Da li nam je dozvoljeno da budemo tužni?
(šta je zapravo depresija, zašto je sve zastupljenija kod mladih i koja je granica izmedju tuge i depresije)
ŠTA JE, ZAPRAVO, DEPRESIJA?
Koliko puta nedeljno čujete nešto o depresiji? Ili, bolje pitanje, koliko puta dnevno? Moglo bi se reći da je poslednjih godina ovo vrlo zastupljena tema. Ali, da li je sve što mi zovemo depresijom zapravo depresija? Vrlo verovatno ne. Šta je onda depresija? Zašto je sve češća i zašto je tako često mešamo sa običnim tugovanjem? Za početak, depresija je vrlo ozbiljno i vrlo zastupljeno mentalno oboljenje koje negativno utiče na naše svakodnevne aktivnosti – razmišljanje, ponašanje, osećanja. Uglavnom je praćena osećajem tuge i gubitka interesovanja za stvari koje su nas nekada činile srećnima. Izaziva velike promene u životu i nemogućnost da osoba na uobičajen način funkcioniše u školi, na poslu, kod kuće. Osim ovih, psihičkih problema, može da izazove i mnoge fizičke probleme, usputno. Dobra stvar je što može da se leči i izlečiva je. Prema nekim istraživanjima, čak 80% pacijenata lečenih od depresije pokazuje ozbiljan napredak nakon nekog vida lečenja. No, problem se javlja kod činjenice da čak dvoje od troje ljudi koji pate od depresije nikada ne potraže ili ne dobiju adekvatnu pomoć.
KAKO ZNATI DA JE VREME DA SE STRUČNA POMOĆ POTRAŽI?
Simptomi depresije mogu biti jači, blaži i ne isti kod svake individue. VAŽNO JE ZNATI DA DEPRESIJU NE MOŽETE DIJAGNOSTIKOVATI SAMI – ZA TO VAM JE POTREBAN STRUČNJAK. Ali, evo nekih stvari koje, ukoliko traju minimalno dve nedelje, mogu da ukažu da treba potražiti stručnu pomoć:
- Osećanje tuge; gubitak interesovanja; osećaj krivice i bezvrednosti;
- Promene u apetitu (gubitak ili dodavanje kilaže); promene u spavanju (previše ili premalo sna)
- Poteškoće pri koncentrisanju, razmišljanju, donošenju odluka;
- Pojava nekih tikova/besmislenih aktivnosti (stiskanje ruku, nervozno hodanje bez potrebe)
- Usporen govor i motorika
- Suicidne misli i misli o smrti
Mnogo je važno depresiju nikada ne mešati sa nekim drugim stanjima. Zanemarivši za sada najobičniju tugu, vrlo normalnu i očekivanu, okrenućemo se nekim medicinskim stanjima poput problema sa štitnom žlezdom, tumora na mozgu ili nedostatka nekih vitamina, koji su često praćeni simptomima depresije. ZATO JE VAŽNO NE DIJAGNOSTIKOVATI DEPRESIJU SAMOSTALNO, VEĆ TO SAMO I ISKLJUČIVO MOŽE UČINITI NEKO STRUČAN – psiholog ili psihijatar.
PRIČAJMO O STATISTICI…
U toku jedne date godine, procenjeno je da depresiju ima 1 od 15 odraslih osoba (6,7%), a 1 od 6 osoba (čak 16,6%) ima depresiju makar jednom u toku svog života. Postoje zablude da se depresija može javiti u ovom ili onom dobu života i ovakvim ili onakvim osobama. Istina je da se depresija može javiti bilo kada i bilo kome. Doduše, neka istraživanja su pokazala da se u proseku depresija javi na prelazu između kasnih tinejdžerskih i ranih dvadesetih godina života, kao i da su neki tipovi ljudi pod većim rizikom da obole od depresije od ostalih. Pojava depresije zavisi od mnogih faktora, kao što su biohemija mozga (neke supstance se luče u manjoj ili većoj količini), genetika (zanimljiva je činjenica da ukoliko jedan identični blizanac pati od depresije, drugi ima čak 70% šanse da bude u istoj situaciji), psihički sklop osobe i njen karakter (u većem riziku su osobe generalno pesimističnog pogleda na svet, osobe niskog samopouzdanja, osobe koje lako pokleknu pred stresom), ali i okruženje i sociološki faktori (osobe koje trpe nasilje ili žive u siromaštvu su mnogo podložnije).
CDC (Centers for Disease Control and Prevention, SAD) je sproveo istraživanje (2013-2016) koje je doneo zaključak da je 8,1% Amerikanaca od 20 i više godina patilo od depresije u toku datog perioda od dve nedelje, dok su žene bile skoro duplo više u riziku od depresije u odnosu na muškarce (žene 10,4%, muškarci 5,5%). Dakle, depresija se više javlja kod žena nego kod muškaraca, jedna trećina svih osoba ženskog pola u nekom trenutku u životu boluje od depresije. Nama ostaje da se pitamo da li je razlog tome nasilje kome su žene više izložene i patrijarhalni sistem vrednosti u mnogim zemljama trećeg sveta gde su žene tretirane nepovoljno. Da li su razlozi tome mentalni, to jest, radije individualni, ili pre imaju sociološki karakter? Prema nekim istraživanjima, depresija je prisutna kod čak tri četvrtine žena u provincijama Avganistana gde žene nemaju apsolutno nikakva prava, dok u provincijama gde žene imaju makar neka osnovna prava, sa depresijom se bori „samo“ jedna četvrtina žena (iako velika cifra, u poređenju sa prethodnom prikazuje značajnu razliku). Eto jednog poražavajućeg mogućeg objašnjenja ove statistike…
TUGA I DEPRESIJA: KAKO NAPRAVITI RAZLIKU?
Možda jedan od najvećih problema koji se tiče depresije i njenog prepoznavanja je to što se ide iz krajnosti u krajnost kada pokušavamo da je definišemo i shvatimo – mnogi mladi obično i normalno tugovanje umeju da nazovu depresijom, a mnogi, baš nasuprot ovome, umeju da očigledne znake depresije zanemaruju i „guraju pod tepih“. Kako da znate sa čime se suočavate i šta je normalno, a šta bi moglo da bude „crvena zastava“ za pomoć?
Iako je i kod depresije u pitanju stanje praćeno izuzetnom tugom i povlačenjem sa svakodnevnih aktivnosti, tuga može sasvim sigurno postojati zasebno, nezavisno od depresije. U slučaju kada osoba prolazi kroz tugu i depresiju istovremeno, osećaj tuge je mnogo jači, oštriji, traje duže. Važno je napraviti razliku.
Kada tugujemo, ta tuga dolazi u talasima, zato što naše tugovanje često mogu da prekinu neke pozitivne misli i sećanja koja nam ispunjavaju svakodnevicu. U slučaju depresije, negativne misli obuzimaju osobu sve vreme i to traje neprekidno, makar dve nedelje, uz potpuno odsustvo interesovanja za neke uobičajene aktivnosti.
U slučaju tugovanja, obično vaše samopouzdanje nije poljuljano. Tugujete za izgubljenom bliskom osobom, ali to ne smanjuje vašu vrednost. Tokom depresije vrlo je moguć osećaj bezvrednosti i potpunog gubitka samopouzdanja.
Dakle, tuga je samo osećanje, kao takvo, prolazno je pred nekim novim događajima koji će probuditi druga osećanja. To je u redu. To je više nego u redu. Ali, to nije depresija. Ipak, prepoznate li simptome, najbolje je otići stručnom licu i objasniti svoje sumnje, te zahtevati detaljniju analizu i procenu. Jedino tako znate da je vaše stanje depresija i jedino tada ga možete depresijom nazvati. Uz adekvatnu pomoć, kao što statistika pokazuje, može se prevazići i rešiti. Ali, pomoć se mora potražiti da bi do nas dospela. Potražiti pomoć nije sramota!
ZAŠTO SU MLADI DANAS TOLIKO DEPRESIVNI?
Istraživanja kažu da, pre nego što uopšte odrastu, 20% tinejdžera ima iskustvo sa depresijom, a da se samo 30% depresivnih tinejdžera od depresije i leči. Što se više razvijamo kao društvo, to veći uticaj taj razvoj ima na mentalni sklop ljudi, a pogotovo mladih ljudi. Brojni psiholozi navode raznolike razloge, a izdvojićemo neke od tih.
– Povećanje u korišćenju elektronske komunikacije, te samim tim smanjenje interakcije “licem u lice” sa drugim ljudima može mnogo da šteti mentalnom razvoju individue. Opet, kako su društvene mreže sastavni deo našeg prosečnog dana, mladi su izloženi pogrdnim komentarima koji se tiču njihovog izgleda, ponašanja, izloženi nerealnim standardima lepote sa fotošopiranih slika, izloženi sadržaju koji je povezan sa negativnim mislima, samoubistvom. Društvene mreže postavljaju standard tako visoko da se čini da je poslednjih godina skroz kul biti anksiozan, depresivan ili imati drugih mentalnih problema. Normalno jeste, ali nemojmo dozvoliti da i to bude jedan od opasnih trendova današnjice.
– Smanjeno trajanje spavanja je takođe zastupljeno već neko vreme, a to ne utiče loše samo na fizičko zdravlje, već definitivno i na psihičko.
– Danas se mladi suočavaju sa mnogo većim pritiskom, u školi i kod kuće – to mogu biti previsoka očekivanja, omalovažavanje, briga o finansijskoj obezbeđenosti, prosto trenutno stanje u porodici ili neka neprevaziđena trauma iz detinjstva.
– Neminovno je da se danas koristi mnogo više droga i alkohola nego ranije. Potvrđeno je da neke vrste narkotika mogu biti potencijalni izazivači depresije. Zapravo, depresija je jako česta kod mladih koji se bore sa bolestima zavisnosti, a kako su danas one sve zastupljenije, depresija ih prati u stopu.
A KAKO JE NA PSIHIČKI SKLOP MLADIH UTICALA PANDEMIJA?
Ovih dana, veliki uzrok mentalnih promena među mladima jeste i pandemija COVID-19 virusa. Zabrinutost za zdravlje, kako svoje tako i članova svoje porodice, zabrinutost za ekonomiju i finansijska sredstva posle pandemije, za dalji nastavak školovanja i obrazovanja, samo su neke od stvari koje trenutno muče mlade u Srbiji. Uostalom, tokom marta i aprila, sama ta obaveznost ostajanja u zatvorenom prostoru mogla je negativno uticati na psihičko zdravlje, a mladi lako mogu pokleknuti pred tim okolnostima.
Prema istraživanju Unicefove platforme UReport Srbija, 74% mladih se izjasnilo kao zabrinuto zbog povećanja broja zaraženih, a sa sobom to je povuklo da čak 69% mladih kaže da mnogo više koristi internet kao sredstvo komunikacije, nego što komunicira uživo (gore naveden, prema psiholozima moguć uzrok povećanja pojave depresije kod mladih). Takođe, 36% mladih je reklo da se osećalo pod stresom tokom cele situacije, nivo nervoze se malo povećao kod 38% mladih, a povodom svoje budućnosti nakon pandemije se 65% mladih oseća sasvim zbunjeno, uplašeno, ljuto ili pesimistično, dok je ostatak ravnodušan, optimističan ili miran. Na pitanje “Da li je COVID-19 uticao na tvoj pogled na budućnost?” čak 47% mladih je reklo da je uticaj bio loš, da je sada pogled na budućnost gori. Iz ovoga se zaključuje da je ova situacija takođe mogla biti uzrok pogoršanog mentalnog zdravlja kod mnogih mladih i da je vrlo negativno uticala na njihova razmišljanja.
PA, DA LI NAM JE DOZVOLJENO DA BUDEMO TUŽNI?
Naravno da jeste. Svoje emocije treba prihvatiti i ispoljiti, treba biti svestan da one neće uvek biti pozitivne i da cveće ne cveta tokom cele godine. U redu je biti tužan i u redu je dati sebi vremena. Nije u redu za depresiju reći da je običan talas tuge. Nije u redu reći sebi da umišljate da ste loše, ukoliko se nedeljama osećate bezvoljno, potišteno, bez tračka nade. Nije u redu reći nekome ko se bori sa depresijom da je „sve u glavi“, nije u redu reći nekome da glumi depresiju, nije u redu ne razumeti. Ali, takođe nije u redu jedan talas tuge nazvati depresijom, pre nego što zaista potražite pomoć. Normalno je s vremena na vreme osetiti se loše, ali ako se svakodnevno već duže vreme osećate loše, normalno je i potražiti pomoć od nekoga ko će vam reći da li je to sa čime se suočavate depresija ili nešto drugo. Razumimo, granica između tuge i depresije je tanka, kod svakoga drugačija i zato se ne oslanjajte u potpunosti na ono što pročitate. Svako se sa problemom nosi drugačije, pa zato samo pustite druge, ali i sebe, da budete tužni.
Izvori:
Why So Many Young People Today Are Depressed
Products – Data Briefs – Number 303 – February 2018
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!
