Kome se obratiti ako primetimo ili trpimo bilo koju vrstu nasilja?
Da li ste znali da je u toku prošle godine prijavljeno 110 000 slučajeva porodičnog nasilja? Statistika pokazuje da je svaki drugi učenik u Srbiji doživeo vršnjačko nasilje, a u čak 85% slučajeva niko im nije pomogao.
“Ovaj svet je opasno mesto za življenje, ne zbog onih ljudi koji su zli, nego zbog onih koji u vezi toga ništa ne preduzimaju” rekao je Albert Einstein. Da bismo mogli da pružimo nekome pomoć, prvi korak je prepoznavanje.
Šta je to nasilje i koje vrste postoje?
Nasilje podrazumeva zloupotrebu sile kao akta agresije kojim se povređuju osobe, ili uništava vlasništvo.
Osnovne vrste nasilja su psihičko i fizičko. Psihičko nasilje, jedno je od najrasprostranjenijih. Ono se odnosi na: vređanje, pretnje, omalovažavanje, nazivanje pogrdnim imenima, ponižavanje i kritikovanje. Sa druge strane, fizičko nasilje za posledicu ima fizičke povrede, kao što je povređivanje tela druge osobe. Iako psihičko nasilje ne ostavlja vidljive modrice na telu, ono utiče na mentalno zdravlje. Više je žrtava psihičkog, u odnosu na fizičko nasilje.
Sa razvojem društvenih mreža, dolazi do pojave i do porasta novog oblika zlostavljanja, a to je elektronsko nasilje. Nasilnici posredstvom medija šalju uznemirujuće poruke, postavljaju negativne komentare i vrše distribuciju nepoželjnih slika i videa. Društvene mreže i druge medije koriste kao sredstvo zlostavljanja, krijući se iza svojih online profila.
Vršnjačko nasilje je najrasprostranjenije. Deca trpe nasilje u vrtiću, školi, parkovima, pa i u ustanovama socijalne zaštite.
Porodično nasilje je ponašanje kojim član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugih članova porodice. Prema istraživanjima UNICEF-а, više od 50% roditelja veruje u rečenicu: „Batina je iz raja izašla“.
Važnu ulogu kod pomoći i zaštitite od nasilja ima edukacija. Istraživanja su pokazala da svaki četvrti mladić i svaka deseta devojka misle da šamar nije nasilje (oblik fizičkog nasilja). Svaki treći mladić i deseta devojka smatraju da su vulgarni komentari upućeni devojkama prihvatljivi (psihičko nasilje). „Devojka koja nosi kratku suknju i usku majicu je sama kriva“ – od 415 mladih, njih 138 sebe smatra krivim zbog seksualnog nasilja.
Sada kada znamo šta je nasilje i kakvo ono može da bude, spremni smo da pomognemo, a evo kako da prepoznamo žrtve i na koji način da pružimo potrebnu pomoć.
Kako prepoznati nasilje i na koji način možemo da pomognemo?
Simptomi koji nam ukazuju na nasilje često mogu da budu prikriveni lažnim osmesima i razlikuju se od osobe do osobe. One ponekad nisu ni svesne da su žrtve i pravdaju postupke svojih nasilnika (roditelja, partnera…).
Žrtve fizičkog nasilja, u većini slučajeva, imaju vidljive povrede koje pravdaju nezgodama. Oblače se na način koji prikriva modrice. Izbegavaju društvena okupljanja.
Žrtve psihičkog nasilja imaju nizak nivo samopoštovanja. Pokazuju znake promene ličnosti. Posledice mogu da budu pojava depresije i anksioznosti.
Sledeći korak ka pružanju pomoći je veoma jednostavan, ni malo komplikovan. Čarobna rečenica „Kako si?“. Treba da pokažemo da nam je zaista stalo i da prosto slušamo. Podrška je od ključne važnosti.
Trebalo bi i da spomenemo neke stvari koje nisu preporučljive. Ne treba da čekamo da nam se žrtva prva obrati. Zbog gubitka samopouzdanja potrebno je da mi napravimo prvi korak. Dok nam se najbolji prijatelj, sestra, brat ili prolaznik na ulici (svako moze da bude žrtva) poverava, govoreći nam svoju priču, ne smemo da ih osuđujemo, a ukoliko ne želi da nam se poveri, ne treba da vršimo pritisak, već da pomoć pružimo na indirektan način.
Važne institucije i brojevi:
Kod vršnjačkog nasilja obratiti se: opštinskom Centru za socijalni rad, pedagozima i psiholozima škole. Postoji i SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj”, koja nudi besplatne i poverljive pozive (0800-123456).
Ženske nevladine organizacije: SOS ženski centar (021/422-740).
Porodično nasilje: Savetovalište za brak i porodicu (2650-258, Beograd).
Kod elektronskog nasilja se preporučuje metod: fotkaj (screenshot) – prijavi – blokiraj.
Pored navedenih ustanova, takođe pomoć mogu da pruže: policija (192) i zdravstvene ustanove (194).
Nasilje je problem koji svakodnevno raste i širi se. Zato, sledeći put kada vidite nekoga kome je potrebna pomoć i ko vodi dobro skrivenu borbu, nemojte samo da budete posmatrači. Setite se pitanja „Kako si?“ i nemojte se plašiti i sami da odgovorite na njega.
Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!
