COVID-19 i digitalno nasilje
Kako je sama pandemija i dalje aktuelna, tako i nema empirijskih dokaza koji bi podržali uticaj samoizolacije na porast nasilja. Međutim, iz iskustva i priča ljudi, dokazi postoje.
Pored sve učestalijih izveštaja o zlostavljanju u porodici, od strane roditelja, staratelja ili intimnih partnera, dodatno ubrzane promene u svim aspektima žvota adolescenata i povećan stepen oslanjanja na tehnologiju su doveli do povećane opasnosti od digitalnog nasilja.
Digitalni aspekt života je postao deo svakodnevnice, i to se dodatno primećuje tokom pandemije, što otvara prilike za digitalno zlostavljanje od strane već prethodno nasilnih partnera. Ovakva situacija nasilnicima pruža priliku da kontrolišu, uhode ili diskredituju svoje partnere kroz poruke, društvene mreže ili razne aplikacije.
Problematika digitalnog nasilja
Digitalno zlostavljanje (Cyberbullying) je uznemiravanje koje se dešava u digitalnom okruženju, putem različitih sredstava, kao što su aplikacije, poruke, društvene mreže, forumi ili interaktivne igrice.
Za sajber-nasilje može da se smatra slanje, objavljivanje ili deljenje uvredljivog, štetnog ili okrutnog sadržaja o drugoj osobi, sa ciljem da se da osoba ponizi ili osramoti.
Anonimnost koja dolazi sa ovim tipom nasilja omogućava nasilniku da napada bilo koji aspekt života žrtve – obrazovaje, karijeru, prijatelje. Anonimnost takođe omogućava osobama koje su nasilne prema članovima svoje porodice, da ih dodatno kontrolišu. Namerno objavljivanje uvredljivih sadržaja može da utiče na samopouzdanje žrtava, što olakšava kontrolu od strane nasilnika.
Tehnologija i nasilje u porodici
Sajber-nasilje nije nužno ograničeno na uznemiravanje koje vrše nepoznate osobe. Takođe, nasilje u porodici nije nužno ograničeno na fizičke oblike nasilja. Nasilnik može da učini da se član porodice ili partner oseti uplašeno i nezaštićeno, koristeći različite oblike “onlajn” ponašanja.
Zlostavljanje na internetu uključuje, ali nije ograničeno na:
- Proveravanje mejlova partnera ili člana porodice
- Proveravanje istorije pretraživanja
- Predstavljanje kao osoba koju želi da kontroliše
- Širenje glasina
- Objavljivanje lažnih ili privatnih slika, video zapisa ili komentara
- Neprekidno slanje poruka
- Uznemiravanje na društvenim mrežama
Osobe koje su žrtve porodičnog nasilja se sada nalaze u još komplikovanijoj situaciji jer, osim toga što su zatvorene sa nasilnikom, nalaze se i u opasnosti od oduzimanja svih sredstava traženja pomoći.
Važni telefoni
- Policija 192
- Hitna pomoć 194
- Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
- Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20h
- Novi Sad – SOS telefon – Sigurna kuća, CSR 021/422-740, 069/1936-899, radnim danima od 17 do 21h
- Klinički centar Vojvodine, 021 48 43 484, Hajduk Veljkova 1-9, Novi Sad
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!
