Što nas ne slomi to nas ojača: Jesu li životne krize prilika za lični razvoj?
Jesu li detinjstvo i rana mladost periodi rasta i razvoja, a zrelo doba period stagnacije? Odgovor na ovo pitanje nudi nam književnost, koja predstavlja svojevrstan odraz autentičnog ljudskog života, lično iskustvo, kao i iskustva mnogih psihologa koji ukazuju na činjenicu da se ljudi menjaju i razvijaju i da to jeste kontinuirani proces koji traje čitavog života. Razvojne krize su krize koje se javljaju na prelazu iz jednog razvojnog stadijuma u drugi, ali postoje krize koje nastaju pod uticajem spoljašnjih događaja, a jedan od njih jeste aktuelni virus sa kojim se susrećemo. Pandemija korona virusa zaključala nas je u domove, pokrila strahom, suočila sa neizvesnošću, donekle i promenila. Postavlja se pitanje da li ćemo u izmenjenim uslovima života uspeti da izgradimo rezilijentnost.
Kriza kao rizik i šansa
Kineski ideogram koji odražava krizu sačinjen je od ideograma koji predstavlja opasnost i ideograma koji predstavlja mogućnost, što ide u prilog shvatanju po kom je kriza pometnja koja nastaje u trenutku kada životni problemi prevazilaze naše kapacitete, ali da, uprkos tome, predstavlja šansu za razvoj potencijala. Budući da takva promena zahteva izgradnju novih puteva, opasnost predstavlja ostajanje u istom vagonu. Narušeni poredak može postati pokretač razvoja čak i onda kada nas plaše neka ranija nerazrešena iskustva, neka osećanja koja nismo obradili i koja tinjaju u nama. Često kažemo da ne znamo šta nam je bilo, da je to bilo jače od nas – no aktuelna kriza sa kojom se suočavamo jeste mogućnost da se razreše ti iskustveni ostaci na adekvatniji način. Ova ideja o kontinuiranom razvoju utkana je u razvojnu psihologiju celokupnog životnog ciklusa čoveka.
Saosećanje prema sebi umesto samosažaljenja
Ponekad verujemo da je nepravedno ono što nam se dešava i da ni na koji način ne možemo da promenimo ishod, ali aktuelna situacija dokazala nam je da određene okolnosti nisu posledica naših uverenje i izbora. Pozicija žrtve nam ne donosi mogućnost suočavanja sa neizvesnošću, već nas čini bespomoćnima. Nasuprot tome, saosećanje prema sebi i prihvatanje života u novim uslovima donose nam mogućnost daljeg razvoja. Potreba da sve bude kao pre nas uvlači u vrtlog neadekvatnog percipiranja, ne dajući nam priliku da svoj život drugačije osmislimo. Lakše ćemo podneti nedaće ako ih ne doživljavamo kao uzrok usamljenosti i beznadežnosti, već kao trenutke u kojima ćemo suočeni sa vlastitim likom probuditi svoj kreativni potencijal.
Rezilijentni u teškim trenucima
Čini se kao da aktuelna situacija produžava putanju straha i podseća na neka davno minula i neprijatna vremena. Da li učimo iz neprijatih iskustva? Da li imamo sposobnosti da kroz krize i životne izazove prođemo bez većih posledica? Rezilijentnost je skup sposobnosti, znanja, stavova, razvijenih potencijala koji nam pomažu da se suočimo sa naglim promenama u životu, omogućava nam da podnesemo nevolje, da se na funkcionalan način nosimo sa njima i da ih prevaziđemo. Sticanje ove veštine ne podrazumeva učenje proverenih činjenica koje važe za sve ljude, učenje gotovih rešenja koja se brzo pamte, niti dremljivo hvatanje beležaka, već postavljanje pitanja, aktivno traženje odgovora, upoznavanje sumnje i dileme i, na kraju, spoznaju zadovoljstva kada dođemo do saznanja da ne postoje jedinstvene smernice za razvoj i da posle sumraka cveta mudrost i vrlina.
“Projekat pod nazivom “Sprečavanje nasilja informisanjem omladine kroz Info4Youth platformu” finansirala je Ambasada Republike Francuske u Srbiji. Stavovi izraženi u ovom tekstu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju zvaničan stav Ambasade Republike Francuske u Srbiji”
Želiš da budeš u toku? Prati naš blog!
