Lingvistkinja u ulozi baletske kritičarke
Kada bismo želeli da napravimo spoj lingvistike, feminizma, psihologije i baleta, jedina osoba koja bi nas asocirala na date pojmove bila bi Svenka Savić.
Novosađanka rođena 1940. godine u Gospođincima, decenijama je aktivna kada je reč o rodnoj ravnopravnosti i ženskim pravima. Osnovne akademske studije završila je 1964. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, u oblasti srpskog jezika i književnosti, a magistrirala je pet godina kasnije u oblasti lingvistike. Kao studentkinja, bila je članica Baletskog Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Godinu dana je provela Lenjingradu (današnjem Sankt Peterburgu) na usavršavanju u Lenjingradskoj baletskoj školi, u oblasti metodike baleta, i dobila zvanje nastavnice klasičnog baleta. Po povratku u Novi Sad, godinu dana predaje u Baletskoj školi, a doktorsku disertaciju iz psihologije odbranila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ova sinergija lingvistike i psihologije usmerila ju je da se dalje usavršava. Tako je 1979. godine otišla u Sjedinjene Američke Države da bi se na odseku za psihologiju Univerziteta u Berkliju, kao dobitnica Fulbrajtove stipendije, bavila razvojnom psiholingvistikom.
Čini se da je čitav radni vek posvetila upravo psiholingvistici, pa je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu bila redovna profesorka od 1978. godine na predmetima Uvod u lingvistiku, Analiza diskursa, Psiholingvistika i Jezik i rod. Jedno vreme bila je gostujuća profesorka na predmetu Jezik i rod na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kao i na predmetu Komunikacija i funkcionalni stilovi na Filozofskom fakultetu u Nišu. Ipak, mnogo duže se nalazi na poziciji koordinatorke Asocijacije centara za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije i istraživanja pri Univerzitetu u Novom Sadu. U okviru asocijacije učetvovala je u istraživačkim projektima – Psiholingvistička istraživanja, Životne priče žena u Vojvodini i Škola romologije.
Jedan period provela je i kao koordinatorka udruženja pod nazivom Ženske studije i istraživanja ,,Mileva Marić Ajnštajn’’, a poslednjih nekoliko decenija članica je Udruženja za primenjenu lingvistiku.
Do sada je napisala oko 20 knjiga, a za knjigu Balet 1994. godine dobila je nagradu Laza Kostić. Kako sama kaže, teorijski i praktični aspekt igre, plesa i baleta za nju predstavljaju, ne samo hobi, već i profesiju.
Kada je reč o rodno osetljivom jeziku, održala je preko 500 događaja na prostoru bivšeg srpskohrvatskog govornog područja. Za aktivnost na ovom polju 2003. godine dobila je nagradu Izvršnog veća Vojvodine za razvoj rodne ravnopravnosti.
Godine 2010., postala je prva profesorka emerita Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a 2017. godine uručena joj je nagrada za životno delo koju Udruženje baletskih umetnika Srbije dodeljuje zaslužnim umetnicima u oblasti umetničke igre.
Autorka: Aleksandra Jovanović
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
