Mladi i pandemija: Katarina Stanojlović
Svi mi, bez obzira na to odakle dolazimo, preživeli smo i trenutno proživljavamo isti problem – pandemiju virusa Covid-19 i nedostatak socijalnih kontakata. Međutim, razlikuje se način na koji odlučujemo da ga sagledamo. Da li si se ikada zapitao/la kako pandemiju vidi neko drugi, neko koga si video/la u prolazu ili neko za koga ni ne znaš da postoji?
Devetnaestogodišnja Katarina Stanojlović, nekadašnja učenica Gimnazije u Velikoj Plani, a buduća studentkinja Digitalnih umetnosti na Fakultetu za medije i komunikacije, osim što voli da se igra crtežom, animacijom i filmom, da vozi bicikl i peva karaoke, preživela je jedno vanredno stanje i živi u vremenu pandemije koronavirusa. Baš iz tog razloga, razgovarala je sa nama i podelila svoju priču.
1. Reci nam nešto o Katarini pre pandemije; kako je njen život izgledao?
Pre pandemije, Katarina je već godinu dana bila borac protiv leukemije (koju je pobedila), tako da joj je život većim delom bio bolnički, sa laptopom, krevetom i stalkom za infuziju.
2. Reci nam nešto o sebi sada. Kakvo iskustvo nosiš iz ove situacije i u kom aspektu si se promenila?
Sa obzirom na moju situaciju, ova godina je trebalo da bude ona u kojoj ću zasluženo uživati, van bolničke sobe i sa prijateljima, što svakako nije bilo moguće. Mislim da sam se najviše naučila strpljenju.
3. Šta bi poručila sebi iz dana neposredno pre proglašenja vanrednog stanja?
Da ne dopustim dečku da ode iz mog stana par dana pred karantin i da će sve potrajati duže nego što očekujem.
4. Kako si se nosila sa zabranom kretanja? Šta si radila tokom nje, kako si provodila svoje vreme? Da li si iz tog iskustva nešto posebno naučila?
Kako sam već dugo pre toga bila u krevetu, to za mene nije bila novina. Manjak kretanja sam pokušala da nadoknadim jogom, a dane ispunjavala filmovima, serijama, crtanjem…
5. Da li možeš da izdvojiš neku emociju, bilo prijatnu ili neprijatnu, koju si pretežno osećala za vreme pandemije?
Pomisao na zagrljaj sa ljudima koje tada nisam mogla da zagrlim, pa i kada sam ih najzad srela, a ipak sam morala da držim distancu.
6. Da li je pandemija uticala na tvoje stvaralaštvo i da li se tvoj umetnički izraz promenio otkako je ona prisutna?
Za vreme karantina je nastao jedan karakter kojeg sam od tada dosta i crtala, pa i vajala. Iako to nije bilo namerno, verujem da su osećaji koji su bili prouzrokovani pandemijom isplivali u tom crtežu i liku.
7. Šta u svojim delima želiš da prikažeš, ako su ona u kontekstu pandemije?
Nemam nikakvu konkretnu ideju koju svesno želim da plasiram, više koristim svoje radove da se zabavim i vizuelno predstavim neke svoje doživljaje i osećanja. U kontekstu pandemije, možda bi neki od crteža slali poruku da je okej da se nekad osećamo i loše ili pogubljeno.
8. Šta bi poručila svima koji ovaj tekst pročitaju?
Svi smo u istom sosu, neko manje, neko više, ali je važno da uživaju.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!
