Koliko moja ishrana zapravo šteti planeti?
Osvešćivanje
Da smo svi svedoci klimatskih promena dovoljno nam govori ovo vreme. Preko 10 stepeni u plusu je na Celzijusovoj skali u zimskom periodu na ovom podneblju, a minus na termometru neophodan i željno iščekivan, kao i snežne padavine.
Svi mi, na manje ili više svestan način, potpomažemo tome danas i ugrožavamo zajedničku majku – planetu Zemlju. Kroz svu tehniku koju koristimo, aparate koje ostavljamo da troše nepotrebno struju. Kroz ambalaže koje nisu pogodne za reciklažu, odeću i obuću koju nosimo, hranu i pića koja konzumiramo…
Istina koju ignorišemo
Istražujući koji su sve to vidovi zagađenja životne sredine i uticaja na klimatske promene, veoma je važno spomenuti uticaj ishrane – postojanje ogromnih farmi, korišćenja plodnog tla za gajenje životinja za ishranu i preveliko konzumiranje mesa na svetskom nivou.
Farme zauzimaju ogromne parcele. Otpad u vidu raznih štetnih hemijskih jedinjenja se pušta u vodene tokove i utiče na vodeni svet. U životinje se brizgaju razni hormoni radi bržeg rasta i uvećanja njihove mase. Sve to, kada pomislite na lokalnom nivou, možda i ne deluje toliko strašno i ne ostavlja utisak, ali hajde da razmišljamo globalno.
Jedan od izvora napominje da se za proizvodnju mesa koristi oko 70% zaliha vode za piće (jer zemljište koje je potrebno za proizvodnju stočne hrane mora biti konstantno navodnjavano), a da se u odnosu na udvostručenu populaciju od 1960. godine, proizvodnja mesa učetvorostručila!
Da li se nekada zapitate čime se hranite, kako su uzgajane te životinje koje jedete?
I želim da iskreno postavite sebi pitanje, ukoliko do sada niste…
Zašto vam još uvek nije važno kako se hranite, kakvog to ima uticaja na vaše zdravstveno stanje i kakvog može tek da ima u budućnosti?
„Zdravlje na usta ulazi“
U hladnijem periodu godine se nekako više trudimo da konzumiramo vitamine u vidu voća i povrća kako bi održali ili ojačali imunitet i čuvali se od potencijalnih virusa koji vladaju.
Zašto čekati bilo šta? Zar nije prelep osećaj kada svakoga dana možete da unesete u sebe zdravlje iz prirode?
Zagristi sočnu svežu jabuku ili prvu jagodu, pojesti kašiku meda. Bomba puna vitamina iz salate, od raznog povrća ili pak sezonskog voća – nemojte reći da baš ništa od ovog ne volite.
Umerenost
Ishrana koja se deklariše kao “pravilna” jeste raznovrsna ishrana.
Često čujem od ljudi iz svoje okoline kako su navikli da jedu velike količine mesa, gotovo na svakodnevnom nivou, a kada su u nemogućnosti ili nije na repertoaru mesni obrok, ne mogu da osete sitost jedući samo povrće ili testeninu.
Sve je to velika varka naše glave i naših gladnih očiju.
Ovim putem želim da propagiram umerenost. Za sve treba naći adekvatnu meru koja je prilagođena pojedincu, u zavisnosti od potreba organizma. Smatram da ne možemo svi biti vegani i vegetarijanci i da ne treba da budemo. Zato osluškujmo svoje telo, kakvu hranu ono traži i pratimo osećaj u stomaku pri unošenju različitih namirnica.
Reakcija stomaka je ta koja je najbolji vodič za našu ishranu i zdravlje.
Pronađimo više vremena za sebe, za pripremu svojih obroka i konzumiranja svežih namirnica, a manje za čekanje u redovima na kioscima brze hrane.
Pomozimo našoj planeti, hranimo je makar sitnicama koje ćemo činiti za nju i očuvati je, pokažimo zahvalnost. Uistinu, ona je ta koja hrani nas!
Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!
