Pored ustanova i institucija koje pružaju usluge socijalne zaštite, u ovaj proces su uključene i mnoge organizacije civilnog društva. Problem koji se javlja specifično kod usluga organizacija civilnog društva jeste pojava diskontinuitete. Naime, usluge  koje se pružaju mladima od strane organizacija civilnog društva uglavnom su projektnog tipa i uglavnom nemaju kontinuitet, kao što je to slučaj sa aktivnostima koje realizuju institucije na lokalnom nivou. Razlog za to je projektni način  funkcionisanja organizacija civilnog društva, ne samo na lokalnom nivou, nego uopšte. S obzirom na to da organizacije civilnog društva projektne aktivnosti planiraju u okviru projekata koji su podržani, vrlo često se dešava da se projektne aktivnosti,  odnosno usluge, završavaju sa završetkom projekta. U tom smislu, ne postoji mogućnost dugoročnog planiranja i rada sa mladima. Razlog za to je pre svega nedostatak kako materijalnih tako i ljudskih resursa za nastavak projektnih aktivnosti, odnosno nedostatak kapaciteta samih organizacija za realizaciju projektnih aktivnosti nakon završetka projekta. 

Ova razlika između načina funkcionisanja institucija i organizacija civilnog društva dovodi i do otežanog uspostavljanja saradnje i održavanja iste između ova dva tipa.  Vrlo često, usled velikog broja usluga koje pružaju, institucije nemaju kapaciteta da razvijaju saradnju sa udruženjima čiji su projekti kratkoročni, i time se gubi mogućnost za unapređenje dodatnih usluga koje bi pružale sa jedne strane ustanove, a sa  druge udruženja. Postoji nekoliko razloga za nedostatak saradnje, a to su pre svega neinformisanost institucionalnih pružalaca usluga o aktivnostima udruženja koja deluju na lokalnom nivou, zatim zatvorenost institucija sistema za inovativne  usluge koje se pružaju od strane udruženja i nedovoljna koordinacija među udruženjima kada je u pitanju pružanje usluga na lokalnom nivou.