Razbijanje predrasuda – privatni fakulteti

NISU SVI STUDENTI PRIVATNIH FAKULTETA BOGATI

Kako je krenulo drugo polugodište, u školama počelo je i večito pitanje maturanata. Šta dalje? Da li da upišem neki fakultet i koji? Da li da se zaposlim i gde? Sa samo 18 godina teško je doneti ovako veliku odluku. Ne samo da utiče na to šta ćemo raditi svakodnevno narednih 5 do 10 godina, već i određuje našu celu budućnost.

Privatni fakulteti za sada retko kom maturantu u Srbiji padnu na pamet. Toliko mnogo predrasuda se okreće oko privatnih fakulteta – ovom prilkom smo odlučili da neke od njih razbijemo.

Intervjuisali smo 4 studenta privatnih fakulteta. Ne onih stereotipičnih, koji već znaju da će im roditelji kupiti diplomu i upisuju fakultet reda radi. Ovaj put pričamo sa ‘’ne tako bogatim’’ studentima.

Kako ste se odlučili da upišete baš ovaj smer i fakultet? Šta je najviše igralo ulogu u odluci?

Petar: Za ovaj smer sam se odlučio jer me računari zanimaju od malena. Najviše je igralo ulogu to što sam na takmičenju osvojio 1. nagradu, uz koju sam dobio u potpunosti plaćenu školarinu za sve 4 godine, uz ispunjenje određenih uslova.

Nemanja*: Odluku sam doneo kada nisam uspeo da upišem željeni državni fakultet. Igrom slučaja počeo sam da radim, i onda sam razmišljao da upišem dogodine fakultet. Mnogo ljudi reklo da ne bih trebao to da uradim. Na kraju sam doneo odluku da ne želim da gubim godinu, i s time sam, u drugom upisnom roku, upisao privatni fakultet.

Aleksandar: Veći broj ljudi mi je predložilo da upišem ovo, posavetovali su me jer sam bio lenj za učenje u srednjoj. Ovo sam imao najveću šansu da upišem.

Anja*: Digitalnu produkciju sam odlučila da upišem jer sam se u slobodno vreme tokom srednje škole bavila dizajnom i fotografijom. Želela sam da mi to ne bude samo hobi više. Kako sam na fakultetu tehničkih nauka videla biomedicinsko inženjerstvo i to mi se dopalo kao prva želja (jer, kako bi stariji rekli, “od toga ima ‘leba”). Upisala sam i državni fakultet, a privatni sam upisala sebi za dušu.

Da li ste imali priliku i mogućnost da upišete isti ili sličan smer na državnom fakultetu? Ako jeste, šta je prevagnulo da idete da privatni? Da li ste zadovoljni svojom odlukom?

Petar: Imao sam priliku da upišem isti smer na državnom fakultetu, konkretno, na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. S obzirom na to da sam nagradu osvojio još u aprilu, odluku da ću upisati ovaj fakultet sam doneo mesec dana kasnije. Za sada sam zadovoljan svojom odlukom, još dve godine, pa ćemo videti da li će mi mišljenje ostati isto.

Nemanja: Itekako sam zadovoljan svojom odlukom. Imam mogućnost da radim, a da istovremeno studiram. Puno znači! Dobio sam priliku i iskoristio sam je! Nažalost, nisam imao mogućnost da upišem državni fakultet zbog velike konkurencije.

Aleksandar: Imao sam više prilika, išao sam na više prijemnih ispita koje sam dobro uradio, ali zbog lošeg proseka u srednjoj nisam imao dovoljno bodova da upišem. Za sada sam zadovoljan, ali prerano je da to bude konačan utisak. Znaću na kraju, kada budem završavao, da li sam zadovoljan.

Anja: Na Fakultetu tehničkih nauka postoji sličan smer, ali se on bazira na dosta teorijskog znanja i nekim predmetima koji nisu toliko stručni. Generalno je više tehnički nego umetnički i kreativni smer, koji sam ja tražila.

Da li vam cena studija predstavlja poteškoću? Na koji način se finansirate?

Petar: Cena studija ne predstavlja poteškoću, jer, kao što sam već naveo, imam plaćenu školarinu od strane fakulteta. Živim s roditeljima, a izvor finansija su mi povremeni manji radovi u struci.

Nemanja: Cena studija mi ne predstavlja poteškoću, iz razloga što sam zaposlen i imam primanja koja su malo iznad preseka u našoj državi. Uglavnom sam plaćam svoje studije, s vremena na vreme porodica uskoči i pomogne. Gledam da se to svede na minimum.

Aleksandar: Predstavlja mi poteškoću, jer, kao i većina studenata, nemam novca. Sam sebe izdržavam, roditelji mi ne pomažu. Radim za stalno u dobroj firmi i zbog toga mogu da priuštim da idem na fakultet.

Anja: Osvojivši drugo mesto na takmičenju za stipendiju, dobila sam povlasticu da plaćam samo 30% troškova studija na fakultetu. Što se tiče prijava ispita, kao članu studentske organizacije i jednom od glavnih organizatora događaja na univerzitetu, nisam morala da plaćam ni te troškove.

Kako je vaša okolina reagovala na vašu odluku da upišete privatni fakultet? Da li ste morali da se borite sa nekim predrasudama?

Petar: Ljudi su bili veoma neprijatni prema meni pre samog upisa na fakultet. Komentara su bili “da mi je diploma već na stolu”, zatim, “da se na tom fakultetu ništa ne radi” i slično. Moja majka prva je imala takvo mišljenje, dok me je otac podržao u odluci. Tako da, da, morao sam, i još uvek se borim s predrasudama.

Nemanja: Dosta ljudi me je podržalo u odluci, zato što neki nemaju fakultet pa znaju kako je bez njega. Neki zato što znaju da ako ne upišem u prvoj godini, teško da bih opet konkurisao u drugoj godini. Nisam morao da se borim sa predrasudama zbog toga što sam imao ljude pored sebe koji mi pružaju ogromnu podršku. Ali naravno, postojali su ljudi koji su pričali da je privatni fakultet “glupost i gubljenje vremena i novca” ali isti ti su se posle prve godine prebacili na privatni (haha)!

Aleksandar: Moja okolina nije mogla da veruje da sam uopšte upisao, baš zbog toga kako sam se ponašao u srednjoj školi. Susretao sam se sa različitim predrasudama. S jedne strane, sa studentima sa državnih fakulteta koji su mi govorili da sam budala što sam upisao privatni. S druge strane, svojih kolega sa privatnog fakulteta zbog toga što su imućniji i imaju vremena i želju za izlaženjem i druženjem, dok ja nemam. Takođe sam bio kritikovan zbog toga što studiram i u isto vreme radim.

Anja: Kako studiram i na drugom fakultetu, mnogi moji prijatelji se šale na račun činjenice da studiram “na jednom i po fakultetu”. Čak i ja nekad podlegnem tom pritisku, pa se šalim na svoj račun. Profesori iz srednje koji su čuli su mi govorili kako im je jako drago što nisam upisala samo privatni univerzitet (jer sam za njegove rezultate saznala u aprilu, dok se za državne prijemni radi u junu), jer “imam potencijala” i bilo bi tužno protraćiti ga. To je, po meni, veoma tužno, jer svi osuđuju i grade mišljenje, bez nekog prethodnog iskustva.

Šta bi ste naveli kao prednost privatnih fakulteta u odnosu na državne? Šta bi naveli kao poteškoću? Da li je vas fakultet ispunio vaša očekivanja?

Petar: Prednost privatnih fakulteta je to što su radne grupe manje, tako da je radna atmosfera opuštenija, kao i vreme rasporeda koje je adekvatno raspoređeno. Mane su te da deo studenta živi potpuno umišljenim, nestvarnim životom, i misle upravo ono što sam malo pre rekao, da će plaćanjem doći do diplome, što jednostavno ne funkcioniše. Fakultet je definitivno ispunio moja očekivanja.

Nemanja: Prednosti su velike. U cenu školarine mi je uključena i cena sledećeg: menza, knjige, prijavljivanje ispita, teretana, dostupnost profesora 24/7, privatne časove za studente koji su vanredni ili udaljeni, online predavanja za iste, mogućnost konsultacije sa asistentima 24/7. I još mnoge druge stvari koje mi trenutno ne padaju na pamet. Poteškoće? Pa ja ne bih mogao da vam navedem to… Možda cena fakulteta. Ali opet, sa druge strane, šta je sve uključeno u cenu i koje su sve mogućnosti, malo izađe skuplje od državnog – samofinansiranje. S obzirom na cenu studja  mislim da je ta razlika gotovo zanemarljiva.

Aleksandar: U mom slučaju, svi profesori rade i na državnom, samo su kod nas predavanja kraća i konciznija. Asistenti i profesori su više raspoloženi za sradnju i pomoć, pogotovo ukoliko student iskaže interesovanje za njihov predmet. Poteškoće predstavljaju predrasude. Državne i privatne firme smatraju dipomu privatnog fakulteta manje vrednom od one sa državnog, obrnuta je situacija u odnosu na zapad. Tek sam prva godina, tako da nije još uvek stigao da ispuni moja očekivanja.

Anja: Prednost je, prvenstveno, količina i fokusiranost na praktično znanje, i mogućnost zapošljavanja odmah posle završenih studija. Državni fakulteti su i dalje dosta zastareli po tom pitanju i drže se onoga: teorija nigde neće pobeći, bolje da se to prvo nauči. Druga stvar koja mislim da je prednost u odnosu na državne fakultete je činjenica da studente tretiraju kao ljude i profesori uglavnom znaju svačije ime. Na državnom samo brojevi indeksa, ponekad. Međutim, definitivno nije sve ni tako sjajno. Profesori na privatnim fakultetima su uglavnom zaposleni i u firmama ili i na državnim fakultetima, pa neki to shvataju kao posao koji nije bitan i otaljavaju ga. Takođe, ovi fakulteti su skupi. Ako ne izaberete pravi, na nekima ćete definitivno završiti sa diplomom koju možete okačiti “mačku o rep”, ukoliko ispadne neki skandal, pogotovo ako ostanete u Srbiji. Što se tiče mojih očekivanja, ne mogu reći da je ispunilo ili nije ispunilo moja očekivanja, jer ih nisam baš imala. Svakako mi je veoma drago što imam nešto što me motiviše da se usavršavam u polju koje volim i dobijam diplomu zauzvrat.

Da li bi ste maturantima preporučili da krenu vašim stopama? Ako imate nesto da im poručite (završna reč).

Petar: Ako ne upišu željeni smer na državnom, onda neka probaju ovde. Borba protiv predrasuda jedna je od težih. Naravno, postoji i takmičenje za stipendije, koje bi trebali da iskoriste, definitivno.

Nemanja: Mislim da bi svako ko je u mogućnosti trebalo da krene (naravno sa namerom i da završi). Na kraju krajeva, moja struka je takva da ti sutra ne treba “papir” da bi radio, već ti je potrebno znanje i praksa (programiranje). Poznajem toliko mlađih ljudi od sebe koji se bave tim poslom u ozbiljnim firmama i poprilično dobro zarađuju, a opet, mlađi su i nemaju diplomu. A onda, s druge strane, ljudi koji su zavrišili ili “kupili” diplomu ne mogu da zadrže posao duže od 3 meseca, ili uopšte ne prođu probi rad.

Aleksandar: Zavisi. Ukoliko je neko u istoj situaciji u kojoj sam ja bio u srednjoj, neka krene. Učite iz mojih grešaka. Ukoliko imate priliku da steknete neki zanat, uradite to, jer će vam značiti. Kada sami sebi finansirate fakultet, imate veću motivaciju da ga završite. Veliko zadovoljstvo osetite zbog toga što ste uspeli bez ičije pomoći.

Anja: Mislim da privatni fakultet nikako nije samo za “male buržuje” koji nisu imali bodove za “normalan” fakultet. Za one koji su imali para da im plate diplomu. Ako nađete smer koji vam se dopada i osećate se kao da želite da stičete praktično znanje, bez nekog preteranog opterećenja studijama (ipak su privatni fakulteti lakši za završiti, jer imaju manje nestručnih, dosadnih predmeta), izaberite ovu opciju i nećete se pokajati.

*Radi njihove privatnosti imena su promenjena.

Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!