Menu

Mentalno zdravlje

20727

Istraži drugu stranu medalje!

, , , , 0

Deveti put po redu Savez studenata Fakulteta organizacionih nauka, pod pokroviteljstvom Fakulteta organizacionih nauka i Centra za edukaciju i razvoj omladine Beograda, organizuje sportsko- edukativni projekat SportBizz. Ovaj projekat organizuje se sa ciljem da se učesnici kroz razgovore sa stručnjacima iz sfere sporta i trenutnim ili bivšim sportistima upoznaju sa menadžmentom u sportu i saznaju šta se nalazi sa druge strane medalje.

Projekat se ove godine održava od 27. do 29.maja u Štark areni, a učesnici će kroz tri dela imati priliku da se zabave, oprobaju u sportskim turnirima i upoznaju sa vrsnim stručnjacima iz ove profesije. Ove godine, projekat SportBizz ima i humanitarnu stranu te će se sav prikupljen novac od kotizacija donirati fondacijama „Pomoć srpskoj deci“ i „Zajedno za mlade – prof. dr Danica Grujičić“.

Prvi dan projekta otpočeće svečanim otvaranjem 27. maja u Štark areni, nakon kojeg sledi panel- diskusija na temu „Druga strana medalje“. Šta se nalazi sa druge strane medalje? Čega sve jedan profesionalni sportista ili trener treba da se odrekne kako bi se našao u samom vrhu? Koje su prednosti, a koje mane profesionalnog bavljenja sportom? Na ova i još mnoga druga pitanja delegati će imati priliku da čuju odgovor od najzvučnijih imena iz sveta sporta.


Drugi dan projekta, 28. maj, rezervisan je za edukativno-zabavni i sportski deo. Tradicionalni sportski kviz – KvizzBizz i ove godine izdvojiće pasionirane ljubitelje sporta i one koji pomno prate sva dešavanja. Timovi sačinjeni od četiri osobe nadmetaće se jedni protiv drugih, a kao i uvek – pobednik može biti samo jedan tim. Simboličnom kotizacijom svako prijavljen moći će da doprinese humanitarnom delu projekta. Oni koji su zainteresovani za akciju, imaće priliku da se oprobaju u sportskom delu projekta koji obuhvata turnire u odbojci, basketu i futsalu i tako se takmiče zajednu od vrednih nagrada. Sportski projekat ne može da prođe bez najvažnije sporedne stvari na
svetu – fudbala, te će drugi dan biti zaokružen zajedničkim gledanjem finala Lige Šampiona.


Poslednji dan, 29. maj, predstaviće polufinaliste i finaliste svih sportova, a zatim i najbolje, pobedničke ekipe, a svi prisutni moći će da uživaju i u revijalnoj utakmici između članova Saveza studenata Fakulteta organizacionih nauka i asistenata sa ovog fakulteta.


Za sportski turnir potrebno je prijaviti se u ekipama:
• Odbojka: 6 igrača, 3 izmene, najmanje 2 devojke na terenu, kotizacija 3.500 rsd;
• Futsal: 4 igrača, 3 izmene, 1 golman, kotizacija 3.500 rsd;
• Basket: 3 igrača, 2 izmene, kotizacija 2.000 rsd.


Prijave su otvorene od 17. do 22. maja. Više informacija o projektu možete pronaći na Facebook i Instagram stranici Saveza studenata Fakulteta organizacionih nauka.

Iz Saveza poručuju da su vrata svima otvorena i pozivaju te da se prijaviš, naučiš nešto novo, zabaviš i na taj način budeš human.

241282553_3792293440872735_6859723815711672757_n

Pripazi na ton – doprinos medija prevenciji suicida

, , 0

Povodom Svetskog dana prevencije suicida OPENS, Centar SRCE, “Za Tebe #VAŽNOJE” i Institut za javno zdravlje Vojvodine, uz podršku Grada Novog Sada organizuje  panel diskusiju “Pripazi na ton – doprinos medija prevenciji suicida” koja će se održati 10.9.2021. godine sa početkom u 12 časova u Omladinskom centru – OPENS (Bulevar despota Stefana 5, Novi Sad).   
Panel će moderirti novinarka Anne Marie Alves Ćurčić, a govornici će biti:

  • Rada Đurić, novinarka,
  • Tanja Bokun, psihološkinja, volonterka Centra Srce,
  • Predstavnik Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (TBC),
  • Predstavinik Regulatornog tela za elektronske medije.

Na panel diskusiji “Pripazi na ton – doprinos medija prevenciji suicida” razgovaraćemo o tome zašto je izveštavanje o suicidu postalo senzacija i kako mediji mogu da daju doprinos prevenciji suicida. 
Diskusija je namenjena novinarima, studentima novinarstva, psihologije i sociologije, kao i njihovim profesorima, aktivistima i profesionalcima iz domena mentalnog zdravlja, posebno onih koji rade sa mladima. 

Panel diskusija organizuje se u okviru kampanje “Pripazi na klik! Pripazi na ton!”. Pored panel diskusije, biće organizovane obuke za studente medicine, žurnalistike, psihologije i sociologije, profesionalce koji rade sa mladima, ali i radni sastanak sa urednicima na kom ćemo razgovarati pozitivnoj ulozi medija u prevenciji suicida  i većem zajedničkom radu na edukovanju javnosti, posebno mladih.

Za učešće na diskusiji možete se prijaviti popunjavanjem upitnika koji se
nalazi OVDE.

image3

Pričajmo o emocijama

, 0

Jeste li nekada, dok ste koračali drumom, osetili miris starog jorgovana koji vas je podsetio na neke minule dane? Je li taj miris iz prašnjavih džepova izvukao davno usnulu setu? Osećate li minule korake u punom odjeku? Na izvoru našeg bića naslagane su emocije i čitavim spektrom boja obojeno je naše postojanje.

Pokušaćemo da rečima iskažemo kako se osećamo

Osećamo sumorni oblak koji vetrom para grad, osećamo Sunce kad izmili iz gnezda, osećamo maglu dok se neprimetno šunja, osećamo vihor koji nas silinom obuzima. Osećamo, i to je važno iskazati, jer upravo taj lični doživljaj čini prirodu onoga što nazivamo emocijom. U Rečniku psihologije Žarka Trebješanina napisano je da emocije jesu „ jedan od osnovnih, složenih psihičkih procesa, koji predstavlja opažanje i tumačenje karakterističnog uzbuđenog stanja organizma…” Svemu onome što se zbiva oko nas pripisujemo značenje, i od značenja koje pridajemo, zavisiće koja će se emocija javiti i kako ćemo reagovati. Ponekad nas ponese bura pa opijeni raznolikim bojama zaboravimo da su nam potrebne, da nas čine živima i daju draž onome što nazivamo življenjem. 

Strast i umerenost

Život bez strasti bio bi život bez nadahnuća i raznolikosti, ali je vrlina vladati sobom kada bura udara o hridi našeg bića. U hrišćanstvu postoji termin temperantia, koji označava umerenost i ravnotežu koja omogućava uzdržavanje od emocionalnih ispada. Osnov mentalnog zdravlja sastoji se u kontroli negativnih emocija, što ne znači da emocije treba potiskivati, već ono čemu treba težiti jeste izražavanje adekvatnih emocija, odnosno, emocija koje su u skladu sa situacijom. 

 „Čašu meda jošt niko ne 

            popi što je čašom žuči

             ne zagrči,

            čaša žuči ište čašu

            meda, smiješane

            najlakše se piju.”

Ova Njegoševa misao ukazuje na činjenicu da je život sačinjen iz prijatnih i naprijatnih okolnosti koje određuju naše raspoloženje, no osnov duševnog blagostanja jeste ravnoteža emocionalnog žagora. Emocionalna inteligencija, prema navodima Danijela Golemana, ne podrazumeva izbegavanje neprijatnih osećanja radi postizanja zadovoljstva, pre držanje pod kontrolom intenzivnih osećanja koja remete raspoloženje.

Drugačiji pogled na stvari

Dođu neki dani kada čovek zastane i nakon toliko pređenih kilometara zaželi da skine tovar koji je toliko dugo nosio na svojim leđima, da pomiri u sebi sve ono što mu ne da mira i da prošlost iznova pogleda drugim očima. Postizanje svakodnevnog zadovoljstva može se postići kognitivnom promenom. Ukoliko uspemo da sagledamo situacije iz druge perspektive i na drgačiji način, velike su šanse da ćemo pronaći protivsredstvo za tugu, budući da se blagim ophođenjem stišava uznemirujući impuls. Emocije tada postaju dar koji nas pokreće, dar koji podiže nivo motivacije i entuzijazma i pospešuje ostale sposobnosti koje su važne da bismo uživali u onome što radimo.

Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!

image1

Što nas ne slomi to nas ojača: Jesu li životne krize prilika za lični razvoj?

, , 0

Jesu li detinjstvo i rana mladost periodi rasta i razvoja, a zrelo doba period stagnacije? Odgovor na ovo pitanje nudi nam književnost, koja predstavlja svojevrstan odraz autentičnog ljudskog života,  lično iskustvo, kao i iskustva mnogih psihologa koji ukazuju na činjenicu da se ljudi menjaju i razvijaju i da to jeste kontinuirani proces koji traje čitavog života.  Razvojne krize su krize koje se javljaju na prelazu iz jednog razvojnog stadijuma u drugi, ali postoje krize koje nastaju pod uticajem spoljašnjih događaja, a jedan od njih jeste aktuelni virus sa kojim se susrećemo. Pandemija korona virusa zaključala nas je u domove, pokrila strahom, suočila sa neizvesnošću, donekle i promenila. Postavlja se pitanje da li ćemo u izmenjenim uslovima života uspeti da izgradimo rezilijentnost.

Kriza kao rizik i šansa

Kineski ideogram koji odražava krizu sačinjen je od ideograma koji predstavlja opasnost i ideograma koji predstavlja mogućnost, što ide u prilog shvatanju po kom je kriza pometnja koja nastaje u trenutku kada životni problemi prevazilaze naše kapacitete, ali da, uprkos tome, predstavlja šansu za razvoj potencijala. Budući da takva promena zahteva izgradnju novih puteva, opasnost predstavlja ostajanje u istom vagonu. Narušeni poredak može postati pokretač razvoja čak i onda kada nas plaše neka ranija nerazrešena iskustva, neka osećanja koja nismo obradili i koja tinjaju u nama. Često kažemo da ne znamo šta nam je bilo, da je to bilo jače od nas – no aktuelna kriza sa kojom se suočavamo jeste mogućnost da se razreše ti iskustveni ostaci na adekvatniji način. Ova ideja o kontinuiranom razvoju utkana je u razvojnu psihologiju celokupnog životnog ciklusa čoveka.

Saosećanje prema sebi umesto samosažaljenja

Ponekad verujemo da je nepravedno ono što nam se dešava i da ni na koji način ne možemo da promenimo ishod, ali aktuelna situacija dokazala nam je da određene okolnosti nisu posledica naših uverenje i izbora.  Pozicija žrtve nam ne donosi mogućnost suočavanja sa neizvesnošću, već nas čini bespomoćnima. Nasuprot tome, saosećanje prema sebi i prihvatanje života u novim uslovima donose nam mogućnost daljeg razvoja. Potreba da sve bude kao pre nas uvlači u vrtlog neadekvatnog percipiranja, ne dajući nam priliku da svoj život drugačije osmislimo. Lakše ćemo podneti nedaće ako ih ne doživljavamo kao uzrok usamljenosti i beznadežnosti, već kao trenutke u kojima ćemo suočeni sa vlastitim likom probuditi svoj kreativni potencijal.

Rezilijentni u teškim trenucima

Čini se kao da aktuelna situacija produžava putanju straha i podseća na neka davno minula i neprijatna vremena. Da li učimo iz neprijatih iskustva? Da li imamo sposobnosti da kroz  krize i životne izazove prođemo bez većih posledica? Rezilijentnost je skup sposobnosti, znanja, stavova, razvijenih potencijala koji nam pomažu da se suočimo sa naglim promenama u životu, omogućava nam da podnesemo nevolje, da se na funkcionalan način nosimo sa njima i da ih prevaziđemo. Sticanje ove veštine ne podrazumeva učenje proverenih činjenica koje važe za sve ljude, učenje gotovih rešenja koja se brzo pamte, niti dremljivo hvatanje beležaka, već postavljanje pitanja, aktivno traženje odgovora, upoznavanje sumnje i dileme i, na kraju, spoznaju zadovoljstva kada dođemo do saznanja da ne postoje jedinstvene smernice za razvoj i da posle sumraka cveta mudrost i vrlina. 

“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”

Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!

Untitled design(6)

Da li nas posao i novac čine srećnijima?

0

Istraživanja uticaja (ne)zaposlenosti i novca na zadovoljstvo životom ljudi jedna je od značajnijih tema u oblasti pozitivne psihologije. Ova istraživanja uzimaju u obzir razne faktore koji posreduju u uticaju (ne)zaposlenosti i novca na naše zadovoljstvo životom. 

(Ne)zaposlenost i zadovoljstvo životom

    Istraživanja u ovoj oblasti pokazuju da je, od svih socio-demografskih faktora, (ne)zaposlenost jedan od najznačajnijih koji utiču na zadovoljstvo životom. Kod većine ljudi širom sveta, posao zauzima jedno od centralnih tema i mesta u svakodnevnom životu. Ujedno, posao je mesto na kome provodimo veliki deo dana, a čak i kad nismo na poslu, on okupira našu pažnju i o njemu često razmišljamo i komuniciramo.

    Istrаživanja koja su poredila zaposlene i nezaposlene osobe jednoznačno pokazuju da su zaposleni mnogo zadovoljniji životom od nezaposlenih. Stanje nezaposlenosti je povezano sa osećajem depresivnosti, niskog samopoštovanja i doživljaja da nismo kompetentni. Za neke ljude, gubitak posla može predstavljati traumatično iskustvo. Gubitkom posla prekida se veliki lanac socijalnih kontakata koji ima veliku ulogu u očuvanju našeg mentalnog zdravlja. Pored ovoga, posledice nezaposlenosti ogledaju se i u smanjenju ekonomske i finansijske moći i, posledično, anskioznosti u vezi sa budućnošću i slično. 

    Uzimanjem u obzir još nekih faktora, istraživanja pokazuju da nezaposlenost ima negativnije posledice kod muškaraca nego kod žena. Ovo ne znači da kod žena negativan uticaj ne postoji, već samo da se, generalno, žene lakše nose sa stanjem nezaposlenosti i razvijaju adaptivnije strategije da se sa takvim stanjima suoče. Takođe, kod odraslih u periodu između 35 i 50 godina, pad zadovoljstva životom je primetniji nego kod mladih u ranim dvadesetim godinama. Pad zadovoljstva životom u grupi odraslih je dodatno drastičan zato što kod većine ljudi u ovom dobu deca još uvek nisu finansijski stabilna. Nezaposlenost i gubitak posla nema negativne efekte samo na nezaposlenog, nego i na ljude u njegovom okruženju bez obzira na to da li su oni zaposleni ili ne. 

        Takođe, nezaposlenost nema jednoznačan uticaj na zadovoljstvo životom kod svih ljudi. Istraživanja pokazuju da je efekat nezaposlenosti veći kod ljudi koji imaju generalno nizak nivo zadovoljstva životom, a da je slabiji kod ljudi sa visokim nivoom. Što će reći, visok nivo zadovoljstva životom je protektivni faktor u situaciji gubitka posla i pomaže ljudima da se sa tom situacijom lakše nose.

Novac i zadovoljstvo životom

    Da li veći saldo na bankovnom računu znači veće zadovoljstvo životom? Ovo je jedna od vodećih tema u oblasti istraživanja subjektivnog blagostanja i za nju je zainteresovano sve više autora.

    Posmatranjem povezanosti prihoda i zadovoljstva životom u okviru jedne države, autori ističu jednoznačne rezultate da je novac važan za zadovoljstvo životom. Međutim, ova povezanost je snažnija u slabije razvijenim zemljama. Što znači, razlika u zadovoljstvu životom između siromašne i bogate osobe primetnija je, na primer, u Srbiji nego u Finskoj. Autori ovaj nalaz objašnjavaju time da novac igra veliku ulogu u zadovoljstvu životom kada treba da zadovolji osnovne biološke potrebe poput hrane, životnog prostora i slično (a ove potrebe su manje zadovoljene u zemljama u razvoju), dok on ne igra veliku ulogu za zadovoljavanje nematerijalnih potreba za čijim zadovoljavanjem žudimo tek kada zadovoljimo osnovne potrebe.

    Istraživanja takođe pokazuju da postoji značajna razlika u zadovoljstvu životom između siromašnih i bogatih država. U takvim istraživanjima, stanovnici Kanade, Švedske, Finske, Holandije doživljavaju značajno veći nivo zadovoljstva životom u odnosu na stanovnike Ruande, Uzbekistana, Iraka. Takođe je bitno naglasiti da to što novac utiče na zadovoljstvo životom ne govori o tome koje će emocije osoba osećati i kako će ih ispoljavati. Stav o tome da li smo zadovoljni svojim životom ne govori o emocijama koje ispoljavamo svakodnevno. 

Da li smo srećniji kad kupujemo sebi ili drugima?

    Mnogi ljudi misle da će ih trajno usrećiti kupovina novog stana, novi auto, novi iPhone i slično. Međutim, istraživanja pokazuju da se ljudi vrlo brzo adaptiraju na materijalne stvari koje kupe i da sreća izazvana njima ne traje dugo. U jednom istraživanju je praćeno kako trošenje novca koje su zaposleni određene kompanije dobili kao bonus utiče na njihovo subjektivno blagostanje. Rezultati pokazuju da ispitanici koji su potrošili dobijeni novac tako što su nekoj osobi kupili poklon ili donirali novac u dobrotvorne svrhe, ispoljavaju viši nivo sreće od ispitanika koji su novac potrošili na sebe. 

Izvori:

Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!

1_q51jue8VU3qvo_F2OW8Cpg

Kako postaviti prioritete i reći famozno NE!

0

Mnogi od nas se mogu složiti da organizacija prioriteta i nije baš tako laka kao što nam se predstavlja. Sama činjenica da nešto moramo da biramo nam predstavlja nedoumicu. Iz razloga što nam je vreme ograničen faktor, te na raspolaganju imamo 24 časa u danu i univerzalno je za sve nas, smanjena nam je mogućnost da radimo sve u isto vreme. Zbog toga moramo da pronađemo šta to nas kao pojedinca najviše interesuje. 

-Kako da znamo šta nas interesuje?

Čitajući, slušajući, te razmenjujući informacije sa ljudima u okruženju, dolazite do toga da ono što ste čuli nije dovoljno i da težite da saznate još ponešto o tome. Dolazite do situacije da je bitnije istraživati o određenoj temi/nauci i mnogo više vremena provesti u istraživanju, da bi postali stručniji, kompetentniji za upotrebu tih informacija. Informacije o kojima istražujete uvek treba da proverite kroz više izvora, a ne samo iz jednog. 

Kada smo saznali šta nas to interesuje i krenuli u istraživanje, naša interesovanja sa jedne teme počinju da se granaju u više podtema, što oduzima poprilično vremena, kojeg nemamo na pretek. Iz tog razloga, moramo da postavimo prioritete.

-Prioriteti

Svi mi smo individue. Osim što nas okupiraju “sitnice” i pokušavamo da budemo što produktivniji u danu koji je pred nama, povrh svega želimo da ne osećamo nikakav pritisak, te da na kraju dana zaspimo mirno, znajući da smo uradili sve što smo hteli da uradimo tog dana.

Da bismo bili sigurni da smo uradili sve što smo hteli, najbolji način za proveru je upravo lista stvari koje želimo da uradimo. Nju je najbolje pisati pre spavanja, jer smo tada “potrošili” dan i imamo najviše motivacije za ono “od sutra ću”.

Pa sve ono što nije zapisano, kao da se nije ni desilo, niti će da se desi. Tako utičemo na psihu i lične prohteve, dok suptilno ne počnemo da osećamo šta nam donosi najviše satisfakcije.

Osim što u danu trošimo vreme na odluke o tome kako ostvariti svoj individualni rast, treba da zadovoljimo i  ljudsku potrebu za osećajem zajednice. To možemo postići tako što ćemo komunicirati sa ljudima sličnih, ali i različitih interesovanja i sa svojim najbližima, za koje mislimo da nas nekada ne razumeju. ipak, treba i za njih odvojiti određeni deo vremena u danu.

–Organizacija vremena

Olakšajte sebi ovaj zadatak kroz tabelu organizovanja vremena, koja je podeljena na: hitno, bitno, nije hitno, nije bitno. Ovde se nalazi primer:

Smatra se najučinkovitijom tabelom za najbrže ostvarivanje žejenog cilja.

-Famozno Ne!

Kada postavimo svoje prioritete preko tako jednostavne i  praktične tabele, lakše izgovaramo to NE, koje je pre bilo mnogo teže, jer nismo bili organizovani. Odgovor Ne u ovom slučaju predstavlja sve zahteve okoline od vas, a koji vam ne donose satisfakciju niti unapređenje životnog standarda. To što ćete više da radite ono što ne želite, neće doprineti realizaciji vaših ciljeva, a biće i gubitak vremena. Ne treba da osećate krivicu što ste odbili nešto što vam ne prija. Ne dozvolite nepotrebnim sitnicama da vas zaustave na vašem putu, jer one nemaju cilj, a samim tim ni rezultat.

Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!