodatno primećuje tokom pandemije, što otvara prilike za digitalno zlostavljanje od strane već prethodno nasilnih partnera. Ovakva situacija nasilnicima pruža priliku da kontrolišu, uhode ili diskredituju svoje partnere kroz poruke, društvene mreže ili razne aplikacije.
Problematika digitalnog nasilja
Digitalno zlostavljanje (Cyberbullying) je uznemiravanje koje se dešava u digitalnom okruženju, putem različitih sredstava, kao što su aplikacije, poruke, društvene mreže, forumi ili interaktivne igrice.
Za sajber-nasilje može da se smatra slanje, objavljivanje ili deljenje uvredljivog, štetnog ili okrutnog sadržaja o drugoj osobi, sa ciljem da se da osoba ponizi ili osramoti.
Anonimnost koja dolazi sa ovim tipom nasilja omogućava nasilniku da napada bilo koji aspekt života žrtve – obrazovaje, karijeru, prijatelje. Anonimnost takođe omogućava osobama koje su nasilne prema članovima svoje porodice, da ih dodatno kontrolišu. Namerno objavljivanje uvredljivih sadržaja može da utiče na samopouzdanje žrtava, što olakšava kontrolu od strane nasilnika.
Zlostavljanje na internetu uključuje, ali nije ograničeno na:
Proveravanje mejlova partnera ili člana porodice
Proveravanje istorije pretraživanja
Predstavljanje kao osoba koju želi da kontroliše
Širenje glasina
Objavljivanje lažnih ili privatnih slika, video zapisa ili komentara
Neprekidno slanje poruka
Uznemiravanje na društvenim mrežama
Osobe koje su žrtve porodičnog nasilja se sada nalaze u još komplikovanijoj situaciji jer, osim toga što su zatvorene sa nasilnikom, nalaze se i u opasnosti od oduzimanja svih sredstava traženja pomoći.
Važni telefoni
Policija 192
Hitna pomoć 194
Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20h
Novi Sad – SOS telefon – Sigurna kuća, CSR 021/422-740, 069/1936-899, radnim danima od 17 do 21h
Klinički centar Vojvodine, 021 48 43 484, Hajduk Veljkova 1-9, Novi Sad
„Projekat pod nazivom „Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu“ finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji“
Globalna pandemija je postavila (još uvek) nedefinisane okvire nekog novog sistema ponašanja u društvu i pružila iskreniji uvid u svakodnevne situacije na koje se često zažmuri.
Ono što je možda trebalo da bude očigledno od početka, jeste položaj u kom su se neizbežno našle žrtve nasilja u porodici. Ako uzmemo u obzir da i u bilo kom drugom vremenskom periodu nisu retki slučajevi da u jednoj porodici nasilnici svoje žrtve izoluju kao akt kontrole ili da im ukinu mogućnost da prijave zlostavljanje, dolazi se do zaključka da društveni uslovi izolacije povećavaju takav uticaj.
Samoizolacija
Kako je globalna pandemija Coronavirusa (Covid-19) i dalje u punom jeku, značajan broj zemalja, gradova i zajednica, praktikuje ili je praktikovao posebne mere za usporavanje širenja virusa. Iako akcije poput podsticanja pojedinaca da usvoje „socijalno distanciranje“, zatvaranje škola i preduzeća i nametanje ograničenja putovanja mogu umanjiti prenos virusa, nažalost, ne nalaze svi sigurnost u novonastaloj situaciji. Mnoge žrtve porodičnog nasilja su se tokom prethodnog perioda suočile sa scenariom „najgoreg slučaja“ – zarobljene u kući sa nasilnikom za vreme ograničenog kontakta sa spoljnim svetom.
Mere prevencije i izolacije i dalje su na snazi širom sveta, i šanse su da će nastaviti da budu tokom dužeg vremenskog perioda. Prema tome, faktori kao što su stres i nezaposlenost, smanjeni prihodi, ograničeni resursi i ograničena socijalna podrška su veoma prisutni. Pored toga, zloupotreba alkohola, najčešće prijavljeni faktor rizika za porodično nasilje, povezana je sa gomilanjem stresnih događaja i nedostatkom socijalne podrške (i jedno i drugo se verovatno dešavaju kao rezultat Covid-19 pandemije). Kombinacija alkohola i gorepomenutih faktora povećava rizik od nasilja u porodici u domovima u kojima se to nije dešavalo do sad, što dodaje još jedan sloj već problematičnoj temi.
Prijavljivanje
Povećanje nasilja u porodici možda i ne bude zabeleženo u pravom smislu, jer su žrtve, zbog prisiljenosti da sve vreme provode sa nasilnicima, u nemogućnosti ili izuzetno maloj mogućnosti da zlostavljanje prijave. Dodatno, škole, biblioteke, crkve i sve institucije koje inače nude ključnu emocionalnu podršku i pružaju priliku za prijavljivanje nasilja i beg iz nasilnog kućnog okruženja – su ili zatvorene, ili rade ograničenim i strogo kontrolisanim kapacitetom.
Iako se zajedništvo u okruženju često podstiče nakon prirodnih katastrofa, fizička odvojenost od članova ostatka zajednice je put akcije koji se promoviše u trenutnoj krizi. Kao rezultat, porast prijava porodičnog nasilja tokom i posle pandemije Covid-19 može biti čak i veći od znatnog povećanja primećenog u izveštajima posle prirodnih katastrofa i drugih katastrofalnih događaja u prošlosti.
Pored toga, studije pokazuju da povećane stope porodičnog nasilja, prijavljene nakon prirodne katastrofe, često traju i nekoliko meseci posle. U stvari, studija koja je proučavala posledice prirodnih katastrofa u Sjedinjenim Državama i Kanadi, ustanovila je da se prijave nasilja u porodici povećavaju čitavu godinu nakon događaja. Stručnjaci koji se bave žrtvama porodičnog nasilja moraju biti svesni velike verovatnoće povećanja stope viktimizacije i broja izveštaja, tokom, i dugo nakon pandemije Covid-19.
—
Iako nama deluje da se situacija smiruje, globalno pandemija i dalje drži ogroman broj ljudi zatvorenim. Zatvorenim u situacijama koje su daleko od idealnih. Vodeći se studijama rađenim tokom katastrofa, koje bar u nekom pogledu liče na ovu, može da se očekuje dodatno povećanje stope nasilja u porodici i veći pritisak na institucije i organizacije koje pružaju pomoć žrtvama.
Važni telefoni
Policija 192
Hitna pomoć 194
Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20h
Novi Sad – SOS telefon – Sigurna kuća, CSR 021/422-740, 069/1936-899, radnim danima od 17 do 21h
Klinički centar Vojvodine, 021 48 43 484, Hajduk Veljkova 1-9, Novi Sad
„Projekat pod nazivom „Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu“ finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji“
Do skoro sam imala potrebu za dva meseca odmora od faksa, posla, ljudi, kako bih smirila misli, dopustila svom introvertnom mozgu recharge i zatim, polako sredila sve stavke svoje To-do liste, korak po korak.
Sad imam to vreme.
I ne deluje.
Kada internet ustane na desnu nogu
Ovo nam je treća (?) nedelja samoizolacije, a zahvaljujući onoj retko pozitivnoj strani interneta, omogućena nam je gomila besplatnog sadržaja. Besplatni kurrsevi jezika, programiranja, fitnes rutine, filmovi, predstave, knjige – mladima pružaju mogućnost da u ovo vreme prinudno slobodnog vremena budu produktivni, da usavrše svoje veštine, da steknu nove hobije, izađu iz ovog haosa sa nečim novim, korisnim i lepim.
Sada stvarno imaš priliku da napokon usavršiš nemački, da započneš neki SEO kurs, da kreneš da vežbaš, da otkriješ kako funskcioniše rerna u tom stanu u kom si već pet godina.
Imaš priliku, ali ne i obavezu.
Ne moraš biti produktivna tokom pandemije
“Ako ne izađeš iz ove situacije sa novom veštinom, ne fali ti vreme, nego motivacija”
Sad imaš vremena da budeš maksimalno produktivna sa svojim vremenom, i Instagram će se potruditi da to ne zaboraviš. I dodatno će se potruditi da vidiš (online) ljude koji su maksimalno produktivni sa svojim vremenom. Zašto ti nisi?
Neću da budem od onih koji će da kažu “Aj’ samo me pusti da bindžujem seriju na miru”, ali “Aj’ samo me pusti da bindžujem seriju na miru”.
U sred smo globalne pandemije. Niko od nas nije iskusio ovako nešto. Za sve one rođene od sredine devedesetih, prazni rafovi u Univeru deluju kao scenario iz distopijskog filma. Lošeg distopijskog filma, bez zombija i sa redovima ispred zdrave hrane.
Okej je da samo „egzistiraš“, da samo postojiš trenutno. Okej je da roditeljima braniš da izlaze. Okej je da se brineš za bake i deke. Okej je da strepiš za posao, fax, za šta god. Ali je, isto tako, apsolutno tvoja odluka šta ćeš da radiš sa svojim slobodnim vremenom. Šta ćeš da radiš, i da li ćeš išta da radiš – šta god Instagram rekao.
Dok god ostaješ unutra i držiš se pravila izolacije (ozbiljno ljudi, chill sa piknikom na Fruškoj gori).
You do you
Okej je da ne budeš okej.
Da, postoji tona free sadržaja – što je super – bravo za ustajanje interneta na desnu nogu.
Da, za ogroman broj ljudi je ovo prava prilika da sebi stvore rutinu i urade nešto korisno sa ovim vremenom.
Ali ne, to ne važi za sve. Ne funkcionišemo svi tako. Dakle, ne, nema pravo ni jedan motivacioni poster da te „ponižava“ zato što ne funkcionišeš tako. Odluke o tome šta „treba“ i „ne treba“ od tebe da (p)ostane posle ovoga, ima smisla da donosiš samo ti.
Okej je da ne radiš ništa. Okej je da kreneš sa SEO kursom, pa prestaneš. Okej je da odgledaš ponovo celu “How I met your mother”. Osim poslednje epizode. Preskoči tu. Okej je da skineš 10 fitnes aplikacija i da kreneš da vežbaš za deset dana. Ili ni tad. Ili kad se sve završi i otvore teretane.
Okej je.
Proći će i ovo. A kad prođe, onda možemo ponovo da se žalimo na manjak slobodnog vremena.
