Zapošljavanje
Odnosno, ako je za svaki posao potrebno prethodno iskustvo, gde steći to iskustvo, osim na poslu?
Nepoželjna kategorija?
Prema istraživanjima, mladi ljudi čine tek jednu petinu populacije, a ovaj procenat je u konstantnom stanju opadanja. I pored ovako male zastupljenosti u generalnoj populaciji, mladi su kategorija koja je ubedljivo najviše ugrožena kada se radi o nezaposlenosti, gde skoro 40% mladih ljudi nema posao.
Šta je uzrok poteškoća pri prelasku mladih na tržište rada?
Kompleksnost zasnivanja prvog radnog odnosa? Nedovoljno razvijene kompetencije u toku školovanja? Manjak preduzetničkog duha?
Ili je WiFi generacija jednostavno teže zapošljiva?
Prema istraživanjima i milenijalci i generacija “Z” pri izboru posla daju prioritet činiocima kao što su tolerancija i inkluzivnost, poštovanje i različiti načini razmišljanja. Dobre plate i korporativna kultura privlače pripadnike generacije milenijalaca i “Z”, ali raznolikost, inkluzija i fleksibilnost su ključni da ih zadrže. Oni nisu lenji, probirljivi i suviše idealističkih shvatanja za moderan poslovni svet. Svesni su da po završetku studija često ne steknu kompetencije relevantne za današnje kompanije.
Sistem karijernog vođenja i savetovanja koji bi trebalo da pomogne mladima da se uspešno usmere, a potom i pređu na tržište rada je u našem okruženju i dalje nerazvijen.
Proaktivni pristup
Danas, informacije su svima na dohvat ruke, društvene mreže pružaju jedan drugačiji uvid u život same kompanije i karakter njenih zaposlenih, istraživanje nikad nije bilo jednostavnije.
Samim tim, javlja se potencijalno novi, drugačiji pristup tržištu rada.
Svaka kompanija vrednuje određene kvalitete, i od radnika očekuje posedovanje određenih kompetencija na samom početku. To skraćuje vreme potrebno za obuku, smanjuje mogućnost greške i samim tim utiče na snižavanje troškova i povećanje profita.
Te iste kompanije imaju priliku da pored svoje misije, vizije i ciljeva u javnost prenesu i deo svoje poslovne kulture i da iskažu šta je to ono što traže od radnika. Mladi s druge strane, ukoliko iskoriste ove informacije, mogu da se “naoružaju” za ulazak u određenu industriju, počev od trikova za prilagođavanje biografije određenom poslodavcu do bolje pripremljenosti za razgovore za posao. Deljenje informacija je početak izazivanja statusa kvo.
Preduzimljivost
Kao što društvo utiče na sve aspekte ljudskog života, tako postoji i društveni i kulturni uticaj za razvoj preduzetništva kod mladih i na njihovo viđenje preduzetništva i lične stavove prema njemu, kao i na eventualnu preduzetničku aktivnost.
Poznato je da su mladi generalno podložniji uticajima okoline, i ukoliko podrška, pre svega porodice i prijatelja, ne postoji, mladi će se znatno teže odlučiti za preduzetnički poduhvat. U nekim slučajevima može postojati strah od neuspeha, teškoća ili nemogućnosti naplativosti proizvoda i usluga. Takođe se primeti i uticaj društva, odnosno socijalnog stanja koji se ogleda u strahu od korupcije u društvu, koji je mnogo izraženiji u siromašnim zemljama i zemljama u razvoju.
Iako je evidentno da mladi preduzetnici, imaju slabosti koje se ogledaju u nedovoljnom iskustvu i malom broju poslovnih kontakata, mogu imati neke od prednosti u odnosu na starije kolege, poput stvaralačkog duha, sklonosti ka korišćenju tehnologije u poslovanju, većoj fleksibilnosti i adaptibilnosti, kao i u primenjivanju novijih i modernijih stilova liderstva.
…….
Objedinjenje informacija za mlade o relevantnim obukama i načinima za poboljšanje njihove zapošljivosti, kao i popularizacija preduzetništva mladih, kroz promociju primera dobre prakse mladih preduzetnika i savremenih oblika samozapošljavanja su neke od aktivnosti koje bi trebale da naprave pomak i izmene trenutnu sliku na poslovnoj sceni Srbije i Novog Sada.
Partneri
Kontakt Tu smo za sva vaša pitanja
Radno vreme:
Ponedeljak – Petak
10 – 17h
Kontakt:
informacijezamlade@gmail.com
+381 65 596 3 596