Gde prestaje sloboda govora
U poslednje vreme sve više se priča o govoru mržnje u medijima i na društvenim mrežama. Tviter je postao mesto gde ljudi imaju slobodu da iskažu svako svoje mišljenje, često se krijući iza lažnih profila ili ne otkrivajući svoj identitet. To može da podrazumeva šaljive prepiske, dnevne anegdote, ali i vređanje drugih, ostavljajući prostor za postove sa neonacističkim, rasističkim, homofobičnim i sličnim sadržajem. Usled nedovoljne informisanosti, takvi komentari ili naslovi u tabloidima često se pravdaju slobodom govora, uz komentar da ljudi danas, usled liberalizacije i priče o ljudskim pravima, više ne znaju da se šale.
Definisanje u zakonu
Član 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (1948) kaže da: ,,Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja; ovo pravo obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.”. Član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima (1953) navodi da se ova sloboda ipak može podvrgnuti ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom kada se, među ostalom, krše ugled ili prava drugih. Isto to podrazumeva i Član 46 Ustava Republike Srbije.
Medija centar na svom sajtu definiše govor mržnje (hate speech) kao: ,,Svaki oblik izražavanja koji podstiče, promoviše ili opravdava netoleranciju, diskriminaciju i neprijateljstvo prema pripadniku druge rase, nacionalnosti, veroispovesti, pola, seksualne orijentacije, porekla i ostalih ličnih stvojstava pojedinca ili grupe”. Uz to navodi da njegov cilj jeste da izazove negativne posledice poput marginalizacije. Zakon o javnom informisanju i medijima ga zabranjuje u članu 75.
Primeri: presude i strategije
Neki od komentara koje Cenzolovka (,,Sajt o slobodi medija”) navodi kao primere govora mržnje na društvenim mrežama upućene političarima, novinarima, aktivistkinjama i drugim javnim ličnostima, a koji su stigli do posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, jesu:
,,Ovo je za batine”
,,Sve ću vas poklati… i sve po kući u ženskoj obući od kolevke i kreveca pa sve do ispod zemlje.“
Slučaj Anite Matić, bivše aktivistkinje Inicijative mladih za ljudska prava, kao tužilje, protiv tuženih izdavača Informera, Insajder tima i Dragana Vučićevića je primer presude protiv govora mržnje koji je Apelacioni sud potvrdio krajem 2018. godine zbog teskta izdatog u 2017. godini pod nazivom ,,Fašisti napadaju”. Sud je naveo da tekst predstavlja govor mržnje prema svim aktivistima Inicijative jer su bili okarakterisani kao ,,Šiptari” (za šta je utvrđeno da u srpskom jeziku nije politički korektno, već je uvredljivo), ,,fašisti”, neprijatelji i opasnost za Republiku Srbiju.
Ujedinjene Nacije su u maju prošle godine objavile strategiju i akcioni plan koji se tiču ove teme, jer govor mržnje predstavlja ,,pretnju za principe, vrednosti i programe UN-a”. Ciljevi su da se povećaju napori da se reše uzroci, ali i da se omoguće efikasne reakcije na uticaj koji ova pojava ima. Neke od ključnih obaveza jesu praćenje i analiziranje govora mržnje, pružanje podrške žrtvama, korišćenje obrazovanja kao alatke za obraćanje i suzbijanje i slično.
Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!
