Pričajmo o emocijama
Jeste li nekada, dok ste koračali drumom, osetili miris starog jorgovana koji vas je podsetio na neke minule dane? Je li taj miris iz prašnjavih džepova izvukao davno usnulu setu? Osećate li minule korake u punom odjeku? Na izvoru našeg bića naslagane su emocije i čitavim spektrom boja obojeno je naše postojanje.
Pokušaćemo da rečima iskažemo kako se osećamo
Osećamo sumorni oblak koji vetrom para grad, osećamo Sunce kad izmili iz gnezda, osećamo maglu dok se neprimetno šunja, osećamo vihor koji nas silinom obuzima. Osećamo, i to je važno iskazati, jer upravo taj lični doživljaj čini prirodu onoga što nazivamo emocijom. U Rečniku psihologije Žarka Trebješanina napisano je da emocije jesu „ jedan od osnovnih, složenih psihičkih procesa, koji predstavlja opažanje i tumačenje karakterističnog uzbuđenog stanja organizma…” Svemu onome što se zbiva oko nas pripisujemo značenje, i od značenja koje pridajemo, zavisiće koja će se emocija javiti i kako ćemo reagovati. Ponekad nas ponese bura pa opijeni raznolikim bojama zaboravimo da su nam potrebne, da nas čine živima i daju draž onome što nazivamo življenjem.
Strast i umerenost
Život bez strasti bio bi život bez nadahnuća i raznolikosti, ali je vrlina vladati sobom kada bura udara o hridi našeg bića. U hrišćanstvu postoji termin temperantia, koji označava umerenost i ravnotežu koja omogućava uzdržavanje od emocionalnih ispada. Osnov mentalnog zdravlja sastoji se u kontroli negativnih emocija, što ne znači da emocije treba potiskivati, već ono čemu treba težiti jeste izražavanje adekvatnih emocija, odnosno, emocija koje su u skladu sa situacijom.
„Čašu meda jošt niko ne
popi što je čašom žuči
ne zagrči,
čaša žuči ište čašu
meda, smiješane
najlakše se piju.”
Ova Njegoševa misao ukazuje na činjenicu da je život sačinjen iz prijatnih i naprijatnih okolnosti koje određuju naše raspoloženje, no osnov duševnog blagostanja jeste ravnoteža emocionalnog žagora. Emocionalna inteligencija, prema navodima Danijela Golemana, ne podrazumeva izbegavanje neprijatnih osećanja radi postizanja zadovoljstva, pre držanje pod kontrolom intenzivnih osećanja koja remete raspoloženje.
Drugačiji pogled na stvari
Dođu neki dani kada čovek zastane i nakon toliko pređenih kilometara zaželi da skine tovar koji je toliko dugo nosio na svojim leđima, da pomiri u sebi sve ono što mu ne da mira i da prošlost iznova pogleda drugim očima. Postizanje svakodnevnog zadovoljstva može se postići kognitivnom promenom. Ukoliko uspemo da sagledamo situacije iz druge perspektive i na drgačiji način, velike su šanse da ćemo pronaći protivsredstvo za tugu, budući da se blagim ophođenjem stišava uznemirujući impuls. Emocije tada postaju dar koji nas pokreće, dar koji podiže nivo motivacije i entuzijazma i pospešuje ostale sposobnosti koje su važne da bismo uživali u onome što radimo.
Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!
