Jovanka Kirković – prvakinja novosadskog pozorišta
Mnogi je smatraju heroinom novosadskog društvenog života sredine devetnaestog veka. Rođena je u Novom Sadu 19. januara 1837. godine i potiče iz vrlo ugledne novosadske građanske porodice. Jovankin otac, Jovan Kirković, bio je advokat i carsko-kraljevski direktor Kancelarije. Veoma rano je ostala bez majke, tako da je odrastala u društvu dva brata i sestre. Jovanka je bila žena solidnog obrazovanja, jer je dobro poznavala nemački, ali mađarski jezik. Osim toga, imala je interosavanja za instrumente, jer vrlo dobro svirala klavir. Pored dobrog poznavanja jezika, sviranja klavira, Jovanka je i dobro pevala. Pošto je rano izgubila majku, a otac bio angažovan na mnogim poslovima, ona je tragala za životom koji je emotivniji i slobodniji. Jovanka je u ranoj mladosti obolela od tuberkoloze i i znajući da neće dugo živeti, imala je želju da živi slobodnijim životom gde će joj teatar biti životno opredeljenje.
Jovanka Kirković se početkom 1860. godine upoznala sa Lazom Kostićem, koji je vrlo često dolazio i boravio u Novom Sadu. U tom trenutku između njih dvoje se rodila ljubav. Iako je bila starija četiri godine od Laze, Jovanka je imala izuzetnu lepotu. Koliko je ljubav bila velika i lepa, govori činjenica da je inpirisala Lazu Kostića koji je napisao pet pesama posvećenih njoj: Pod prozorom, Na iskap, Ljubavni dvori, Pogreb i Posle pogreba.
Podsticaj da se bavi glumom, verovatno je došao od Laze Kostića, koji je joj preko upravnika Srpskog narodnog pozorišta, Jovana Đorđevića omogućio pozorišni angažman. Ona je ipak pre ovog angažmana u Novom Sadu, prvi put stupila na scenu početkom 1862. godine i to u Omladinskom pozorištu u Beogradu. Njen prvi nastup je bio 13. juna 1862. godine u ulozi Jelke u komadu Ljubav i filozofija, gde je bila vrlo zapažena i ostavila veoma dobar utisak. Osim toga, bila je postavljena i za člana Srpskog narodnog pozorišta. Pošto je uloga Jelke bila dobro primećena, kritičari su čestitali SNP-u na ovakovoj prinovi, jer je svojom krasnom spoljašnošću, umiljatim glasom i gracioznim kretanjem obećavala da će vremenom biti dobra glumica.
Jovanka, međutim, nije imala sreće ni na emotivnom, ni na poslovnom planu. Njena ljubav sa književnikom i pesnikom Lazom Kostićem nije se na kraju završila brakom. Nije uspela da se uda ni za srpskog novinara i književnika Đorđa Popovića Desničara. Postoje određeni nedovoljno sigurni podaci da se udala u Irigu ili u Čereviću.
Tokom Drugog svetskog rata ustaše su srušili manastir Rakovac, gde su propale sve manastirske knjige. Danas bi smo imali i znali podatke o njenoj udaji, kao i tačan datum njene smrti. Da je Jovanka poživela duže, sigurno bi mogla postati jedna od najinteresantnijih i najspecifičnijh sprskih glumica romantičarske epohe. Imala je velike šanse u tome, jer je bila žena sa mnogo predispozicija. Jovankina lepota je mnoge ostavljala bez reči, bila je solidno školovana, vrlo prijatnog glasa sa čistim i jasnim govorom, a bila je i muzikalna.
Jovanka Kirković je ostvarila uloge u tridesetak komada, koje za vreme njene trogodišnje glumačke karijere nije nimalo za potcenjivanje. To dosta govori o talentu koji je imala. Većinom su to bila dela standardnog repertoara SPS u to vreme, gde je ostvarila i neke glavne ženske uloge. Bila je nezadovljna svojim angažmanom u ansamblu. Ipak, gajila je veliku ljubav prema pozorištu i smatrala ga svetinjom.
Autorka: Vanja Urošev
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
