Obrazovanje
Što bi ukratko značilo da se od mladih danas očekuje da se uspešno obrazuju i praktično pripreme za karijere u okviru poslova koji još uvek ne postoje, koristeći tehnologiju koja još uvek nije izmišljena, kako bi rešili probleme koje mi kao društvo i dalje ne prepoznajemo kao probleme.
Da li formalno obrazovanje čija osnova ipak jeste „bubanje“ teorije u grupama od 30+ individua može da izvuče ovakav nivo fleksibilnosti i inovativnog, out-of-the-box razmišljanja od budućih učesnika tržišta rada?
Prilagodi se, improvizuj, prevaziđi
U regionalnom istraživanju izvedenom na studentima Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu 2012 godine, uočeno je da kompetencije koje poslodavci očekuju od radnika u 21. veku nisu one iste koje studenti stiču u paketu sa svojom diplomom. Moderan poslodavac očekuje proaktivnog radnika, sklonog pokazivanju inicijative, sa razvijenim komunikacionim veštinama, sposobnog za rad u timu ali i za individualan rad, sa izrazitom sposobnošću sagledavanja šire slike uz istovremeno obraćanje pažnje na najsitnije detalje.
Zaposleni treba da budu deo kolektiva, ali i da imaju razvijena interesovanja i hobije van kompanije.
Ceni se dobar odnos sa kolegama i uklapanje u poslovnu kulturu, ali i ostavljanje individualnog utiska.
Radnik sa sposobnošću strogog poštovanja rokova, ali i iskazivanjem preduzetničkog duha, sa tipičnim ekstrovertnim prezentacionim veštinama, ali i veštinama introspekcije, samo-ocenjivanja i zapažanja, karakterističnim za introverte.
Upravljanje vremenom, upravljanje sobom, lična i poslovna organizovanost, spremnost da se preuzme odgovornost, određivanje prioriteta, konceptualno i strateško razmišljanje, sposobnost sistematičnog rešavanja problema…
Nisu veštine koje se najčešće uklapaju u tih 60 ESPB.
Ozbiljnost same situacije postaje jasnija kada se shvati da su za navedene kompetencije studenti sopstveni nivo ocenili kao – niži od traženog. a ove veštine, osim za zapošljavanje i dalje obrazovanje, su osnov i za aktivno uključivanje mladih u društvo i zajednicu.
Bez formalnosti
Neformalno obrazovanje i omladinski rad se navode kao najefektivniji programi za razvoj navedenih ključnih kompetencija kod mladih, neophodnih za njihovo uspešno uključivanje u društvo.
Programe i aktivnosti neformalnog obrazovanja odlikuje i holistički pristup radu, zasnovan na empirijskom učenju i refleksiji, prilagođen potrebama i senzibilitetima ciljne grupe uz dobrovoljno učešće.
Međutim, iako su osobine poput asertivnosti, pokazivanja inicijative i aktivizma uopšte, kvaliteti koji su prepoznati i od strane poslodavaca i samih mladih, istraživanja pokazuju da je u pogledu kvaliteta i dostupnosti, oblast neformalnog obrazovanja daleko od nivoa na kom bi trebalo da bude.
Loš kvalitet se najviše ogleda u pogledu same tematike vannastavnih sadržaja, njihovog značaja za dalji razvoj mladih i isposobnosti da probude interesovanje kod sopstvene ciljne grupe. Ovo se može primetiti kroz relativnu nezainteresovanost srednjoškolaca i studenata za učestvovanje u bilo kakvim dodatnim aktivnostima, osim sportskih i u određenoj meri humanitarnih. Ove aktivnosti postoje, i dostupne su bar nekoj meri određenom procentu mlade populacije, ali ciljevi koje one ostvaruju nisu dovoljno dobro definisani, odnosno nisu relevantni za omladinu.
Kao što je često slučaj, mladi sa invaliditetom, mladi iz najsiromašnijih okruženja i mladi romi, su najistaknutiji članovi marginalizovanog dela populacije kojima je ograničena dostupnost sadržaja neformalnih programa, da li iz tehničkih razloga ili zbog duboko ukorenjenih predrasuda prema pomenutim grupama.
Umrežavanje
Kako obrazovne institucije često predstavljaju matično mesto okupljanja omladine, tako su one i polazna tačka za formalno, ali i za neformalno obrazovanje. Uvođenje novih, relevantnih vannastavnih aktivnosti u okviru samih škola i fakulteta, aktivnosti u čijem bi odabiru i sami mladi imali reč, bi moglo da bude prvi značajan korak ka formiranju jednog inovativnog pristupa obrazovanju.
Pored toga, osnaživanje omladinskih organizacija i podsticanje njihove međusobne saradnje, kao i saradnje sa institucijama, stvorila jedan sveobuhvatni neformalni obrazovni sistem, koji je kreiran za mlade i uz učešće mladih.
Dobro koncipirane aktivnosti prilagođene mladima otvaraju mogućnost i njihovog dodatnog aktiviranja, ne samo kao učesnika u istim, već i kao budućih edukatora i organizatora. Pravovremeno upoznavanje sa omladinskim radom i neformalnim obrazovanjem kod mladih podstiče liderske sposobnosti i motiviše ih da se dodatno angažuju, da preuzimaju dodatne odgovornosti i razvijaju sopstvene ideje i projekte.
Mladi koji rano shvate značaj samoangažovanja i samo-motivacije, stvaraju naviku konstantnog učenja i unapređivanja sopstvenih veština, ali i želju sa transferom znanja na kolegei i mlađe generacije. Samim tim se stvara jedna “kultura učenja” koja transformiše prvobitno strogo teorijski i formalan proces u jednu sasvim prirodnu i podrazumevanu aktivnost.
……
Obrazovni sistem današnjice je u kontinuiranom fluksu i procesu menjanja, on je fleksibilan i inovativan i kreće se u pravcu usvajanja principa neformalnog, informalnog i celoživotnog učenja. Akcenat sa nastavnika prelazi na učenike, sa pitanja „šta“ na pitanja „kako“, „zašto“ i „kada „ učimo. U svetu globalizacije, promene su činjenica a ne odstupanje od pravila i verovatno je da će sam način učenja i obučavanja mladih biti pod većim uticajem od bilo koje druge oblasti.
Partneri
Kontakt Tu smo za sva vaša pitanja
Radno vreme:
Ponedeljak – Petak
10 – 17h
Kontakt:
informacijezamlade@gmail.com
+381 65 596 3 596