Ko određuje stil i trend?

Pre svega, šta je to kulturna aproprijacija i zašto se ta tema često pokreće?

Kulturna aproprijacija se dešava kada kulturno otkriće, bilo to odeća, frizura, jezik, intelektualno vlasništvo, tradicionalna veština, predmet, bivaju kreirani od strane marginalizovanih grupa (kultura), a svoju konačnu vrednost ili potvrdu dobijaju tek kada ih prihvate dominante, „mejnstrim“ kulture. Često, dominanta grupa (npr.  „strejt“ muškarci ili američka pop scena), dobijaju priznanje zbog prihvatanja takvog trenda, dok njegovo poreklo postaje nebitno i izgubljeno. Kulturna aproprijacija se bazira na dinamici snaga, a kao tema se pokreće jer je često pogrešno konzumirana i uvredljiva.

A u časopisu…

Naišla sam na naslov jednog časopisa, „Thanks to Ansel Elgort’s bold Golden Globes look, make-up for men is officially a thing“ – Ma nemoj?! Radi se o tome da gej ljudi (u ovom slučaju gej muškarci) koji sebe izražavaju kroz određene stilove šminke, oblačenja itd., nailaze na stalna ismevanja i osuđivanja od strane društva. Ovo je samo jedan primer na temu LGBT populacije, ali ovakvi momenti su prisutni u svim segmentima života. Dakle, elementi nečije kulture, koji se uglavnom smatraju „egzotičnim“, postaju prihvatljivi i moderni onda kada ih preuzmu pripadnici dominante kulture. Nadovezujući se dalje na ovaj slučaj/naslov, možemo postaviti određena pitanja i odgovoriti na njih, kako bismo razrešili dilemu: 

Prvo, gej ljudi ne poseduju šminku, nisu je izmislili, bilo ko može da je nosi. 

– U jednu ruku, to je tačno, samo što problem leži u ugnjetavanju. Npr. gej ljudi su često viđeni kao neprofesionalci, gladni pažnje, što su stereotipi za gej muškarce, naspram potpuno drugačijih stereotipa koji važe za strejt muškarce. Pa, kada se strejt lik pokaže na crvenom tepihu sa lakiranim noktima i šljokicama po licu, on se naziva „pionirom“, to je problematika. Ne samo da je neispravno, nego čini medveđu uslugu ljudima (gej likovima), koji su društveno neprihvaćeni, radeći istu stvar. 

Drugo, ako pokušavamo da prekinemo „toksičnu muževnost“, zar nije dobro da strejt muškarci nose/pokazuju šminku?

– Jednostavan odgovor je – da. Ali, da bismo razumeli aproprijaciju, to znači da upitamo sebe u mnogo većem kulturnom kontekstu, u kojem šminka, odeća, frizure i jezik postoje. Naravno da strejt muškarci mogu da nose šminku, ali dok ne prestanemo da kolutamo očima zbog toga što i gej muškarci rade isto, da li stvarno rešavamo temu „toksične muževnosti“ ili prosto preuzimamo trend koji već koriste marginalizovane grupe, da bismo se mi ili oni pokazali kao „glavni pokretači trenda“?

Treće, svaka kultura je došla odnekud, da li je stvarno potrebno da se držimo njenih izvora i značenja?

– Kao odgovorni pripadnik kulture, bitno je da znamo odakle dolazimo, što će nas učiniti poštovanijim ljudima. Npr. mnogi ljudi nisu favorizovali frizure Afroamerikanki, koje su karakteristične za njihovu kulturu, čak se nisu smele nositi ni u školama, sve dok iz nekog razloga nisu polako bivale prihvaćene od strane mejnstrim scene, pa su takve frizure postale modni detalj poznatih američkih pevačica. A ljudi čija izvorna kultura simboliše ovakav izraz ili stil, na meti su diskriminacije. Umesto da brinemo o etiketama, ovakav ili onakav, i to ne samo na primeru LGBT populacije i njihovog ukusa. Zatim da li se etikete odnose na nas ili ne, kako mi izgledamo drugima itd… Treba da uzmemo u obzir kako mi takođe učestvujemo u „kulturnim“ radnjama, koje nastavljaju da ugnjetavaju već dovoljno ugnjetavane ljude. Pa je li to kulturno?

Jedna tema (o)tvara drugu…

To jeste jedna prizma ove teme, dok druga prizma govori i o tome šta je za poštovanje, a šta za vređanje, šta je ukus, a šta neukus. Šta se danas sve propagira? Možemo li da govorimo o stilu, ako ga ne poznajemo? Šta je stil, pre nego što ga iznesemo, a on ubrzo postane trend?

Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!