Upornost koja se isplati – Savka Subotić
Savka Subotić rođena je 1834. godine u Novom Sadu u imućnoj i vrlo bogatoj trgovačkoj porodici Polit. Iako u ono vreme osnovno obrazovanje nije bilo obavezno za žene, Savka je još sa 4 godine upisala privatnu žensku školu za osnovno obrazovanje. Veliki značaj njenom obrazovanju doprinela je i bogata kućna biblioteka koju je posedovala. Savka se školovala u Temišvaru i u Beču, a 1851. godine sklopila je brak sa Jovanom Subotićem. Savka je sa svojim suprugom, uglednim advokatom i književnikom imala sedmoro dece.
(Slika preuzeta sa https://zenskimuzejns.org.rs/savka-subotic-2/ )
Savka Subotić se zalagala za kvalitetno obrazovanje devojaka. Bila je na čelu akcije za otvaranje srpskih viših devojačkih škola u Novom Sadu i Pančevu 1874. godine, kao i u Somboru 1875. godine. Njen cilj je bio poboljšanje žena u društvu. Osim toga, borila se da obrazovanje bude okrenuto i ka ženama, a ne samo muškarcima. Savka je smatrala da žene nisu predodređene da budu samo u ulozi majke i domaćice, već da imaju ravnopravnu šansu na školovanje i rad. Smatrala je da treba menjati strogo patrijahalnu zajendicu i podizati svest da žene vrede više. Cilj je bio da prvo podigne svest ženama koje su živele u boljim ekonomskim uslovima, kako bi one širile svoj uticaj dalje.
U Novom Sadu je osnovala Prvu žensku zadrugu čiji je cilj bio da pomaže devojčice lošeg materijalnog stanja koje su želele da se školuju za učiteljice. Mnogi je s pravom zovu narodna majka ili majka jednog naroda. Ceo svoj život je posvetila borbi za bolji položaj žena u društvu, a posebno na žene koje dolaze sa sela.
Kako je Savka Subotić osvojila svet?
Savka je bila veliki obožavalac i poštovalac ručnih radova. Podsticala je i uticala na žene, pogotovo one sa sela, da ukoliko modernizuju motive na svojim rukotvorinama, uz očuvanje tradicionalnih srpskih detalja, ti radovi mogu da postanu primamljivi dobrostojećim i bogatim ljudima koji žive u gradovima. Ženski ručni rad ne samo da je podignut na nivo umetnosti, nego je postao i deo industrijske proizvodnje tokom druge polovine 19. veka. Žene su svoje radove mogle da prodaju i na taj način konačno počnu sa sticanjem zarade.
Savka Subotić stekla je velike zasluge za razvoj proizvodnje, kao i brendiranja, ali i prilagođavanja proizvoda domaće radinosti. Osim toga, ona je utemeljila sistem koji proučava srpske ćilime u Vojvodini i hronološku klasifikaciju razvoja ćilimarstva.
Na Zemaljskoj izložbi u Budimpešti 1885. godine prikazane su prve rukotvorine koje je modernizovala Savka Subotić. Inpirisane su etno motivima i iz tog razloga su privukle veliku pažnju. Nakon toga, usledile su izložbe Pragu i Parizu. Na međunarodnoj izložbi rukotvorina 1889. godine, Savka i njene žene dobile su priznanje. Njihov pirotski ćilim je odlikovan specijalnom nagradom. Za ove zasluge Udruženje žena iz Beograda je proglasilo Savku svojom počasnom članicom.
Savka Subotić je bila izuzetno uticajna i uporna žena. Vešto se izborila za postojanje srpskih soba na raznim evropskim dvorcima, gde je bio izložen veliki broj ručnih radova sa srpskim motivima. Borila se za učestvovanje žena u politici i o tome govorila pred više od 3.000 žena iz Evrope, a njeni govori predstavljeni su u srpskim, peštanskim i bečkim listovima.
Savka je napisala i knjigu “Naše narodne tkanine i rukotvorine” koja je objavljena 1904. godine. Pored toga, napisala je i knjigu “Uspomene”, a veliki deo njenih spisa je objavljen u “Letopisu Matice sprske”. Bila je predsednica Kola srpskih sestara.
Savka Subotić je preminula u svom rodnom gradu, Novom Sadu 25. novembra 1918. godine. Upravo na taj dan su delegati i delegatkinje Velike narodne skupštine Srba, Bunjavaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji, ostvarili viševekovni san njenih sunarodnika da te delove pripoje Kraljevini Srbiji. To je bio san i velike Savke Subotić.
Autorka: Vanja Urošev
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
