Lik i delo Mileve Marić
Mileva Marić rođena je 19. decembra 1975. godine u Titelu nadomak Novog Sada. Mileva je kao najstarije od troje dece, odrasla u bogatoj porodici sa majkom Marijom Ružić i ocem Milošem Marićem koji je bio oficir niže Austrougarske vojske, narednik Šajkaškog bataljona. Živela je sa roditeljima 14 godina u Rumi, dok njen otac nije napustio radno mesto sudskog službenika zbog problema sa reumatizmom. Radi nasledstva Mileva je sa svojim roditeljima otišla u Kać, nakon čeka su kupili kuću u Kisačkom sokaku u Novom Sadu. Miloš Marić je bio dobrostojeći čovek, koji je na vrlo pametan način koristio svoje stečeno bogatstvo školujući decu.
Milevu Marić život nije štedeo, jer joj je na rođenju iščašen kuk, tako da joj je leva noga bila kraća. Hendikep se u ranim godinama nije primetio, međutim njena telesna mana počela je da se manifestuje u kasnijim godinama kada je počela da hramlje. Roditelji su je vodili kod najcenjenijh doktora kako bi njen problem fizičke prirode rešili. Trudili su se da je uče pravilno da hoda, međutim to uopšte nije urodilo plodom.
Kod babe i dede na salašu u Kaću provela je najranije detinjstvo. Mileva je bila vrlo poslušno, veselo i pametno dete. Osnovnu školu je završila u Rumi i pošto se isticala u razredu, njen otac Miloš odlučio je da omogući dobro obrazovanje. Mileva je 1886. godine postala đak Ženske Gimnazije u Novom Sadu, ali pošto devojkama u tadašnjoj Austrougarskoj nije više bilo dozvoljeno obrazovanje i školovanje, prebacila se 1888. godine u Kraljevsku malu realnu gimnaziju u Sremskoj Mitrovici. Dve godine kasnije Mileva je maturirala kao najbolja u razredu, a posebno se isticala u fizici i matematici. Osim toga, Mileva se školovala i širila svoje znanje i u Šapcu, gde je 1890. godine upisala Kraljevsku srpsku školu. U Zagreb se preselila 1890. godine, jer je dobila specijalnu dozvolu za pohađanje škole u koju su išli samo dečaci. Na studije medicine u Cirihu, Mileva se upisala leta 1896, da bi se potom oktobra meseca prebacila na studije matematike i fizike na Državnoj politehničkoj školi. Time je načinila pravi podvig, jer je bila tek peta primljena žena.
Na studijama u Cirihu Mileva upoznaje novog kolegu, sedamnaestogodišnjeg Alebrta Ajnštajna. Od početka su se odlično slagali, jer su delili su studijske grupe. Oboje su imali istu strast prema nauci i muzici. Ajnštajn je Milevu nazivao Dokerl, što je na nemačkom dijalektu bio nežan način da se kaže lutka. Prve dve godine studija su bile vrlo uspešne za Milevu, ali je studentska zaljubljenost u Alberta i strah od te veze prevagnuli, i ona odlučuje da se preseli u Hajdelberg. Tamo je slušala predavanja iz teorijske fizike kod nobelovca Filipa Lenarda, proučavajući fotoelektrični efekat za koji će Ajnštajn kasnije dobiti Nobelovu nagradu. Osim toga, na istim predavanjima susrela se sa četvorodimenzionalnom geometrijom koja predstavlja matematičku bazu teorije relativiteta. Upravo to će kasnije proslaviti Alberta Ajnštajna. Pisma koja su Mileva i Albert razmenjivali su pored nežnih izjava ljubavi, sadržala i matematičke proračune koja su cenzurisana kako bi se umanjio Milevin značaj.
Mileva odlučuje da se vrati u Cirih 1899. godine, nakon dopisivanja sa Albertom. Tada veza postaje sve ozbiljnija, a njeni rezultati slabiji. Mileva je povukla svoju doktorsku disertaciju kod profesora Hajnrika Vebera, koji nije nije želeo da primi Alberta za svog asistenta i ne želeći da se zameri obojici. Nakon saznanja da je trudna, Mileva se 1901. godine vraća za Novi Sad kod roditelja i tamo rađa devojčicu Lizerl. Postoje navodi da je devojčica ubrzo nakon rođenja umrla zbog opasne bolesti, međutim mnogi smatraju da je Lizerl data na usvajanje.
Nakon venčanja 1903. godine, Mileva je rodila još dvoje dece, sina Hans Alberta i Eduarda. Između rođenja dva sina, sada već vanrednog profesora na Univerzitetu u Cirihu, Aleberta Ajnštajna, otpočelo dopisivanje sa njegovom rođakom Elzom u koju je bio zaljubljen još kao dečak. Odnosi između Mileve i Alberta su zahladneli njegovom odlukom da se preseli u Berlin, radi poziva da postane redovni profesor na Univerzitetu u Berlinu. Mileva je to odbila, jer je tamo živela Elza. Albert je zahtevao od Mileve da mu odgovora samo kada joj se on obrati. Nakon života na relaciji Berlin-Cirih, Mileva se potpuno posvetila sinovima i zaboravila na nauku. Tokom ratnih godina, Albert Ajnštajn odlučuje da Milevi zatraži razvod braka što je ona vrlo teško podnela i razbolela se. Brigu o deci na kratko je preuzela njena sestra Zorka, a Mileva je pristala na razvod braka 1918. godine gde je njen uslov bio da novac od Nobelove nagrad ustupi njoj.
Albert se oženio Elzom 1919. godine, a Mileva je sa njim održavala kontakt sve do njegovog odlaska u SAD 1933. godine. Veliki deo novca koji je dobila od Alebrta dala je na lečenje sina Eduarda koji je oboleo od šizofrenije. Mileva je potpuno zaboravila na njeno izučavanje matematike i fizike, te je držala privatne časove kako bi imala za osnovne potrebe. Dve godine nakon Albertove emigracije u SAD, umire Milevina majka, a nedugo za njom i bolesna sestra Zorka. Nakon toga, stariji sin Hans Alebert odlazi u Ameriku sa svojom porodicom, dok Mileva ostaje sa Eduardom u Cirihu. Nakon jednog od Eduardovih jakih i nasilnih šizofrenih napada, Milevi je pozlilo. Preminula je 4. avgusta 1948. godine u Cirihu, gde joj nakon šloga bila potpuno oduzeta leva strana tela.
Autorka: Vanja Urošev
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
