Značaj Draginje Ružić za Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu
Draginja Ružić rođena je 2. oktobra 1834. godine u Vranjevu. Najistaknutiji je ženski član proslavljene glumačke dinastije, čiji je rodonačelnik njen otac, sveštenik Luka Popović. Njene još četiri sestre i dva brata posvetili su se glumi, a majka Milica je bila domaćica. Draginja je osnovno obrazovanje završila u svom rodnom mestu, a obrazovanje u upotpunila u porodici jer je njen otac Luka imao završenu Karlovačku gimnaziju i vršačku Bogosloviju. Draginjin otac je za ono vreme bio lepo obrazovan i školovan, pa je s tim stečenim orbazovanjem mogao da vodi brigu o svojoj deci i širi im stečeno znanje. Osim toga, dobro je vladao nemačkim i mađarskim jezikom, pa hteo i to znanje da prenese na svoju decu.
Draginja je prva od sve dece u porodici otišla od kuće Srpski Čanad i 1860. godine stupila u tamošnju diletansku družinu. S tom družinom gostovala je u Velikom Sent-Miklušu i Velikoj Kikindi. U ovoj družini su već igrali, kasnije poznati glumci, Dimitrije Ružić, Andrija i Jovan Putić, Vasa Marković, Nikola Zorić, Jovan Knežević i Đura i Mila Rajković. Draginja Ružić se pojavila na sceni sredinom 1860. i kako se napominje u arhivskim dokumentima, čuvali su ovu mladu glumicu kao malo vode na dlanu, jer se jako malo devojaka u to doba moglo da osmeli da krene u glumačke družine, a ova je još bila i posebno nadarena. Draginjine prve uloge bile su Zelida u Sterijinim Ajducima i Smiljka u Vladislavu.
Nakon toga, Draginja se vrlo brzo našla u novoosnovanom Srpskom narodnom pozorištu. Dimitrije Ružić i Draginja su se brzo zavoleli i 1862. godine venčali su se u manastiru Krušedolu. Njihov brak je bio veoma skladan, dugovečan, a nikada nije bilo ni razmirica ni svađa u javnosti. Toliko su se voleli da ništa nije moglo da ih poremeti. Draginja je imala pozitivan uticaj na Dimitrija i usavršavali su njegove glumačke sposobnosti tako što su se savetovali i dopunjavali. Ona je bila glumica širokog dijapazona i mogla je da igra baš sve što je za ono vreme bio pravi talenat i dar. O njenoj lepoti i ženstvenosti pričalo se naširoko, a zbog svojih glumačkih talenata nazivali su je i čarobnicom. U Pozorištu je bila jedan od stubova i tumačila je najvažnije uloge.
Draginja i Dimitrije Ružić su iz protesta zbog otpuštanja zeta Dimitrija Kolakovića, odlučili da napuste Srpsko narodno pozorište 1863. godine. Nakon toga, otišli su da igraju u Zagreb u Hrvatsko zemaljsko kazalište. Draginja je još jednom napustila Srpsko narodno pozorište 1872. godine, ali se ipak vratila jer su Novi Sad i SNP bili njena najveća ljubav.
Poslednja uloga joj je bila lik Jelisavete u Šilerovom komadu Spletka i ljubav, a za Draginjinu poslednju ulogu iskomponovana je muzika „Oproštajni pozdrav Draginji Ružić“. Tada su svi ostali u neverici i potpuno začuđeni. Draginja je otišla kada je bila na vrhuncu svoje slave, kada je bila najviše hvaljena i slavljena. Draginja Ružić je na sceni neprekidno provela trideset osam godina i imala oko osamstotina pedeset uloga. Preminula je u Vukovaru, 1905. godine.
Autorka: Vanja Urošev
Realizaciju projekta “Afirmacija interkulturalne ženske istorije na Info4Youth” realizuje udruženje “Poslovi za mlade” koji je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada u 2022. godini.
