Рециклажа као пословна шанса
| У рециклирање спада све што може поново да се искористи, а да се не баци. У Србији постоје ретки центри Папир сервиса где можете да однесете стари папир и у замену за њега да добијете ситан новац. Такође не постоји центар за рециклирање стакла и годишње се баци на стотине хиљаде флаша, иако би стакло могло поново да се користи. Данас када је ситуација стабилнија и Србија се бори за добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ, придаје се више пажње заштити животне средине. Држава је усвојила националну стратегију за управљање отпадом, која ће у потпуности увести европске стандарде у области рециклирања отпада до 2019.Србија тренутно рециклира између седам и осам одсто комуналног отпада — стакло, дрво, пластику и метал. У ЕУ, зависно од врсте материјала, између 60 и 80 одсто отпада се рециклира (податак ресорног министарства).Према европским стандардима требало би рециклирати четири килограма електронског отпада по глави становника, а у стварности се рециклира 0,5 килограма. Напредовали смо у рециклирању аутомобилских акумулатора. Рециклира се 80 одсто, али на другој страни, батерије које се користе у домаћинствима се готово уопште не рециклирају (податак ресорног министарства). Такође, према стандардима ЕУ требало би рециклирати 95 одсто неупотребљивих возила. Нема прецизних података о томе колико се таквих возила рециклира у Србији, али смо готово сигурно далеко од европске норме. Да Србији предстоји велики посао у погледу управљања отпадом показује и цињеница да постоји 3.251 неконтролисана депонија, углавном у руралним областима. Грађани морају бити боље упознати са рециклирањем да би се ситуација поправила, као и да локалне власти морају да обезбеде већи број контејнера за сортирање отпада.Рециклирање је нешто што се у Србији активно спроводи тек неколико последњих година. Самим тим, резултати се не могу очекивати преко ноћи. Немогуће је одмах остварити резултате на којима су развијене земље радиле деценијама, у ситуацији када смо тек на почетку. Процењује се да је „тржиште секундарних сировина вредно 350 милиона евра годишње, а у овом тренутку стотинак хиљада људи ради на прикупљању разних врста отпада. У светлу тог податка, а осврћући се на све претходно наведене чињенице, наша организација спровела је организоване едукације са младима на тему рециклаже као пословног потенцијала. У сарадњи са обласним стручњацима организовали смо два циклуса едукације за укупно 20 младих од 18 до 35 година. Едукација је поред самог појма рециклаже и њених еколошких аспеката, нарочито третирала економски и пословни аспект исте и обухватила и теме посвећене покретању бизниса са аспекта пословне шансе. Едукација се у једном свом делу осврнула и на поступање са пластичним отпадом и могућношћу за покретање бизниса управо са ове тачке становишта. Подизање нивоа свести и знања младих о рециклажи је био циљ програма пројекта који је остварен у великој мери. Реализацију пројекта је подржао Град Нови Сад, Градска управа за заштиту животне средине. |
