Iskustvo sa programa razmene studenata

Razmene studenata programi su koji omogućavaju neprocenjiva iskustva sticanja novih znanja u oblasti odabrane struke, ali i iskustava upoznavanja različitih kultura drugih nacija. Ukoliko razmišljate da se prijavite na program razmene studenata, ali i dalje imate neke sumnje, možda vam sledeći tekst pomogne u odluci.

Dvadesetčetvorogodišnji student iz Italije, po imenu Gabriele, podelio je sa nama iskustva sa razmene studenata. Gabriele pohađa dvopredmetne studije Stranog jezika i književnosti, rumunski i srpski jezik, a trenutno je na master studijama. U Srbiju je pristigao na početku letnjeg semestra na Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, na odsek za Srpski jezik i književnost, a u Novom Sadu boravi nepuna dva meseca.

Kako si odlučio da se prijaviš na program razmene studenata? Na koje načine si se informisao o programu?

Na prvoj godini studija, imao sam priliku da pohađam tronedeljnu letnju školu u Beogradu, u organizaciji Međunarodnog slavističkog centra i smatram da mi je to putovanje promenilo život. Shvatio sam koliko je bitno putovati, sticati nova poznanstva, učiti nove jezike i upoznavati druge kulture. Kada sam se vratio u Italiju, nakon nekog vremena, prijavio sam se na razmenu studenata.

Sa programom razmene studenata upoznala me je profesorica srpskog jezika sa mog fakulteta. Objasnila mi je kako program funkcioniše i kako mogu da se prijavim.

Da li je razmena studenata putem koje si došao u Srbiju prvo iskustvo sa ovom vrstom programa?

Ovo je već treće iskustvo sa programom razmene studenata. Prvo iskustvo razmene bilo je na osnovnim studijama po programu Erasmus u Rumuniji. Nakon toga, na master studijama, prijavio sam se na program Erasmus + koji se odvijao u Bosni i Hercegovini, preciznije, u Banja Luci. Godinu dana kasnije, prijavio sam se, ponovo po programu Erasmus +, na razmenu u Srbiji.

Kada si saznao da si primljen na razmenu u Srbiji, da li si imao neke nedoumice ili strahove?

Bez obzira što već imam iskustvo sa razmenama i ovo iskustvo donelo je određene strahove, jer dolazim u novo i nepoznato. Svaka promena sredine, odvajanje od porodice i prijatelja donosi određenu vrstu nesigurnosti. Smatram da se, bez obzira na jezički i kulturološki jaz, distanca između ljudi može smanjiti upoznavanjem. Ljudi se plaše kada im je nešto nepoznato.

Najbolji primer za prethodno pomenutu priču je moj odnos sa stanodavkom. Pomenuta profesorica srpskog jezika, pomogla mi je da pronađem smeštaj u Novom Sadu putem poznanstva sa jednom gospođom iz Novog Sada. Bilo je potrebno malo vremena kako bismo profunkcionisali. Sada sa njom idem u posete njenim prijateljima, a najbolji kompliment koji sam dobio na tim druženjima jeste da sam „njihov čovek“. Tu izjavu sam protumačio kao da sam došao u okruženje ljudi koje me je prihvatilo u svoj krug kao u krug nove porodice, a taj osećaj topline je, pogotovo u drugoj zemlji, neprocenjiv. Kada se budem vratio u Italiju, nedostajaće mi moja nova porodica iz Srbije.

Kako bi opisao iskustvo na samim studijama? Kako teče komunikacija sa profesorima i dogovori oko polaganja ispita?

Odabrao sam ispite koji su ekvivalenti kursevima koji postoje na matičnom fakultetu u Torinu. Sa većinom profesora sam uspostavio dobru komunikaciju. Shvataju da je za mene teško da učim kao student koji perfektno poznaje sprski jezik. Pomogli su mi i omogućili da polažem usmeno, s obzirom da se najlakše izražavam usmenim putem. Drago mi je što imam mogućnost da učim na sprskom jeziku, ali mi je potrebno više vremena da bih usvojio gradivo.

Veoma je interesantna činjenica da si kao italijanski državljanin upisao studije koje podrazumevaju i srpski jezik. Kako si se odlučio za upoznavanje srpskog jezika i kulture?

Hteo sam da učim rumunski, a slovački jezik je bio moja druga opcija, s obzirom da sam putovao u Slovačku. U Torinu ne postoji mogućnost studiranja slovačkog jezika, a nisam bio u mogućnosti da upišem studije na fakultetima koji pružaju tu mogućnost. Na kraju sam odlučio da drugi jezik, uz rumunski, bude srpski jezik.

Prošle godine, kada sam bio u Banja Luci, bilo mi je teško da pričam, iako sam sve razumeo. Plašio sam se da ću mnogo grešiti kada se budem usmeno izražavao. Radio sam na tome da uklonim sopstvene blokade i počeo sam da pričam srpski. Kada sam se opustio i počeo da komuniciram, shvatio sam da mnogo bolje mogu razumeti način razmišljanja ljudi, s obzirom na aktivno učestvovanje u razgovoru i postavljanje pitanja u svrhe boljeg razumevanja ljudi i informacija koje nam žele uputiti.

S obzirom da si ovde dva nepuna meseca, kako bi opisao život u našoj zemlji i koliko je on različit u odnosu na život u Italiji?

Imam mogućnost da boravim sa drugim studentima iz Italije, Španije i Poljske koji takođe pohađaju program razmene, ali radije biram da upoznajem nove ljude u Srbiji. Veoma je korisno kada čitav dan mogu da se sporazumevam na srpskom jeziku. Smatram da se ovde dobro živi. Ljudi su veoma otvoreni i dopada mi se kako funkcionišu jer se ovde ljudi biraju po tome kakve su ličnosti, a ne po tome kakav je njihov spoljašnji izgled.

Razlika u mentalitetu ljudi u Italiji i Srbiji je velika kada je u pitanju organizovanje slobodnog vremena. Život u Italiji je mnogo brži nego u Srbiji. Dopada mi se što ljudi ovde uspevaju da pronađu vreme da se opuste uz kafu i rasterećeno razgovaraju i druže se.

Smatram da su ljudi u Srbiji otporniji na nove, različite nedaće, s obzirom na probleme sa kojima su se suočavali u bliskoj prošlosti.

Kada je u pitanju hrana i piće i način konzumiranja namirnica, šta ti se najviše dopalo?

U Srbiji je veoma zastupljena ishrana zasićena mesom i mesnim proizvodima i neke vrste jela koje uključuju meso mi se veoma dopadaju. Dopada mi se i sarma, ali sam probao neku vrstu sarme i u Rumuniji koja se tamo zove veoma slično – sarmale. Kada su u pitanju tradicionalna alkoholna pića, probao sam rakiju koja se ne proizvodi u Italiji i nikada do sada nisam imao priliku da je probam.

U Italiji vrlo često jedem pastu i kod nas su obroci u okviru porodice organizovani u posebno vreme kada su svi na okupu. Veoma je praktično što u Srbiji postoji mnogo pekara u kojima mogu obedovati i nastaviti dalje sa obavljanjem svakodnevnih obaveza.

Šta bi poručio budućim studentima na razmeni?

Kao turista, posećuješ određenu državu na par dana, razgledaš spomenike i ostale znamenitosti i često nemaš uvid u to koje je njihovo značenje. Nemaš priliku da upoznaš kulturu sa aspekta svakodnevnog života jednog naroda. Razmena studenata upravo to pruža. Imaš priliku da usvojiš i primeniš nešto novo, što do sada nisi znao.

Svakom studentu bih preporučio da se prijavi na program razmene. Mnogi su sumnjičavi i plaše se. Dok traje program, nisi u potpunosti svestan kako ti se život promenio sve dok se ne vratiš svojoj kući. Nakon nekog vremena i sumiranja utisaka, počinješ da razumeš koliko je to važno iskustvo, koliko se promeni pogled na svet i funkcionisanje koje stekneš putem upoznavanja drugih ljudi, drugačije kulture. Smatram da je ovo iskustvo važno, kako profesionalno, tako i kao celokupno životno iskustvo.

Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!