Ženski doprinos novosadskoj arhitekturi

Dvadeseti vek se može smatrati periodom kada je arhitektura u našoj državi doživela procvat. Zapravo, tada su postavljeni stabilni temelji za današnja projektna rešenja, a angažovanje naših stručnjaka u inostranstvu predstavlja odraz kvaliteta obrazovanja i posvećenosti ovom pozivu.

U najvećem broju slučajeva, istaknute arhitekte su muškarci ili bračni parovi, ali vrlo retko se piše o ženama koje su dale svoj doprinos na ovom polju. Kada je reč o arhitekturi u Novom Sadu, najveći broj projekata realizovale su Zora Mitrović Pajkić i Tatjana Vanjifatov Savić.

Zora Mitrović Pajkić

Arhitektkinja Zora Mitrović Pajkić jedna je od prvih žena koje su se istakle svojim radom. Rođena je 28. maja 1927. godine u Čačku, a u Beograd odlazi po upisu na Arhitektonski fakultet. U tom gradu će se zadržati još narednih par godina, kako bi radila u Urbanističkom zavodu Srbije, kao i na izradi regulacionih planova. 

Za Novi Sad je vezuje pozicija samostalnog projektanta u okviru tamošnjeg Urbanističkog zavoda, u kojem su se njeni glavni zadaci odnosili na razradu Generalnog urbanističkog plana, rešavanje urbanističkih celina, i projektovanje stambenih i administrativnih zgrada. Šezdesetih godina njeno angažovanje je više bilo usmereno na projektovanje industrijskih kompleksa u zemlji i inostranstvu (Alžiru). Nekoliko godina vodila je projektni biro ,,Atelje 11’’ i upravo tada dobija priznanja za svoja rešenja. Pored toga, radila je i u URBISU, biroima ,,Vojvodina’’ i ,,Arhitekt’’, da bi se 1980. godine vratila u Beograd, u kojem je provela poslednje godine svoje karijere, i to na poziciji načelnika Građevinske službe Saveznog sekretarijata za odbranu.

Najvažnija projektna rešenja u Novom Sadu:

• Upravna zgrada ,,Gvožđar’’ (1960)
• Zgrade Fakulteta tehničkih nauka i Mašinskog instituta (1965-1966)
• Hotel ,,Sajam’’ (1973)
• Stambene zgrade u ulici Maksima Gorkog (1966), Miloša Bajića (1974-1977), Kozačinskog (1976) i dr.

Nagrade:

• Nagrada Oktobarskog salona za arhitekturu (1976)
• Oktobarska nagrada Grada Novog Sada (1976)
• Prva nagrada Novosadskog sajma (1977)
• Orden rada sa srebrnim vencem (1989)
• Tabakovićeva nagrada za arhitekturu (1998)

Tatjana Vanjifatov Savić

Tatjana Vanjifatov Savić rođena je 30. novembra 1929. godine u Novom Sadu. Pre upisa na Arhitektonski fakultet u Beogradu, školovala se u Zemunu, Sremskim Karlovcima i Novom Sadu. Sa 28 godina, vraća se u Novi Sad gde dobija posao predavača u Srednjoj tehničkoj školi, a zatim i poziciju tehničkog direktora Novosadskog sajma. 

Nakon toga, značajne funkcije su se samo nizale počev od projektanta u PB Arhitekt i Fondu za fizičku kulturu, direktora i odgovornog projektanta u Projektnom zavodu Vojvodine, do angažmana u GRO Novograp i Skupštini Grada.

Najvažnija projektna rešenja u Novom Sadu:

• Srednja medicinska škola (1962-1963)
• Viša ekonomsko-komercijalna škola (1964-1965)
• SOS Dečje selo ’’Dr Milorad Pavlović’’ (1970-1976)
• Osnovna škola ’’Jovan Popović’’ (1972-1975)
• Osnovna škola ’’Svetozar Marković’’ (1975-1978)
• Ekonomski fakultet (1979-1984)

Nagrade:

• Oktorbarska nagrada Grada Novog Sada (1965)
• Borbina nagrada za arhitekturu za Vojvodinu (1975)
• SOS Kinderdorf – IMST (Austrija), u sklopu UNICEF-a
• Nagrada SIZ-a dečije zaštite Vojvodine za postignute rezultate na unapređenju zaštite dece u Vojvodini (1977)
• Tabakovićeva nagrada arhitekture (1997)

Autorka: Aleksandra Jovanović

Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.