COVID-19 i nasilje u porodici

Globalna pandemija je postavila (još uvek) nedefinisane okvire nekog novog sistema ponašanja u društvu i pružila iskreniji uvid u svakodnevne situacije na koje se često zažmuri. 

Ono što je možda trebalo da bude očigledno od početka, jeste položaj u kom su se neizbežno našle žrtve nasilja u porodici. Ako uzmemo u obzir da i u bilo kom drugom vremenskom periodu nisu retki slučajevi da u jednoj porodici nasilnici svoje žrtve izoluju kao akt kontrole ili da im ukinu mogućnost da prijave zlostavljanje, dolazi se do zaključka da društveni uslovi izolacije povećavaju takav uticaj.

Samoizolacija

Kako je globalna pandemija Coronavirusa (Covid-19) i dalje u punom jeku, značajan broj zemalja, gradova i zajednica, praktikuje ili je praktikovao posebne mere za usporavanje širenja virusa. Iako akcije poput podsticanja pojedinaca da usvoje „socijalno distanciranje“, zatvaranje škola i preduzeća i nametanje ograničenja putovanja mogu umanjiti prenos virusa, nažalost, ne nalaze svi sigurnost u novonastaloj situaciji. Mnoge žrtve porodičnog nasilja su se tokom prethodnog perioda suočile sa scenariom „najgoreg slučaja“ – zarobljene u kući sa nasilnikom za vreme ograničenog kontakta sa spoljnim svetom.

Mere prevencije i izolacije i dalje su na snazi širom sveta, i šanse su da će nastaviti da budu tokom dužeg vremenskog perioda. Prema tome, faktori kao što su stres i nezaposlenost, smanjeni prihodi, ograničeni resursi i ograničena socijalna podrška su veoma prisutni. Pored toga, zloupotreba alkohola, najčešće prijavljeni faktor rizika za porodično nasilje, povezana je sa gomilanjem stresnih događaja i nedostatkom socijalne podrške (i jedno i drugo se verovatno dešavaju kao rezultat Covid-19 pandemije). Kombinacija alkohola i gorepomenutih faktora povećava rizik od nasilja u porodici u domovima u kojima se to nije dešavalo do sad, što dodaje još jedan sloj već problematičnoj temi. 

Prijavljivanje

Povećanje nasilja u porodici možda i ne bude zabeleženo u pravom smislu, jer su žrtve, zbog prisiljenosti da sve vreme provode sa nasilnicima, u nemogućnosti ili izuzetno maloj mogućnosti da zlostavljanje prijave. Dodatno, škole, biblioteke, crkve i sve institucije koje inače nude ključnu emocionalnu podršku i pružaju priliku za prijavljivanje nasilja i beg iz nasilnog kućnog okruženja – su ili zatvorene, ili rade ograničenim i strogo kontrolisanim kapacitetom.

Izveštaji o nasilju u porodici jesu prikazali izvesne rezultate, odnosno, slučajeve koji su rezultat pandemije, iako verovatno ne u meri koja odgovara realnom stanju.  U Francuskoj su se slučajevi povećali za trećinu tokom prve nedelje karantina, dok su izveštaji o nasilju u porodici u Australiji u porastu za  75%, a slučajevi udvostručeni u Libanu. Iako nasilje u porodici može da utiče na bilo koji pol, žene doživljavaju nesrazmernu količinu; u SAD-u dvostruko je veća verovatnoća da će žene doživeti nasilje od intimnog partnera i 14 puta verovatnije da će biti seksualno zlostavljane.

Nasilje u porodici i globalne katastrofe

Iako se zajedništvo u okruženju često podstiče nakon prirodnih katastrofa, fizička odvojenost od članova ostatka zajednice je put akcije koji se promoviše u trenutnoj krizi. Kao rezultat, porast prijava porodičnog nasilja tokom i posle pandemije Covid-19 može biti čak i veći od znatnog povećanja primećenog u izveštajima posle prirodnih katastrofa i drugih katastrofalnih događaja u prošlosti. 

Pored toga, studije pokazuju da povećane stope porodičnog nasilja, prijavljene nakon prirodne katastrofe, često traju i nekoliko meseci posle. U stvari, studija koja je proučavala posledice prirodnih katastrofa u Sjedinjenim Državama i Kanadi, ustanovila je da se prijave nasilja u porodici povećavaju čitavu godinu nakon događaja. Stručnjaci koji se bave žrtvama porodičnog nasilja moraju biti svesni velike verovatnoće povećanja stope viktimizacije i broja izveštaja, tokom, i dugo nakon pandemije Covid-19.

—

Iako nama deluje da se situacija smiruje, globalno pandemija i dalje drži ogroman broj ljudi zatvorenim. Zatvorenim u situacijama koje su daleko od idealnih. Vodeći se studijama rađenim tokom katastrofa, koje bar u nekom pogledu liče na ovu, može da se očekuje dodatno povećanje stope nasilja u porodici i veći pritisak na institucije i organizacije koje pružaju pomoć žrtvama.

Važni telefoni

• Policija 192
• Hitna pomoć 194
• Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
• Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20h
• Novi Sad – SOS telefon – Sigurna kuća, CSR 021/422-740, 069/1936-899, radnim danima od 17 do 21h
• Klinički centar Vojvodine, 021 48 43 484, Hajduk Veljkova 1-9, Novi Sad

“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”

Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!