Sistem zasnovan na tražnji
Zemlja sa ’’Bolonjom’’, a u tranziciji…
Davne 1999., negde oko tridesetak zemalja Evrope, potpisalo je deklaraciju o novim standardima visokog obrazovanja. To je značilo da se poveća broj studenata, skrati vreme studiranja, unapredi kvalitet studija, da se priznaju diplome među zemljama i poveća mobilnost kako studenata, tako i zaposlenih. Ideja tadašnje Evrope, koja se i dan danas, pod ne toliko primenjivim okolnostima, i dalje propagira, jeste ideja zajedništva. Takva ideja se sigurno može smatrati plemenitom, ali sama njena realizacija nije dovela do očekivanih promena, barem ne na srpskom tlu. Dakle, kada govorimo o ’’Bolonji’’ na pisanom papiru ili modelu koji je uređen zakonom, tu i nema nedoumica, stvari su precizno definisane. Međutim, primena takvog modela u Srbiji nosi sa sobom šupljine, baš zbog stanja u kojem se zemlja nalazi. Zemlja se nalazi u tranziciji. Tranzicija je privreda koja se menja iz planske privrede (socijalizam) na slobodno tržište (kapitalizam). Ali gde smo tačno u odnosu na druge (bivše) zemlje u tranziciji? U tome mogu da nam pomognu podaci Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja je pratila razvoj stanja u zemljama u tranziciji gotovo od samog početka, razvivši bazu podataka o reformama u tim zemljama (transition indicators). Srbija vuče svoje probleme, koji sa druge strane ne bi trebalo direktno biti pripisani ’’Bolonji’’.
Student u centru sistema?
Da li je student u centru sistema? Jeste, ali samo na pisanom papiru. Student u današnjem vremenu, sistemu ili kako god da nazovete, predstavlja samo formu, jer se identitet studenta razlikuje i razdvaja od reči ’student’. Umesto forme, treba da stoji jednakost sa kreativnošću. Dakle, kreativnost u centru sistema, a ne raznorazne zavrzlame na visokoškolskim ustanovama poput kolokvijuma i sakupljanja bodova. Ne govori se ovde o težini. Prednost je što kroz bolonjski način fleksibilnije studiramo, ali nedostatak je što nedovoljno učimo. Mi, kao mala zemlja, sa malo stanovništva, treba da uzmemo u obzir jednu stvar, a to je da bila primena ovog ili onog modela, svakako će doći do urušavanja sistema obrazovanja jer se stvaraju ’viškovi’ među školovanim ljudima. Naravno da svako od nas ima slobodu i prava da odluči o svojoj sudbini, ali ako već pričamo o očuvanju akademskog obraza i održanju jedne nacije, moramo biti praktičniji.
Ideja je da bazirajući se na podacima ozbiljne nauke, kao što je statistika, razmotrimo i odlučimo šta naša zemlja može da nam ponudi u skladu sa našim predispozicijama. Pošto se naše ideje ili zamisli u vezi obrazovanja itekako razlikuju od realnosti, tj. situacije u kojoj se Srbija nalazi. Čemu moja zalaganja, uloženi trud i novac, ako zemlja kojoj treba da dajem, nije adekvatan suparnik, ne može da mi parira. Prostim rečima, ne može da mi obezbedi, u apsolutnom kontekstu, dalji rad i razvoj.
Stalno se priča o reformi, a ničega se ne dotičemo…
Sadašnja reforma je zasnovana na tražnji. Poslovna zajednica ima svoje zahteve, traži se to i to. Koliko je takav sistem ispravan? Nama mora biti jasno da je svaki čovek ključni resurs obrazovanja. Često se u vestima može čuti priča o konstantnom rastu bruto domaćeg proizvoda, umesto da se govori o rastu per capita (po glavi stanovnika). Gubi se smisao o bilo kakvim reformama, jer izuzimamo čoveka kao resurs koji svojim znanjem stvara vrednost. Tražnja poslovnih zajednica kao glavni i jedini kriterijum za odabir ljudi iz jedne kategorije, govori o sistemu koji nije dobar, koji nije racionalan. Ako je nešto traženo, ne znači da je vredno.
Predstavnici na strani tražnje učestvuju u raznoraznim projektima za razvoj i unapređenje elemenata obrazovanja. Ali nijedan od tih predstavnika nije vođen strategijom obrazovanja kao bazom za sprovođenje datih projekata. Problema će biti ukoliko se uvek budu stavljali projektni zahtevi ispred strateških, jer se tu kreiraju projektni brendovi. Smatram da je potrebno današnju globalnu IT ekonomiju razdvojiti od akademske ustanove, ako želimo da pronađemo novi model obrazovanja. Takve industrije su one koje ne traže diplomu. Neformalno obrazovanje kao jedno od rešenja, bi se usprotivilo novim kriterijumima i akreditacijama.
Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!
