Romi i pandemija
Svedoci smo činjenice da u našoj, kao i u ostalim zemljama Evrope, Romi i dalje spadaju u jednu od marginalizovanih grupa, iako su najbrojnija nacionalna manjina na ovom kontinentu. Njihovi problemi se ogledaju u mnogo čemu: nedostatak integracije u lokalnu zajednicu, siromaštvo, nestimulativne zajednice i nedostatak podrške sa strane, pre svega, mladima. Iako su pripadnici ove zajednice ravnopravni članovi društva, deluje kao da i dalje mnogi od njih žive na rubu egzistencije i da taj problem dostiže nove razmere, sada kada je aktuelna pandemija virusa Covid-19. Nažalost, u društvu su i dalje očigledni stereotipi koje njegovi članovi gaje prema Romima, te su u medijima slabo vidljivi i o njima se skoro i ne govori.
Najvažniji problemi Roma za vreme pandemije
Kao najvažnije probleme sa kojima se članovi ove nacionalne manjine susreću trenutno, portal Gardijan navodi: raznovrsne zdravstvene rizike, siromaštvo i stigmatizaciju.
Sva tri problema, iako postoje sami za sebe, učestvuju u građi jednog većeg problema, odnosno, doprinose tome da Romi postanu veoma rizična grupa. Zbog siromaštva, mnogi žive u veoma nehigijenskim uslovima, što povećava podložnost zarazi i mnogim pridruženim bolestima. Ono što stimuliše dalju eskalaciju njihovog lošeg položaja jeste upravo – stigmatizacija. Za nju smo odgovorni svi, bez obzira na to kojoj nacionalnosti pripadamo, jer bi, kao odgovorno društvo, trebalo da svoje poglede na svet proširujemo i o svakoj zajednici pričamo sa poštovanjem, pravilno i nepristrasno prenoseći informacije, bez obzira na lična uverenja. Umesto toga, o stanju Roma se za vreme pandemije ni ne govori. Uz to, kako se navodi u Gardijanovom tekstu posvećenom problematici položaja Roma za vreme pandemije, njihova naselja su, u zemljama kao što su Bugarska i Slovačka, bila zatvorena. O ovakvoj situaciji više je pisao Njujork Tajms, u svom tekstu o zatvorenom romskom naselju u jednom gradu u Bugarskoj. Situacije u kojima policija stoji ispred romskih naselja i brani njihovim stanovnicima da izađu iz njih, dešavaju se zbog verovanja koja počivaju na pogrešnoj premisi o pripadnicima ove nacionalne manjine – da su oni prenosioci virusa više nego neko ko ne živi u takvim uslovima. Iako je neosporiva činjenica ta da se nalaze u nezavidnom položaju, jer u ogromnom broju romskih naselja u Evropi nema pijaće/tekuće vode, samim tim je i higijena veoma niska, a higijena je osnovna preventivna mera u borbi protiv virusa, takva premisa je pogrešna jer navodi na zatvaranje (umesto pomaganje, poput snabdevanja higijenskim sredstvima) samo jedne grupe ljudi i diskriminaciju, a ono što je zapravo potrebno jeste skrenuti pažnju na integraciju u lokalnu zajednicu i uticati na poboljšanje uslova u kojima ti ljudi žive, kako se ne bi zarazili, s obzirom na to da ne mogu da se održe osnovne preventivne mere. Međutim, upravo ovo što se dešava sada, jeste posledica neobraćanja pažnje na te članove društva i njihove potrebe, u periodu mnogo pre pandemije.
U Bosni i Hercegovini je situacija slična, navodi u svom tekstu Radio Slobodna Evropa. Osim što se susreću sa standardnim problemima ostalih romskih zajednica u Evropi, u BiH je primetno to da je veliki broj pripadnika ove nacionalne manjine izgubio posao, s obzirom na to da se u velikoj meri bave skupljanjem sekundarnih sirovina. Uz to, još veći problem pravi nepristupačnost institucijama, zbog toga što visok procenat Roma iz ove države nema lična dokumenta ili zdravstveno osiguranje.
Šta je rešenje?
U Srbiji je situacija slična kada se radi o položaju Roma u društvu. Nedovoljna edukacija određenog procenta pripadnika ove nacionalne manjine u velikoj meri pogoršava njihov položaj, te je jedna od strategija pružanje podrške. Na tome radi Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, čija je dužnost da radi na informisanju, kako samih Roma (i ostalih pogođenih zajednica), tako i ostatka društva. Takođe, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji je u maju donirala veliki broj paketa humanitarne pomoći za Rome iz cele zemlje. Aktivno je i na pomoći Romima radila Asocijacija koordinatora za romska pitanja u Srbiji, kako je za Radio Slobodna Evropa izjavio Dragan Gračanin, iz ove nevladine organizacije. Međutim, ovde se ne završava potreba Roma za lepšim životom i za osećajem pripadnosti. Iako se radi na poboljšanju njihovog položaja, važno je da svi budemo uključeni u integraciju Roma, u skladu sa svojim godinama i funkcijom koju obavljamo u društvu, a, jedna od početnih tački za tako nešto, jeste svakako vidljivost pripadnika ove nacionalne manjine u medijima.
